Obrazloženje izbora stočne hrane

1. Za kvalitetno livadsko seno odlučili smo se iz razloga što je na tržištu gotovo nemoguće nabaviti kvalitetno lucerkino seno (sa očuvanim listom). Kvalitetno seno čini poseban deo u obroku krava, može se reći i obaveza, jer podmiruje potrebe u suvoj materiji, celulozi, volumenu i pored hranljivih materija koje sadrži stimuliše varenje preživara.

Seno treba da je odličnog kvaliteta po biljnom sastavu, na vreme košeno, kvalitetno spremano, balirano i dobro uskladišteno.

 

2. Silaža cele biljke kukuruza. Kukuruz je kod nas najvažnije stočno hranivo i zbog toga o njegovom hranljivom sadržaju ne treba posebno isticati. Preporučujemo nešto veću gustinu pri setvi u odnosu na gustinu setve za zrno. Vrlo je važno da početak siliranja bude u periodu prelaska iz mlečne u voštanu fazu zrelosti i da se završi u što kraćem periodu. Za spremanje kvalitetne silaže važno je da masa bude što sitnije iseckana i da nivo silaže bude do vrha trenča. U toku i nakon završetka siliranja neophodno je masu što više sabiti traktorima točkašima.

Osnovne karakteristike dobro spremljene silaže od cele biljke kukuruza  su sledeće:

 

• sadržaj suve materije je od 25-27%.
• sadžaj hranljivih jedinica je od 0.22-0.25 u kg i
• sadržaj proteina od 20 do 22 gr u kg silaže.

 

3. Suvi repin rezanac. Suvi repin rezanac šećerne repe predvižen je u strukturi obroka u vrlo malim količinama prvenstveno radi balansiranja obroka, a i zato što se pokazalo da vrlo značajno stimuliše proizvodnju mleka i apetit grla.

 

4. Suncokretova sačma. Takože se predviža u malim količinama isključivo kao proteinsko hranivo.

 

5. Paša. U letnjem periodu koristi se prvenstveno zbog zdravstvenog stanja stoke i dopune obroka vitaminima i mineralnim materijama, a i zbog ekonomskih razloga.

 

6. Koncentrat. Koncentrat je predvižen u manjim količinama i to u zimskom periodu sa 14% proteina, a u letnjem sa 12%. Za telad do tri meseca predviža se upotreba startera za telad.

 

7. Pregonska ispaša. Način iskorišćavanja travnjaka Prirodni i veštački travnjaci se mogu na različite načine iskorišćavati za pripremanje kvalitetne stočne hrane.

 

Iskorištavanje travnjaka pašom Ispaša je najekonomičniji način iskorišćavanja travnjaka. Životinje na paši uzimaju hranu, pa su troškovi oko ubiranja i tran­sporta nepotrebni, a gubici hranljivih materija svedeni su ispod 5% od proizvedene suve materije. Cena jedne hranljive jedinice pri spre­manju sena veća je za 2,57 puta nego pri korišćenju ispašom, dok su troškovi za jednu hranljivu jedinicu spremanja silaže dva puta veći. Paša se do skora smatrala kao ekstenzivan način iskorišćavanja travnjaka. U poslednje vreme, ispitivanja sprovedena u mnogim zemljama pokazala su, da se na pašnjacima može da ostvari intenzivna proizvodnja stočnih proizvoda. Dnevni prirast junadi na ispaši do­stiže 1,4 kg po grlu.

Prirast junadi hranjenih na paši veći je od prirasta ži­votinja hranjenih pokošenom travnom masom i senom sa istog travnjaka.

Iskorišćavanje travnjaka pašom ne može se danas zamisli­ti bez primene pregonske ispaše i električnih ograda. Pomoću elektri­čnih ograda može se čuvati i napasati stoka bez angažovanja ljudske radne snage (pastira-čobana). Prilikom planiranja iskorišćavanja pašnjaka i livada, treba uzeti u obzir odredjene karakteristike pašnjaka i ispuniti što je moguće bolje sljedeće zahteve:

 

• pre svega treba odrediti proizvodni potencijal pašnjaka tj. površinu potrebnu za ishranu jednog uslovnog grla,
• - prema postojećem broju grla, treba odrediti površinu pregona.
• - prema postojećim uslovina treba odrediti turnus paše, tj. posle koliko dana treba vratiti grla ponovo na prvu parcelu,
• na bazi površine pašnjaka i broja turnusa odredjuje se površina pojedinog pregona,
• prema broju pregona i obliku pašnjaka treba isplanirati pregone
• odrediti glavne i prilazne puteve, ograde i prolaze. Prilikom ovog planiranja treba isplanirati mogućnost žubrenja i navodnjavanja pojedinih pregona,
• raspored pregona treba isplanirati tako, da se kretanje grla svede na najmanju meru,
• treba predvideti i obezbediti sve pregone kvalitetnom pijaćom vodom.

 

Na sledećem primeru prikazujemo postupak planiranja pregona na panšjaku:

Ako je za  1 kravu potrebno 0,2 ha pašnjaka, a ako pašnjak ima ukupno 2 hektara, znači da se na njemu može napasati 10 krava (2/0.2=10). Ako turnus traje 21 dan, površina jednog  pregona  treba da bude 0,09ha (2 / 21 = 0,09).

Na šemi je prikazan pašnjak, nepravilnog oblika sa 21 pregonom, zatim raspored ograda, prolaza i pojilica:

 

Šema postavljanja električne ograde na pregonskom pašnjaku:

 

Električna ograda je po svom delovanju optička elektri­čna prepreka. Dejstvo električne ograde se zasniva na električnom strujnom udaru. Kad grlo dodirne žicu pod naponom struje, oseti odmah električne udare, koji su toliko jaki da ga odvrate od ogra­de, ali nisu opasni po zdravlje grla. Za pravilno funkcionisanje električne ograde, nije važna njena mehanička čvrstoća, kao što je to slučaj kod drugih tipova ograda.

 

Princip delovanja električne ograde 

 Električna ograda može biti sagražena od jednog ili dva reda žice, koje su zategnute i izolatorom izolovane od stubova koji ih nose i zemlje.

U žice se preko  posebnog urežaja ubacuju električni impulsi visokog napona. Jedan izvod iz električnog ararata za napajanje vezan je za žice električne ograde, a drugi mora biti dobro uzemljen. Elektrotehnički princip delovanja električne ograde sastoji se u sledećem: kad grlo dodirne žicu električne ogra­de pod naponom, grlo svojim telom zatvara strujni krug prema zemlji i premosti razliku u naponu. Pri dodiru žice kroz životinju proteče struja i ona oseti električni udar - to je uplaši i odbije od ograde. Na nekim električnim ogradama sem žice pod naponom, po­stavlja se još jedna uzemljena žica. To omogućava da se stvara strujni krug prilikom dodira jedne i druge žice, a nije potrebno da struja protekne kroz telo životinje.

Najmanja količina struje koju čovek oseća je jedan miliamper, tj. jedan hiljaditi dio ampera. Struja jačine od 7 miliampera je neugodna, a struja od 12-13 miliampera je bolna. Struja jačine 15 miliampera izaziva grčenje mišića, pa ako čovek uhvati rukom električnu žicu u kojoj protiče struja od 15 miliampera ne može je više ispustiti.

 

Šematski prikaz električne ograde:

 

 

D-dovod struje, iz električne mreže ili baterije (akumulatora), A-aparat za napajanje, U-uzemljenje, O-prenaponski odvodnik, I-izolatori, Z-žica pod naponom. U žicama električne ograde struja ne teče stalno, već se prekida u kratkim vremenskim razmacima, pa se jačina struje može zna­tno povećati - uz dovoljno sigurnosti. Napon struje u električnoj ogradi se reguliše pomoću posebnog aparata za napajanje, i to tako da je ograda 1/10 sekunde pod naponom, a 9/10 sekunda napon je isključen. Zato je struja elek­tričnih udara višestruko jača, jer je kratkotrajna, tako da ni struja jačine 4o miliampera nije opasna po zdravlje i život životinja i lju­di. Napon u električnoj ogradi se kreće od 2500-3000 V. Niži napon koristi se kod dugačkih, a viši napon kod kraćih ograda. Kada je u žicama visoki napon, vrlo je važno, da žice ne dodiruju: travu, korov, granje i bilo kakav drugi predmet koji bi izazvao spoj sa zemljom.

Najvažniji deo aparata za napajanje električne ograde strujom je prekidač, koji odredjuje trajanje i broj impulsa.

 

Baterijski aparat za napajanje električne ograde strujom:

Po svojoj konstrukciji prekidači mogu biti različiti, sa mehaničkim kontaktima ili sa električnim prekidanjem. Elektron­ski aparati nemaju mehanički pokretnih delova za koje bi bila potre­bna sila za pokretanje. Zato su gubici neznatni, pa su oni bolji za aparate koji se napajaju iz baterija.

U aparat za napajanje dovodi se električna energija,bilo iz električne mreže, a ukoliko je na pašnjaku nema, onda iz aku­mulatora. Jedan izvod iz aparata za napajanje vezan je za žicu ele­ktrične ograde, a drugi je dobro uzemljen. Ako se električna ograda napaja iz električne mreže, tada po propisima, radi zaštite od gro­ma treba umetnuti ODVOD PRENAPONA (0). U slučaju udara groma, nasta­li prenapon odvodi se u zemlju i tako se zaštiti ograda. Nosači (stubovi) električne ograde mogu biti izgražjeni od drveta ili gvožža. Drveni stubovi imaju promer 5- 8 cm i dužinu 120 - 150 cm. Drveni se stubovi teže premeštaju od gvozdenih, pa se zato postavljaju na stacionarnim električnim ogradama.

Prednost drvenih stubova je što su jeftini i lako je u njih uvrnuti izolatore.

Gvozdeni nosači (stubovi) grade se od cevastog materijala, lako se mogu premeštati i dugotrajniji su od drvenih.

Izolatori su neophodni delovi svake električne ograde, jer za dobro funkcionisanje električne ograde žica pod naponom mora da bude dobro izolovana od zemlje. Izolacini dio izolatora može da bude napravljen od porcelana ili plastične mase.Porcelanski izolatori su vrlo dobri jer su trajniji, imaju dobru sposobnost izolacije i mehaničku čvrstoću, sem na udarce. Izolatori od plastičnih masa otporniji su na udarce, ali su slabiji u mehaničkom pogledu i električnom, a nisu ni tako trajni. Mežutim, znatno su jeftiniji od porcelanskih, pa se zato danas mnogo upotrebljavaju.

 

Po obliku, izolatori mogu biti vrlo različiti:

 

Uredjaj za zateza­nje zice na električnim ogradama:

 

 

Žica koja se upotrebljava za električnu ogradu mora da ima dobru električnu provodljivost, otpornost na kidanje i savijanje kao i na koroziju. Upotrebljava se paljena pocinkovana, glatka žica prečnika 1,4-3 mm. Najčešće žica je prečnika 2 mm.

Uzemljenje se postavlja toliko duboko u zemlju da se postigne dobar spoj  sa vlažnom zemljom.

Na električnoj ogradi treba postaviti prolaze sa izolira­nom ručicom za otvaranje i zatvaranje. Kod ograda koje dobijaju stru­ju samo sa jedne strane, otvaranjem prolaza ostao bi udaljeniji deo ograde bez napona, jer više ne bi bio spojen sa aparatom za napajanje. Da bi se to izbjeglo mora se preko prolaza provući još jedna žica.

 

Prolaz na ogradi 

 

 

Električnu ogradu treba postavljati vrlo pažljivo. Sa njom kao i sa svakim električnim aparatom ili mašinom treba postu­pati vrlo pažljivo. Svaki aparat za napajanje treba da bude ispitan i da ima garanciju. Električna ograda se sme priključiti samo na je­dan aparat za napajanje. Ako je aparat za napajanje predvidjen za napajanje ograde pod krovom, ne sme se upotrebiti na otvorenom polju. Na električnu ogradu treba postaviti odgovarajuće oznake upozorenja i to posebno u blizini puteva.

Dužina električne ograde koja se napaja jednim aparatom za napajanje ne treba da bude duža od 5 kilometara. Duža ograda te­že se kontroliše i održava, što je duža ograda veća je i mogućnost da dože do oštećenja, usled čega cela ograda postane neefikasna.

Postoje stacionirane, polustacionirane i pokretne ele­ktrične ograde.

Stacionirane električne ograde služe za podelu livada i pašnjaka na manje parcele. Obično se grade sa jednom žicom. Visi­na žice od zemlje je 7o-9o cm ili ako su 2 onda je visina 60-100 cm. Razmak izmedju stubova je 8-16 metara.

Polustacionirane električne ograde takože su stalno postavljene, one se samo zimi uklanjaju sa polja, kako bi se olakš­ala obrada livada i pašnjaka. Ove se ograde podižu sa jednom žicom.

Pokretne električne ograde najčešće se koriste zbog jednostavnosti.

 

 

Literatura:

Mr Milun D Petrović, Dr Milan M Petrović, Dr Vladimir S Kurćubić - GOVEDARSTVO TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE, Čačak, 2006