Selekcija u savremenom konjarstvu

Planska selekcija u konjarstvu je usmerena ka specifičnom cilju zasnovanom na vitalnoj odlici sisara - sposobnosti kretanja, koja predstavlja osnovu za sve oblike eksploatacije radnih, sportskih i rekreativnih konja. Radna sposobnost je uslovljena morfološkom građom i fiziološkim i kinetičkim odlikama lokomotornog aparata, pa je selekcijom favorizovan uzgoj zdravih, biomehanički pravilno građenih jedinki čija je lokomocija efikasna. Selekcija je naravno specifična za određenu namenu, ali ne jednostrana, s obzirom na multifaktorijalni način nasleđivanja željenih osobina.

Planski selektivni uzgoj podrazumeva planiranje roditeljskog para u želji da se dobije potomstvo pogodno za određenu eksploataciju, što je u velikoj meri olakšano ukoliko je heritabilitet osobine na koju se vrši selekcijski pritisak visok, odnosno ukoliko je individualna vrednost posmatrane osobine jasno merljiva. Kako je egzaktna procena radnih parametara uslovljena velikim brojem ambijentalnih i drugih činilaca: kondicija, zdravlje, utreniranost, blagodet, prisustvo, odnosno odsustvo ozleda i drugo, selekcija u konjarstvu je utoliko teža nego kod ostalih vrsta domaćih životinja.

U osnovi dobar uzgoj podrazumeva odabir roditeljskog para na osnovu njihovih perfomansi i rezultata predaka (selekcija prema poreklu), zatim procenu "slaganja" linija na osnovu rezultata koji se dobijaju sličnim kombinacijama parenja (odgajivački indeksi), a u savremenom konjarstvu se sve više radi i na progenom testiranju grla. Ova metoda selekcije je omogućena primenom savremenih tehnika reprodukcije i zahteva poseban nadzor. Kod engleskog punokrvnjaka je zabranjena svaka reprodukcija osim prirodne.

 

Selekcijski uticaj polova

U uzgoju konja su prisutna dva stava pri odabiru roditeljskog para. Prema jednoj grupi uticaj pastuva je preuveličan i potpuno se zanemaruje kvalitet kobile. Druga pak, grupa smatra da je po uticaju na ždrebe kobila daleko značajniji roditelj. Suštinski, kako je broj potomaka veći, uticaj pastuva na populaciju u celosti je daleko značajniji nego uticaj kobile, međutim kada posmatramo konkretno ždrebe onda moramo prihvatiti da kobila utiče na razvoj ždrebeta i formiranje njegovog mentaliteta, počev od intrauterinog razvoja i tokom perioda sisanja. U osnovi kobila «vaspitava» ždrebe i psihološki profil i navike konja su u velikoj meri nastale pod uticajem majke. Ovim se često uči i jezik podređivanja ili nadređivanja u krdu, što utiče na dalji status ždrebeta i njegovu ambiciju. Ždrebad dominantnih kobila po pravilu postaje dominantna.

 

Literatura: Prof. dr Dragiša Trailović, Prof. dr Tihomir Petrujkić, Prof. dr Marijana Vučinić, Asist. mr Ružica Trailović, Dr Zoran Katrinka, SAVREMENI TRENDOVI U UZGOJU I ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI KONJA