(sin. Epizootski limfanginitis, lat. Lymphangitis epizootica)

Afrička sakagija je kontagiozna, hronična bolest kopitara  slična maleusu, a karakteriše se gnojnim zapaljenjem limfnih sudova kože, potkožnog tkiva i odgovarajućih limfnih čvorova (limfaginitis). Bolest se retko javlja kod goveda. Bolest je zoonoza, kod ljudi se javlja retko, a manifestuje se limfaginitisom, pojavom gnojnica i ulceracija na koži  sa otokom regionalnih limfnih čvorova. Proces se širi na unutrašnje organe (pluća) i dovodi do raznih komplikacija.

Etiologija

Histoplasma capsulatum Bris čvorića obojen po gramu, prisutna Histoplasma farciminosum

Histoplama farciminosum na elektronskom mikroskopu Kolonije H. farcimonosum na mycobiotic agaru nakon 42 dana inkubacije na 26°C

Uzročnik bolesti je dimorfna gljiva Histoplasma capsulatum var. farciminosum (Cryptococcus farciminosus, raniji naziv). Histoplasma capsulatum spada u bifazne gljive, što znači da ima sposobnost da prelazi iz saprofitne u parazitnu fazu i izaziva oportunističke infekcije. Adaptira se na organizam domaćina tako što koristi tkiva domaćina za ishranu i razmnožavanje. Na 37°C kultura hisoplazme podseća na kvasce, a na 26°C obrazuje razgranati micelium sa brojnim mikrokonidiama i krupnim loptastim sporama. Parazitska forma histoplazme se karakteriše blastosporama veličine 2-4μ i debelom kapsulom koja prelama svetlost. U gljivičnoj formi (forma micelijuma) nalazi se u  spoljašnjoj sredini i na kulturi, a u kvaščevoj formi se nalazi u tkivima (intracelularno, najčešće u tkivnim makrofagama). U kulturama iz pupova izrastu duga, segmentisana vlakna koja sačinjavaju micelijum, a na kraju svakog ogranka se stvara spora koja se na kraju otrgne. Takva spora stvara sveže pupoljke ili vlakna micelijuma. Uzročnici rastu u aerobnim uslovima i na temperaturi 25 do 37°C, a za rast im odgovara neutralna sredina ili slabo kisela sredina. Na običnim podlogama rastu sporo, a kolonije se zapaze za 30 dana. U tečnim podlogama sa peptonom narastu za dve nedelje stvarajući bele pahuljice koje se talože na dno. Uzročnik se može kultivisati i na dekstroza agaru sa dodatkom glicerola, a rast je spor. Uzročnik ne razlaže šećere. Uzročnik se može videti u neobojenom preparatu, tuš preparatu, a može se bojiti po Gramu, Gimzi ili Panehajmu. Prilikom bojenja oboji se samo sadržaj ćelije dok membrana ćelije ostaje neobojena. Po gramu se boji pozitivno, pleomorfna je i obavijena je dvostrukom membranom. Uzročnik može da se nađe ekstracelularno ili intracelularno u makrofagama ili gigantskim ćelijama. Uzročnici se razmnožavaju pupljenjem u gnoju ili u samim leukocitima.
Glivica je dosta otporna na fizička i hemijska sredstva. Može da izdrži 5 dana na direktnoj sunčevoj svetlosti. Od dezificijenasa karbolna kiselina, jod i rastvor sublimata najbolje deluju. U gnoju iz čireva uzročnik može da održi virulentnost do 6 meseci.

Epizootiologija

Bolest se javlja u Africi, Aziji i nekim zemljama mediterana. Posle prvog i drugog svetskog rata oboljenje je bilo rasprostranjeno širom sveta pa i u našoj zemlji. Kod nas je ova bolest danas iskorenjena. Bolest se prenosi direktnim ili indirektnim kontaktom sa gnojem iz čvorova i ulceracija obolelih životinja, a uzročnik dospeva u organizam preko oštećene kože, ubodom insekta, koitusom i sl. Pribor koji se koristi za hranjenje, čišćenje i opasivanje  konja može biti kontaminiran uzročnicima. U nehigijenskim uslovima držanja bolest se lakše širi. Ponovljenim unosom uzročnika u orgnizam dolazi do senzibilizacije organizma i bržeg nastanka bolesti. Veštačkom inokulacijom uzročnika  veoma teško  se izaziva oboljenje. Supkutanim ubrizgavanjem gnoja iz čvorića obolelih ili nanošenjem gnoja na oštećenu kožu zdrave životinje dolazi najčešće do stvaranja jedne gnojanice koja se kasnije provali i iz nje ističe gnoj. U nekim slučajevima mogu nastati zapaljenja i zadebljanja limfnih sudova sa stvaranjem  gnojanica i ulceracija duž krvnih sudova.
Na infekciju su najprijemčljiviji konji i mazge, dok su magarci dosta otporniji. Goveda i čovek obole u retkim slučajevima.

Patogeneza

Nakon ulaska spora kroz oštećenu kožu one dospevaju u limfne sudove i u njihovim zidovima izazivaju inflamaciju i zadebljanje zbog aktivacije makrofaga.  U reakciji kasne preosetljivosti, od makrofaga se stvaraju dzinovske ćelije koje opkoljavaju gljivice pa nastaju granulomi (čvorići). Duž limfnih sudova javljaju se čvorići na određenim rastojanjima. Limfni čvorovi su takođe zahvaćeni procesom. U koži i potkožnom tkivu se nalaze zapaljenja praćena edemom, eksudacijom, raspadanjem tkiva, zagnojavanjem i bujanjem vezivnog tkiva.
Citokini izazivaju inflamaciju sa oštećenjem tkiva, a u hroničnoj reakciji dolazi do zamene oštećenog tkiva vezivnim. Stvoreni čvorići podležu kolikvacionoj nekrozi pa nastaju grizlice (ulceracije). Zbog nastalih grizlica javljaju se sekundarne infekcije koje potpomažu razvoj oboljenja. Životinja se grize i češe i na taj način širi infekciju (autoinfekcija). Uzročnik može da se širi po organizmu pomoću fagocita.

Klinička slika

Inkubacija bolesti iznosi nekoliko nedelja (2 – 4), a najduže 3 meseca. Bolest je uglavnom hroničnog toka bez poremećaja opšteg stanja organizma i telesne temperature. U slučaju širenja procesa (metastaze) ili pojave sekundarnih infekcija može doći do pogoršanja stanja životinje.
Pošto infekcija nastaje preko povređene kože, proces počinje na mestu ulaska uzročnika. Najčešće infekcija počinje na distalnim delovima tela odn. na ekstremitatima, genitalijama ili vimenu, a manifestuje se pojavom gnojanica (čvorića) na koži i potkožnom tkivu i zapaljenjem kože i potkožja. Infekcija se širi na ostale delove tela autoinfekcijom jer se životinja češe i grize. Autoinfekcijom se proces može preseliti na sluznicu nosa.
Posle primarnog lokalnog procesa na mestu ulaska uzročnika proces se širi na ostale delove tela, dolazi do stvaranja novih čvorića koji su  ispunjeni gnojem, njihove nekroze i stvaranja grizlica. Regionalni limfni sudovi zadebljavaju  i  regionalni limfni čvorovi se uvećavaju, a kasnije ulcerišu. Limfni sudovi mogu biti debljine prsta, a njihovom dužinom  nastaju gnojanice razne veličine. Čvorovi i čvorići koji se nalaze na koži ili ispod kože najčešće su poređani u vidu brojanice najčešće na koži glave (gubice, nozdrve i oko oka), a veličine su zrna graška ili lešnika. Iz čvorova za nekoliko dana izlazi gust gnoj kao kajmak, a oko čvorova (okolno tkivo) nastaju ulceracije. Ulceracije mogu biti prekrivene nabujalim granulacionim tkivom koje podseća na plod maline. Ulceracije mogu da zaleče ili da konfluišu. Ukoliko se proces nalazi na sluznici nosa iz nje se cedi sluzavo gnojni iscedak  koji može biti pomešan sa krvlju. Promene se takođe mogu zapaziti na polnim organima i konjuktivama.
Bolest ima lagani tok i može da dođe do spontanog izlečenja, s tim što su recidivi česti.
Ukoliko proces traje duže i zahvati veću površinu, životinja mršavi, dolazi do opšte slabosti organizma, anemije i kaheksije i na kraju životinja ugine zbog iscrpljenosti.
Kod goveda se infekcija javlja veoma retko i duže traje, a javlja se u regionima gde ima obolelih kopitara. Bolest se manifestuje pojavom oštro ograničenih, bezbolnih otoka (čvorova) u potkožnom tkivu veličine lešnika ili oraha. Čvorovi su izolovani i nisu poređani u obliku brojanice kao kod kopitara, ne provaluju se pa samim tim nema ni ulceracija.

Patoanatomski nalaz

Potkožno tkivo je hiperemično, edematozno i zadebljalo. Limfni sudovi su zadebljali i srasli sa okolinom, endotel hiperemičan i granulisan. U limfnim sudovima se nalaze gnojna gnezda, a između gnojnih gnezda limfni sudovi su ispunjeni gnojem i fibrinom. Na sluznici nosa i ždrela se mogu naći sivobeli čvorići ili ulceracije. Promene u vidu čvorića i ulceracija se mogu naći i u nekim unutrašnjim organima (pluća, bronhije, semenici, debelo crevo ), a nastaju zbog metastaza procesa.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu epizootioloških podataka, kliničke slike i laboratorijskog nalaza (mikroskopiranje, izolacija na kulturi, serološki).
Serološke metode : DIF, Pasivna hemaglutinacija, ELISA.
Alergološki testovi: Uzročnik se kultiviše na Sabouraud dekstroznom agaru, a potom filtrira i aplikuje intradermalno 0.2 ml. Reakcija se čita nakon 48-72 časa. Pozitivna reakcija je otok i induracija na mestu aplikacije.

Diferencijalna dijagnoza

Maleus, ulcerozni limfaginitis konja, TBC, kontagiozne afte i dr.

Lečenje

U našoj zemlji se ne sprovodi,nego se obolele životinje neškodljivo uklanjaju. Terapija podrazumeva lokalnu obradu lezija i sistemsku upotrebu amfotericina B.

Profilaksa

U našoj zemlji se sprovodi STEMPING OUT.
U zemljama gde se javlja: sprovodjenje zoosanitarnih mera i vakcinacija.

Piše: dr vet. med Miroslav Radić

Literatura

Trumić P., Zaraze domaćih životinja, II specijalni deo, Beograd 1962.

Izvori sa interneta:

http://en.wikipedia.org/wiki/Histoplasmosis http://emedicine.medscape.com/article/299054-overview http://www.stetoskop.info/Histoplasma-capsulatum-2055-s2-sickness.htm

http://www.mycology.adelaide.edu.au/Fungal_Descriptions/Dimorphic_Pathogens/Histoplasma/

http://www.cfsph.iastate.edu/DiseaseInfo/disease-images.php?name=epizootic-lymphangitis

http://special.lib.gla.ac.uk/exhibns/month/nov2008.html

http://www.nda.agric.za/vetweb/History/H_Diseases/H_Animal_Diseases_in%20SA1.htm

http://www.microbac.com/technical_articles/news_detail.php?news_ID=39

http://www.vef.hr/vetarhiv/papers/68-3/alani.htm