Uvoz stoke šansa za poljoprivredu

Godinama se smanjuje proizvodnja i potrošnja mesa. Zbog nestabilnog tržišta i nesigurne zarade, zemljoradnici odustaju od tova. Nova tržišta i rekordan rod kukuruza, predviđaju stručnjaci, zaustaviće dalji pad proizvodnje svinjskog mesa. Da ne bi gubili vreme, proizvođači su odlučili da uvozom priplodnih grla i prasadi popune prazne obore pa su, za početak, kupili 7.000 prasadi u Nemačkoj.

Početkom proleća, kažu zemljoradnici, gotovo i da nije bilo kvalitetne prasadi za tov. Zbog toga je cena bila i izuzetno visoka – oko 300 dinara za kilogram žive mere.

Proizvođači očekuju da i dalje raste potražnja jer je povećano interesovanje za tov. Počeo je i uvoz prasadi iz Nemačke, po ceni od 50 evra sa svim dažbinama.

"Uvoz prasadi sigurno će biti podsticaj za sve poljoprivrednike jer znamo kako je ove godine rodio kukuruz", kaže Branislav Stanisavljević iz Pećinaca.

Zemljoradnici očekuju da ove jeseni u ambare, koševe i silose smeste rekordan rod kukuruza, više od sedam miliona tona.

"Sva očekivanja idu u pravcu da cena kukuruza, koja je dostigla 12,5 dinara za kilogram, neće u narednom periodu imati značajnije promene", objašnjava Žarko Galetin ispred Produktne berze u Novom Sadu.

Sada je prilika da se kukuruz utroši za ishranu stoke i izvozom mesa više zaradi, nego da tu žitaricu prodamo na svetskoj pijaci samo za stotinak evra po toni.

Poljoprivrednici su pre dve godine držali 485.000 priplodnih svinja. Ove godine, prema proceni stručnjaka, njihov broj biće manji za 20 odsto.

Poslednjih meseci, povećano je interesovanje proizvođača za uvoz priplodnog materijala i prasadi za tov, navode u Upravi za veterinu.

"Priplodni materijal se uvozi iz država koje imaju najbolju genetiku, a to su Nemačka, Danska, Holandija, Mađarska, tako da se na taj način popravlja i naša domaća genetika", objašnjava Siniša Kotur iz Uprave za veterinu.

Upravo uvozom priplodnih grla, tvrde stručnjaci, najbrže ćemo povećati broj kvalitetne prasadi za tov.

"Vrlo je bitno da stočari i dalje dobijaju pomoć od države koju su imali i do sada i da ostvare prioritet pri zakupu državnog zemljišta. Mi imamo 0,3 grla po hektaru obradive površine, Evropa dva grla", ističe Miloš Lukić iz Institut za stočarstvo "Zemun Polje".

Primera radi, Evropa godišnje proizvodi 1.000 kilograma mesa po hektaru, a mi 150 do 200 kilograma.

Pre dve godine izvezeno je 2.400 tona svinjskog mesa, istovremeno smo uvezli 8.800 tona. Prošle godine situacija je bila još nepovoljnija – izvezeno je simboličnih 700 tona, a u isto vreme iz Evrope je stiglo gotovo 9.000 tona zamrznutog svinjskog mesa.

RTS