Đ. Savić, D. Matarugić[1], N. Delić[2], D. Kasagić[3], M. Stojanović[4]

 

Kratak sadržaj: Peripartalni period je najkritičnija faza u proizvodno-reproduktivnom ciklusu visokomlečnih krava. Najčešća problematika u ovom periodu vezana je za poremećaje bilansa energije. Da bi se ovi poremećaji korigovali, neophodno ih je na vreme dijagnostikovati. Validni pokazatelji energetskog statusa krava u ovom periodu su ocena telesne kondicije, parametri metaboličkog profila, hormonalni status i organski sastojci mleka. Određivanje organskih sastojaka mleka je ekonomičan i jednostavan način za određivanje energetskog statusa krava, i sve više se koristi u praksi. Energetski status krava holštajn-frizijske rase ispitivan je na farmi industrijskog tipa. Ukupno je ispitano 147 krava (97 u prvoj i 50 u drugoj laktaciji). Prosečne koncentracije mlečne masti, i ureje bile su unutar fizioloških vrednosti (mlečna mast kod krava prve laktacije 38,88±5,07 g/l, a kod krava druge laktacije 36,47±4,82g/l; urea 3,16±0,58 mmol/l za krave prve laktacije i 3,72±0,64 mmol/l za krave druge laktacije), dok je koncentracija proteina kod obe grupe krava bila nešto ispod fiziološke vrednosti (30,33±2,35 g/l, a kod krava druge laktacije 30,17±2,27 g/l). Na osnovu odnosa koncentracija ureje i proteina i masti i proteina zaključeno je da kod većine ispitanih krava postoji deficit energije, uz deficit ili relativni suficit proteina i date su preporuke za korekciju obroka u narednom periodu.

 

Ključne reči: krava, energetski metabolizam, mleko

 

Uvod

 

Najkritičniji period u proizvodno-reproduktivnom ciklusu visokomlečnih krava je prelazak iz perioda zasušenja u period rane laktacije. U ovom periodu dešava se niz fizioloških promena, a pre svega prelazak iz pozitivnog u negativan bilans energije, karakterističan za period rane laktacije. Gledano sa zdravstvenog aspekta, ovo je i period sa najvećom učestalošću poremećaja zdravlja, među kojima prednjače oni vezani za negativan bilans energije. Pojavi zdravstvenih poremećaja najpodložnije su životinje sa izraženim genetskim potencijalom za visoku mlečnost, dakle one najproduktivnije (Drackley, 1999; Kampl, 2005; Šamanc i sar., 2005a; Horvat i sar. 2007).

U osnovi nastanka poremećaja energetskog metabolizma nalazi se kombinacija povećanih potreba u energiji i nemogućnosti unosa dovoljne količine energije sa hranom, što ima za posledicu mobilizaciju telesnih energetskih rezervi. U prvim nedeljama laktacije, energetski  deficit je oko 28,9 MJ NEL. Metabolička ravnoteža između potreba i količine energije unete hranom se postiže tek između šeste i desete nedelje laktacije. Do tog perioda, nedostatak energije se nadoknađuje iz telesnih rezervi, prvo glikogena, zatim masti, a u ekstremnim slučajevima i proteina. S obzirom na energetsku vrednost i zastupljenost u organizmu visokomlečnih krava, glavni izvor iz koga se nadoknađuje deficit energije su masti, odnosno lipomobilizacija. U uslovima negativnog bilansa energije, u masnom tkivu se intenziviraju procesi lipolize, a smanjuju procesi lipogeneze. Lipomobilizacija počinje obično 2-12 dana nakon telenja, ali u nekim slučajevima može da započne i nekoliko dana pred porođaj, dok su krave još u fazi pozitivnog bilansa energije. Ovo je naročito često kod ugojenih životinja, čija je ocena telesne kondicije veća od optimalne (preko 4,0) (Kampl, 2005; Šamanc i sar. 2006).

Masti mobilisane iz telesnih depoa prije iskorištavanja za metaboličke potrebe tkiva moraju proći kroz jetru, te dolazi do njihovog zadržavanja unutar hepatocita. S obzirom na činjenicu da se svaka visokomlečna krava na početku laktacije nalazi u stanju negativnog bilansa energije, nakupljanje masti u jetri se smatra fiziološkom pojavom. U slučaju izrazite lipomobilizacije (kada je zastupljenost triglicerida u jetri iznad 20%) dolazi do razvoja masne degeneracije jetre, odnosno patološkog procesa (Kampl, 2005; Goff, 2006).

Kao što je poznato, održavanje optimalne telesne kondicije, zdravstvenog stanja i mlečnosti krava pre svega zavisi od sastava i unosa hrane. Hranom se obezbeđuju prije svega energetske potrebe organizma, te se neminovno nameće pitanje kako racionalizovati potrebe krava u energiji i omogućiti im da koriste sopstvene rezerve, a da se pri tome ne razvije patološki proces. Da bi se taj zadatak uspešno izvršio, mora se steći uvid u snabdevenost krava energijom, što se može postići na više načina. Svaki od ovih načina mora da ispuni dva osnovna kriterijuma: da je pouzdan i da je ekonomičan.

Istraživanja velikog broja istraživača pokazala su da su validni načini za procenu energetskog statusa mlečnih krava u peripartalnom periodu ocjena telesne kondicije, određivanje parametara metaboličkog profila, određivanje koncentracije pojedinih hormona u krvi, te određivanje koncentracije i odnosa organskih sastojaka mleka (Kampl, 2005; Šamanc i sar. 2005a; Šamanc i sar. 2006; Horvat i sar. 2007).

Ocena telesne kondicije je metoda kojom se snabdevenost životinja energijom može proceniti dosta dobro. Bazirana je na proceni količine potkožnog masnog tkiva na određenim anatomskim lokacijama, i sprovodi se na nivou cele farme, nekoliko puta u toku proizvodnog ciklusa. Za njeno sprovođenje nisu potrebni troškovi, te je sa ekonomske strane vrlo prihvatljiva. Za potrebe procene energetskog statusa u peripartalnom periodu, međutim, ova metoda se nije pokazala najpovoljnijom. Razlog za to su brze i nagle promene bilansa energije koje nastaju u kratkom vremenu, pri čemu telesna kondicija ne može da ih prati odgovarajućom brzinom. Takođe, individualne varijacije mogu značajno da utiču na rezultate procene, te se ova metoda smatra nedovoljno osetljivom za potrebe peripartalnog perioda (Jovičin i sar. 2005; Šamanc i sar. 2005a; Horvati sar. 2009).

Parametri metaboličkog profila daju dosta precizan uvid u funkcionalno stanje organizma, prvenstveno jetre, ali je njihovo dobijanje vezano sa uzimanjem uzoraka krvi što predstavlja stres za životinju. Pored toga, određivanje ovih parametara na većem broju životinja ekonomski opterećuje proizvodnju. Zbog toga se preporučuje da se parametri metaboličkog profila određuju na reprezentativnom uzorku krava na ulasku u period zasušenja, 2-3 nedelje pred očekivano telenje, te kod krava u ranoj laktaciji. Na osnovu rezultata moguće je dati ukupni sud o stanju krava i izvršiti potrebne korekcije obroka (Radojičić i Kasagić, 2000; Ivanov i sar. 2005; Jovičin i sar. 2005; Kasagić, 2005; Horvat i sar. 2007)

Pored parametara metaboličkog profila, preciznu sliku o stanju organizma i snabdevenosti energijom daju i analize koncentracija pojedinih hormona (insulina, glukagona, leptina, IGF, trijodtironina, tiroksinai drugih) u krvi. Metaboličke promene i adaptacija na povećane potrebe u energiji su pod kontrolom endokrinih mehanizama, te je iz koncentracije pojedinih hormona i njihovih međusobnih odnosa moguće izvesti zaključak o funkcionalnom stanju organizma. Slično metaboličkom profilu, i određivanje koncentracije hormona je dosta skupo i opterećuje proizvodnju, pa se u rutinskoj praksi ne koristi često (Šamanc i sar., 2005b).

Određivanje koncentracije i odnosa organskih sastojaka mleka (masti, proteina i ureje) je metoda koja se sve češće koristi, zbog svoje jednostavnosti, pouzdanosti i ekonomičnosti. Prednost ove metode je i to što se uzimanje uzoraka sprovodi u toku redovne muže, pa nije stresogeno za životinju. Takođe, praćeni parametri se određuju u okviru rutinskih analiza hemijskog sastava mleka, tako da nema potrebe da se sprovode posebna ispitivanja. Da bi se koncentracije i odnosi pojedinih sastojaka mleka mogli pravilno interpretirati, potrebno je poznavati složene metaboličke procese koji se odvijaju pri sintezi mleka (Jonker i Kohn, 2001, Marenjak i sar., 2004; Kampl, 2005; Horvat i sar. 2007; Horvat i sar. 2009) .

Ureja se u organizmu stvara detoksikacijom amonijaka u jetri. Kod preživara, amonijak je glavni produkt razlaganja proteina unetih hranom pod dejstvom mikroflore predželudaca. Mikroflora predželudaca unete proteine razlaže preko aminokiselina do ketokiselina i amonijaka, koji koriste za sintezu svojih proteina. Da bi se stvoreni amonijak mogao iskoristiti, mikroorganizmi moraju biti snabdeveni dovoljnom količinom lako svarljivih ugljenih hidrata, kao izvora energije. U peripartalnom periodu, kada krave smanje unos hrane, mikroorganizmi nisu u stanju da usvoje sav oslobođeni amonijak, pa se on resorbuje preko sluzokože buraga i dospeva u jetru. U jetri se amonijak detoksikuje pretvaranjem u ureju, koja dospeva u cirkulaciju. Kao jedinjenje male molekulske mase, ureja lako prolazi kroz epitel mlečne žlezde i dospeva u mleko. Proteini mikroorganizama predželudaca predstavljaju važan izvor aminokiselina za sintezu proteina mleka. Deficit energije u obroku dovodi do njihove smanjene sinteze i posledičnog smanjenja koncentracije proteina u mleku (Jonker i Kohn, 2001; Jenkins i McGuire, 2006; Šamanc i sar. 2006; Horvat i sar. 2009).

Odnos koncentracije ureje i proteina u mleku predstavlja pouzdan pokazatelj snabdjevenosti životinja energijom. Koncentracija ureje ispod 4,0mmol/l i proteina iznad 32,0g/l govori da je krava hranjena primereno proizvodnim potrebama. Nagli prelazak na drugu hranu, naročito u letnjem periodu (zelena hrana sa visokim procentom lako svarljivih proteina, uz nizak sadržaj sirovih vlakana) uzrokovaće porast koncentracije ureje iznad 4,0mmol/l, dok će proteini i dalje ostati iznad 32,0g/l. Ova kombinacija ukazuje da se mikroorganizmi predželudaca nalaze u stanju relativnog deficita energije. Pri jače izraženom deficitu energije, koncentracije ureje su između 5 i 10mmol/l, dok je koncentracija proteina ispod 30,0g/l. Ako je koncentracija ureje iznad 4mmol/l, uz koncentraciju proteina ispod 32,0g/l, može se reći da postoji istovremeni deficit energije i proteina, koji će za posledicu imati razvoj teških metaboličkih poremećaja (Šamanc i sar. 2006; Jenkins i sar. 2006; Horvat i sar. 2009).  

Pored odnosa koncentracija ureje i proteina, snabdjevenost krava energijom može se uspješno proceniti i na osnovu odnosa koncentracija mlečne masti i proteina. Kod krava kod kojih postoji intenzivan proces lipomobilizacije, nivo slobodnih masnih kiselina u krvi je povišen. To dovodi do povećanja njihovog usvajanja od strane mlečne žlezde i povišenja koncentracije mlečne masti. Smatra se da su krave optimalno snabdjevene energijom ako im je koncentracija mlečne masti ispod 45g/l, a proteina iznad 32,0g/l. Smanjenje koncentracije proteina, uz povećanje koncentracije masti ukazuje na energetski deficit (Kampl, 2005; Šamanc i sar. 2006; Jenkins i sar. 2006; Horvat i sar. 2009)

 

Materijal i metode rada 

 

Istraživanje je obavljeno na farmi visokomlečnih krava holštajn rase industrijskog tipa. Ukupno je ispitano 147 krava od 15. do 60. dana laktacije. Krave su bile u prvoj (n=97), odnosno drugoj (n=50) laktaciji. Prosečna mlečnost za prvotelke iznosila je 27,12 litara a za drugotelke 35,60 litara mleka. Sve krave su držane u slobodnom sistemu i hranjene uobičajenim obrocima za datu proizvodnu kategoriju.

Uzorci su uzimani tokom muže, pri uzorkovanju za određivanje hemijskog sastava mleka. Koncentracija mlečne masti i proteina je određivana na aparatu firme Bentley, Bentley 150 Infrared Milk Analyzer, a ureja na analizatoru Chemspec 150 Urea Analyzer for Milk istog proizvođača.

Rezultati su obrađeni standardnim statističkim metodama i prikazani tabelarno pomoću parametara deskriptivne statistike (sredne vrednosti – M, standardne devijacije – SD, standardne greške – SE, koeficijenta varijacije – CV i intervala varijacije – IV). Odnosi koncentracija ureje i proteina, kao i koncentracija masti i proteina u ispitanim uzorcima prikazani su i grafički.

 

Rezultati istraživanja i diskusija

 

Srednje vrednosti koncentracija organskih sastojaka mleka za krave prve i  druge laktacije i zbirni rezultati za sve krave prikazani su u Tabeli 1.

 

Tabela 1. Koncentracija organskih sastojaka u mleku ispitanih krava

 

 

Mlečna mast (g/l)

Proteini (g/l)

Urea (mmol/l)

 

Krave prve laktacije

(n=97)

M

38,88

30,33

3,16

SD

5,07

2,35

0,58

SE

0,51

0,24

0,06

CV

13,00

7,74

18,35

IV

26,60-52,70

23,00-36,30

1,73-4,43

 

Krave druge laktacije

(n=50)

M

36,47

30,17

3,72

SD

4,82

2,27

0,64

SE

0,68

0,32

0,09

CV

13,22

7,52

17,20

IV

24,30-47,30

23,90-35,00

2,23-4,76

 

Zbirno

(n=147)

M

38,06

30,28

3,35

SD

5,10

2,31

0,66

SE

0,42

0,19

0,05

CV

13,40

7,63

19,70

IV

24,30-52,70

23,00-36,30

1,73-4,76

M – srednja vrednost; SD – standardna devijacija; SE – standardna greška; CV – koeficijent varijacije; IV – interval varijacije

 

Iz podataka prikazanih u Tabeli 1. može se videti da je prosečna koncentracija mlečne masti kod svih ispitanih grla bila u okviru fizioloških granica (kod krava prve laktacije 38,88±5,07 g/l, a kod krava druge laktacije 36,47±4,82 g/l). Kod manjeg broja krava ustanovljene su koncentracije mlečne masti iznad fizioloških granica, što ukazuje da je kod njih postojala intenzivna lipomobilizacija.

Prosečna koncentracija proteina kod krava prve laktacije iznosila je 30,33±2,35 g/l, a kod krava druge laktacije 30,17±2,27 g/l. Obe vrednosti su nešto niže od optimalnih, a veliki broj krava sa koncentracijom proteina ispod 32 g/l ukazuje da su krave hranjene obrokom koji ne zadovoljava njihove potrebe u proteinima. Detaljnija analiza snabdevenosti krava proteinima u obroku data je u tumačenju grafikona odnosa koncentracija ureje i proteina.

Kod svih ispitanih krava prosečna koncentracija ureje bila je unutar fizioloških okvira (3,16±0,58 mmol/l za krave prve laktacije i 3,72±0,64 mmol/l za krave druge laktacije). Ipak, analizom pojedinačnih rezultata može se zaključiti da je kod značajnog broja krava koncentracija ureje bila iznad fiziološke granice, što ukazuje da im obrok nije sadržavao dovoljnu količinu energije.

 

 tab-org-sastojci-mleka-1

Grafikon 1. Odnos koncentracije ureje i proteina u mleku krava prve laktacije

 

 tab-org-sastojci-mleka-2

Grafikon 2. Odnos koncentracije ureje i proteina u mleku krava druge laktacije

 

 tab-org-sastojci-mleka-3

Grafikon 3. Odnos koncentracije ureje i proteina u mleku svih ispitanih krava

 

Analizom podataka prikazanih u grafikonima 1., 2. i 3. može se zaključiti da je kod većine krava bio izražen istovremeni deficit i energije i proteina u obroku. Izvestan broj krava dao je rezultate na osnovu kojih se može izvesti zaključak da je kod njih postojao deficit energije i relativni suficit proteina. Kod manjeg broja krava snabdevenost energijom i proteinima je bila zadovoljavajuća, na šta ukazuje i njihova pozicija unutar grafikona.

Veliki broj životinja kod kojih je postojao deficit energije i proteina ukazuje da je njihova ishrana bila nedovoljno izbalansirana u pogledu odnosa koncentrovanog i kabastog dijela obroka, što je bilo izraženo u obe ispitivane grupe krava. Postojanje određenog broja krava kod kojih je postojao deficit energije i relativni suficit proteina može se protumačiti sastavom obroka kojim su krave hranjene u vreme uzimanja uzoraka, Naime, uzorci su uzimani u periodu kada se krave hrane obrokom sa povećanim udelom zelene mase, koja sadrži veliku količinu lako svarljivih proteina i malu količinu sirovih vlakana.

 tab-org-sastojci-mleka-4

Grafikon 4. Odnos koncentracija mlečne masti i proteina u mleku krava prve laktacije

 

 tab-org-sastojci-mleka-6

Grafikon 5. Odnos koncentracija mlečne masti i proteina u mleku krava druge laktacije

 

 tab-org-sastojci-mleka-6

Grafikon 6. Odnos koncentracija mlečne masti i proteina u mleku svih ispitanih krava

 

Na osnovu podataka prikazanih u grafikonima 4., 5. i 6. može se zaključiti da je kod najvećeg broja krava postojao deficit energije, koji se manifestovao smanjenjem koncentracije proteina ispod 32 g/l. Pri tome je koncentracija mlečne masti uglavnom bila ispod granice od 45 g/l. Kod manjeg broja krava ustanovljena je povišena koncentracija mlečne masti, koja ukazuje da je kod tih jedinki proces lipomobilizacije bio intenzivan. Optimalna snabdevenost energijom ustanovljena je kod manjeg broja krava.

Poređenjem ispitanih grupa krava može se izvesti zaključak da je deficit energije bio izraženiji kod krava u prvoj laktaciji. To ukazuje da na ovoj farmi obrok za steone junice u poslednjoj fazi graviditeta nije bio optimalno formulisan i prilagođen njihovim potrebama, te su one nakon telenja bile podložnije pojavi poremećaja energetskog metabolizma.

Pri tumačenju podataka dobijenih sa ove farme treba imati na umu da su varijacije u snabdjevenosti energijom, između ostalog, vezane i za stadijum laktacije u kome su uzorci uzeti (odnosno tome da li su krave bile bliže donjoj ili gornjoj granici perioda od 15-60 dana poslije telenja). Tome svakako treba pridodati i individualne varijacije.

 

Zaključak

 

Na osnovu analize podataka o koncentraciji organskih sastojaka mleka dobijenih sa ispitivane farme može se zaključiti da postoje propusti u sastavljanju obroka za pojedine proizvodne kategorije krava. Preporuka za rešavanje ovog problema bilo bi optimiziranje sastava obroka za krave različitih proizvodnih kategorija, kao i formiranje pogrupa krava unutar date kategorije, koje bi bile što približnije po mlečnosti, i za koje bi se obrok dodatno optimizirao. Posebnu pažnju na ovoj farmi trebalo bi posvetiti odgoju priplodnih junica, a naročito njihovoj ishrani u poslednjoj fazi graviditeta. Imajući u vidu da se analize sastava mleka na ovoj farmi sprovode redovno, nakon optimizacije obroka bilo bi moguće pratiti postignute rezultate.  Na taj način bi se potencijal za proizvodnju mleka mogao u potpunosti iskoristiti, uz očuvanje zdravlja proizvodnog stada.

 

Literatura

 

  1. Drackley, J.K. (1999): Biology of dairy cows during the transition period: the final frontier?, J. Dairy Sci, 82, 2259-2273;

  2.  Goff J.P. (2006): Major advances in our understanding of nutritional influences on bovine health, J Dairy Sci, 89, 1292-1301;

  3. Horvat, J., Kirovski Danijela, Šamanc, H., Dimitrijević, B., Kiškarolj, F., Bečkei Ž., Kilibarda Nataša (2009): Procena energetskog statusa krava sa područja Subotice određivanjem koncentracije organskih sastojaka mleka, Zbornik radova XI regionalnog savetovanja iz kliničke patologije i terapije životinja "Clinica Veterinaria 2009", Subotica;

  4. Horvat, J., Šamanc, H., Kirovski Danijela, Katić Vera, (2007): Zdravstveni poremećaji visokomlečnih krava u ranoj fazi laktacije i uticaj na higijensku ispravnost sirovog mleka, Veterinarski specijalistički institut Subotica;

  5. Ivanov, I., Šamanc, H., Vujanac, I., Dimitrijević, B., (2005): Metabolički profil krava, Zbornik radova IV simpozijuma „Ishrana, reprodukcija i zaštita zdravlja goveda – Etiopatogeneza i dijagnostika poremećaja metabolizma reprodukcije goveda“, Subotica;

  6. Jenkins, T.C., McGuire, M.A., (2006): Major advances in nutrition: impact on milk composition, J. Dairy Sci, 89, 1302-1310;

  7. Jonker J.S., Kohn R.A. (2001): Using milk urea nitrogen to evaluate diet formulation and environmental impact on dairy farms, ScientificWorldJournal, 18, Suppl.2, 852-859;

  8.  Jovičin, M., Šamanc, H., Milovanović, A., Kovačević, Mira (2005): Određivanje telesne kondicije životinja, Zbornik radova IV simpozijuma „Ishrana, reprodukcija i zaštita zdravlja goveda – Etiopatogeneza i dijagnostika poremećaja metabolizma reprodukcije goveda“, Subotica;

  9. Kampl, B. (2005): Pokazatelji energetskog deficita mlečnih krava u mleku i njihovo korišćenje u programu zdravstvene preventive i intenziviranja proizvodnje i reprodukcije, Zbornik radova IV simpozijuma „Ishrana, reprodukcija i zaštita zdravlja goveda – Etiopatogeneza i dijagnostika poremećaja metabolizma reprodukcije goveda“, Subotica;

  10. Kasagić D., (2005): Koncentracija trijodtironina tiroksina insulinu sličnog faktora rasta I i biohemijskih pokazatelja u krvnom serumu junica pre i posle partusa. Magistarska teza, Fakultet veterinarske medicine, Beograd.

  11. Marenjak, T.S., Poljičak-Milas N., Stojević, Z., (2004): Svrha određivanja koncentracije ureje u kravljem mlijeku, Praxis veterinaria, 52, 233-241;

  12. Radojičić Biljana, Kasagić D. (2000): Endokrini i metabolički parametri u krvi krava u kasnom graviditetu i ranoj laktaciji. Zbornik radova 7. savjetovanja veterinara Republike Srpske, Teslić.

  13. Šamanc, H., Kirovski Danijela, Dimitrijević, B., Vujanac, I., Damnjanović, Z., Polovina, M., (2006): Procena energetskog statusa krava u laktaciji određivanjem koncentracije organskih sastojaka mleka, Veterinarski glasnik 60(5-6), 283-297

  14. Šamanc, H., Sinovec, Z., Cernescu, H. (2005): Osnovi poremećaja energije visoko-mlečnih krava, Zbornik radova IV simpozijuma „Ishrana, reprodukcija i zaštita zdravlja goveda – Etiopatogeneza i dijagnostika poremećaja metabolizma reprodukcije goveda“, Subotica;

  15. Šamanc, H., Stojić, V., Kovačević, B., Vujanac, I., (2005): Hormonalni status visokomlečnih krava, Zbornik radova IV simpozijuma „Ishrana, reprodukcija i zaštita zdravlja goveda – Etiopatogeneza i dijagnostika poremećaja metabolizma reprodukcije goveda“, Subotica;


[1] DVM Đorđe Savić, asistent (Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.), Dr Dragutin Matarugić, vanredni profesor, Poljoprivredni fakultet Banjaluka,

[2] DVM Nikola Delić, Institut za stočarstvo, Beograd,

[3] Mr Dragan Kasagić, Veterinarski institut Republike Srpske „Dr Vaso Butozan“, Banjaluka

[4] Mr Mladen Stojanović, Agencija za uzgoj i selekciju u stočarstvu Republike Srpske, Banjaluka


Rad je izašao u Veterinarskom glasniku a objavljen uz dozvolu autora dr vet. med. Djordja Savića

Prijavi se

Pretraži sajt

petshop logopitajte-veterinara

Oglasi za posao

veterina.info fan box