Iako  se danas, sve češće, u svetu susreće praksa da se krave muzare hrane koncentratnim obrocima, moramo se složiti sa mišljenjem da budućnost mleka leži u iskorišćavanju sposobnosti preživara da transformišu kabasta krmiva (paša, seno, silaža) u korisne stočne proizvode. Iz izlaganja o kabastom suvom tipu ishrane videli smo da mlada grla, a kasnije i krave muzare, mogu biti hranjeni jedino senom. Međutim, to se može postići samo u tom slučaju ako se radi o kvalitetnom kabastom krmivu. U našoj širokoj  praksi  najčešće se upotrebljavaju  tako loša  kabasta krmiva, da krava iz njih ne može da dobije dovoljnu količinu hranjivih materija da zadovolji svoje uzdržne potrebe, a kamoli da dobije hranljive materije za proizvodnju mleka. Loša kabasta krmiva, takođe, mogu se upotrebiti za ishranu krava muzara, ali se uz njih, zavisno od kvaliteta,  mora  dati  veća ili manja količina koncentrata kako bi se kompenziralo ono što kabasta krmiva nemaju.

Kabasta krmiva će se najbolje iskoristiti ako se podese potrebama buražnih mikroorganizama. Najbolji način da se to postigne je da se proizvedu kabasta krmiva od biljaka koje su pokošene u ranoj fazi razvoja, jer se tada kabasta krmiva pretvaraju u buragu, bez većeg napora, u korisne produkte fermentacije i bez utroška koncentrata. Još jedan razlog govori u prilog tome, a taj je da su kabasta krmiva u normalnim uslovima i godinama najjeftiniji izvor hranljivih materija.

Prirodno je da se odmah postavlja pitanje šta je to kvalitet kabastih krmiva i da li se on na neki način može meriti. Uopšte, kvalitet kabastih krmiva se smatra sinonimom za hranljivu vrednost. Značenje kvaliteta ilustruje se na sledeći način:

Kvalitet = hranljiva vrednost x kvota konzumiranja

Ukoliko odgovarajuće kabasto krmivo (seno) ima veću koncentraciju hranljivih materija i krava ga lako konzumira u većim količinama, utoliko će biti i veća proizvodnja. Smatra se da se kvalitet kabastog krmiva odnosi na izvesne karakteristike koje čine da je kabasto krmivo izvor energije, proteina, minerala i vitamina za životinju. Željene karakteristike kabastog krmiva su mnogobrojne i nijedna, uzeta za sebe, ne izražava ukupan kvalitet. Osim toga, odnos između hranljive vrednosti i mnogih od ovih karakteristika nije dovoljno precizan.

U vezi sa kvalitetom stoji i drugi pojam - efikasnost. Efikasnost iskorišćavanja krmiva odnosi se na iskorišćavanje hranljivih materija za održavanje raznih funkcija životinje - uzdržne potrebe, porast, proizvodnja mleka ili mesa. Efikasnost  se  izražava  količinom   suve   materije,   krmnih jedinica ili neto energije iz određenog krmiva ili obroka, koja je potrebna za ispoljavanje određene funkcije životinje.

Malo ima razrađenih sistema kojima se na merljiv način izražava kvalitet kabastih krmiva. Jedan od takvih su standardi za seno i silažu u SAD koji su dati u tabeli 5.

 

Tab.5. Američki standardi za seno i silažu prema AFGC (u SM)


Priroda kabastog krmiva

 Standard

Svarljiva suva TDN materija 

NE

Neto energija u J

Sirovi proteini 

Leguminozno seno (većina biljnog materijala poreklom od leguminoza)

Odlično

65% i više 

56 ili više

18% ili više

Dobro

58% - 65% 

46  - 56

barem 15%

Zadovolj.

54% - 58% 

40  - 46

barem 12% 

Loše

ispod 54% 

ispod 40

ispod 10% 

Seno graminea

(većina biljnog

materijala poreklom

od graminea) 

Odlično

65% ili više

56  ili više

15% ili više

Dobro

58% - 65%

46  - 56

barem 12%

Zadovolj.

54% - 58%

40  - 46

barem 10%

Loše

ispod 54% 

ispod 40

ispod 10% 

Kukuruzna silaža 

Odlična

65% ili više 

56  ili više

9% ili više 

Dobra

60% - 65%

50   - 56

9 - 11% 

Zadovolj.

-

-

-

Loša

ispod 60% 

ispod 50

9 - 11% 

Detelinsko -travna silaža

 

Odlična

iznad 65% 

iznad 56

iznad 16% 

Dobra

60% - 65% 

50  - 56

12 - 16% 

Zadovolj.

54% - 59% 

40  - 50

ispod 12% 

Loša

ispod 54% 

ispod 40

ispod 12%

 

American Forage and Grassland council (AFGC) ustanovio je Komitet specijalista koji je razradio standarde za seno i silažu, da bi omogućili da se seno i silaža upotrebljavaju, s obzirom na njihovu vrednost, kao krmiva za životinje.

U klasu odličnog sena spada seno pokošenih leguminoza (1/4 stadijuma cvetanja), trava (stadijum pre klasanja) ili mešanog sena, koje je sušeno u seniku ili u polju po idealnom vremenu. Seno mora biti zeleno i lisnato, veoma ukusno bez stranih primesa i bez plesni.

Dobro seno sačinjavaju leguminoze, koje su košene ne kasnije od 1/2 stadijuma cvetanja ili trave (rano klasanje) ili mešanih trava sušenih u seniku ili u polju u povoljnom vremenu, bez gubitka lišća. Seno je u dovoljnoj meri zeleno i lisnato, veoma ukusno, bez plesni i stranog materijala. U zadovoljavajuće seno spadaju sena od leguminoza, graminea ili mešanih trava, koje su košene kasno (puno cvetanje) i sušene u uslovima koji doprinose gubitku lišća zbog zrelosti biljke, u polju sušeno u povoljnim vremenskim uslovima.

Rano košeno seno (1/4 cvetanja) sušeno u polju u nepovoljnim vremenskim uslovima, nema svetlu boju, grubo je zbog većeg učešća stabljika, nije mnogo  ukusno,  a ako je sušeno u nepovoljnom vlažnom vremenu, može biti plesnivo i prašnjavo.

Detelinsko travne silaže su podeljene u 3 klase na sadržaj suve materija:

 

1) Jako vlažne silaže, sadrže manje od 25% SM; pH treba da je ispod 4,2.

2) Umereno vlažne silaže, imaju 25-35% SM; pH treba da je ispod 4,5.

3) Silaže sa malo vlage, imaju više od 35% SM; pH nije kriterijum.

 

 

Dobra detelinsko-travna silaža karakteriše se sledećim pokazateljima:

 

1)  pH 4,5 ili manje. [to je bliži 4, to je silaža bolja.

2) Isparljive baze (izražene kao amonijak) 0,5% ili manje (u SM).

3) Mlečna kiselina 3-5% ili više (u SM)

4) Buterna kiselina 2% ili manje (u SM).

5) Mora imati blag, ugodan miris.

6) Sadržaj vlage požnjevenog useva može se kretati u granicama 60-70%.

 

Ako ima manje vlage, usev se teško sabija u silosu, a ako ima više, postiže se slab kvalitet. Međutim, može se smatrati da je do 72% vlaga poželjna. U proleće kada je usev najhranljiviji vlaga je daleko iznad 70%, pa se usev mora provenuti pre siliranja ili upotrebiti konzervans. Koliko je danas poznato najbolji rezultati se postižu sa travnim usevima kada se kao konzervans upotrebi mravlja kiselina.

7. Boja odaje kvalitet silaže. Poželjno je da je boja zelenkasto smeđa ili žućkasto smeđa. Ako je žuta i još sluzava znak je slabog kvaliteta zbog velike količine buterne kiseline. Tamno smeđa boja ukazuje da je u procesu siliranja masa bila pregrejana, te su nastali veliki gubici u hranljivim materijama.

Prema američkim standardima u klasu odličnih silaža spada kukuruzna silaža kada je biljka požnjevena u stadijumu zrelosti u kome je klip dobro razvijen sa dobro formiranim tvrdim zrnom. Detelinsko-travne smese treba da su pokošene rano (1/4 cvetanja ili rana faza cvetanja), provenula pre stavljanja u silos ili stavljena u silos sa konzervansom (melasa ili zrna žitarica). Odlična silaža je bez plesni, nema pokvarenih mesta, a stoka je rado jede.

Dobra kukuruzna silaža je kada je kukuruz požnjeven sa dobro formiranim tvrdim zrnom, sa umerenom količinom klipa. Detelinsko travne smese košene su u prvoj polovini cvetanja ili  u  stadijumu  klasanja.  Pre   siliranja   je   ili   provenula, ilisilirana sveža sa konzervansom. Dobra silaža nije ili je veoma malo plesniva, a stoka je rado jede.

Zadovoljavajuća kukuruzna silaža košena je u mlečnom stadijumu zrelosti za zadovoljavajućom količinom klipa ili je to zreliji kukuruz ali plesniv i malo ukvaren. Detelinsko travna smeša je košena kasno u drugoj polovini cvetnja, a provenula pre siliranja ili silirana neprovenuta i bez konzervansa. Kukuruzna silaža ili detelinsko travna silaža pokošene u odgovarajućem stadijumu razvoja, ali dosta plesniva i ukvarena tako da je stoka ne jede rado.

Loša kukuruzna silaža je od nezrele biljke i delimično ima klipove. To je i silaža načinjena od slatkog kukuruza ili kukuruznih stabljika bez klipova. Detelinsko travne silaže su od biljki koje su kasno košene (puno cvetanje ili kasnije), a silirane su bez konzervansa. To je kukuruzna silaža ili detelinsko travna silaža, požnjeveni u odgovarajućem stadiju razvoja, ali abnormalno plesnive i ukvarene.

 

Literatura: Mr Milun D Petrović, Dr Milan M Petrović, Dr Vladimir S Kurćubić - GOVEDARSTVO  TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE, Čačak, 2006.

Prijavi se

Pretraži sajt

petshop logopitajte-veterinara

Oglasi

Oglasi za posao

veterina.info fan box