Ishrana koza u pojedinim fazama proizvodnje

Obrok se normira prema očekivanoj proizvodnji. Što je ona veća bolji je apetit i životinje uzimaju više hrane. Veća dnevna proizvodnja mleka zavisi od kvaliteta hrane, odnosno što veće koncentracije obroka. Niža dnevna proizvodnja zavisi od količine hrane.

Koze dnevno mogu konzumirati oko 3 kg suve materije. Ukoliko je proizvodnja izrazito velika (preko 4 litra mleka dnevno) uzimaju i do 4 kg suve materije.

Najveći koeficijent probavljivosti voluminoznih krmiva imaju od preživara, upravo koze, pa dobro koriste i grublja hraniva, među kojima spada lisnik.

Kod mlečnih koza u obroku voluminozna krmiva mogu sadržavati 2,0–2,5 kg dnevno suve materije. Od toga za vreme vegetacije 3–4 kg lisnika i 0,5 do 1 kg sena. U proseku koze mogu godišnje podmiriti 70–80% hranljivih vrednosti iz voluminoznih krmiva. To u slučaju osrednje proizvodnje mleka–500 l u laktaciji. Što je veća laktacijska proizvodnja to je moguć i manji udeo spomenute voluminozne krme u obroku (kod 800 litara svega oko 60%), jer je tada nužna veća koncentracija energije–žitarica.

Leti je obrok lisnik, seno i koncentrat, a zimi lisnik crnogorice, mladice belogorice, seno i koncentrat. Prema kapacitetima proizvodnje sledi i utrošak hranljivih materija, a to izgleda ovako računajući uzdržne i proizvodne potrebe za hranom:

 

Potrebe za uzdržnom i proizvodnoj hranom mogu se podmiriti iz:

 

 

Moguće je u laktaciji proizvesti 500 litara mleka uz pašu i seno lucerke s tim da udeo koncentrata u obroku bude 20%. Na pomenutoj voluminoznoj krmi proizvede se 60% količine mleka, a na koncentratu 40%. Dakle na koncentratu koji ima u 1 kg suve materije 2 puta više energije proizvede se i dva puta više mleka.

Troškovi dodatne hrane za 1 litar mleka vrlo su niski, pa je visoko opravdana i korisna njihova upotreba. U prosecu ishrane koza postoji više faza.

 

Uzdržne potrebe koza

U vreme kad koze nisu gravidne niti u laktaciji onda im je nužno osigurati samo uzdržnu hranu. Ona zavisi od težine životinje, a osigurava normalne fiziološke funkcije organizma. Dnevne potrebe koza za hranom izgledaju:

 

 

To su stvarne potrebe, ali ih je u masovnom uzgoju teško uskladiti. U istoj grupi ima mlađih i starijih, kao lakših i težih koza, (35–55 kg). Posebno to vredi za prvokozice. No kako su one u razvoju do 2 ili 3 godine dobro je da dobiju uzdržni obrok kao starije i teže koze.

Uzdržna hrana može se podmiriti sledećim obrokom:

 

• Leti brst 3,5 kg;
• zimi brst crnogorice 3,5 kg;
• zimi izdanci belogorice 3–4 kg i
• + 0,5 kg sena (zimi i leti);

 

Ishrana koza u periodu gravidnosti

To je vreme od 3,5 do 5 meseci graviditeta. Obrok se tada postepeno povećava za oko 0,3 h.j. i 35 g. probavljivih belančevina. Dodatni deo obroka pozitivno utiče na razvoj ploda (posebno kada su blizanci), kao i deponovanje rezerve koja je veoma važna za početak laktacije. Važno je sačuvati i popraviti kondiciju životinje koja slabi u vreme laktacije. Obrok bi tada orijentaciono izgledao ovako:

 

• paša–brst 3–4 kg;
• 0,5–1,0 kg lucerke;

 

Kada se pojačava obrok za potrebe visokog graviditeta? Ako je pripust koza počeo na primer 1. oktobra, onda treba vreme računati od 15. oktobra plus 3,5 meseca, a to je oko 1. februara. Jedan deo koza će dobijati pojačani obrok u proseku 15 dana pre vremena, a drugi deo 15 dana kasnije, no to je u praksi kod masovnog uzgoja nemoguće izbeći.

 

Ishrana koza u periodu laktacije

Koze uz uzdržnu dobijaju i proizvodnu hranu, a ta izgleda ovako:

 

 

U praksi to može poslužiti samo kao orijentacija. Mlađe koze daju manje mleka, a one se drže skupa sa starijima, pa je moguće ishranu analizirati prema proizvodnji. Bitno je da po jarenju oko 6 nedelja (februar–mart–april) koze uz pašu dobiju u obroku dnevno oko 0,5–1 kg sena. One koje se nalaze na području crnogorice 0,5 kg, a belogorice 1 kg sena. To je dovoljno za proizvodnju oko 1,5 litara mleka dnevno, odnosno za ishranu jaradi i periodu sisanja.

Kad se jarad odbiju tokom aprila meseca obrok treba planirati tako da se od aprila do jula dnevno proizvede oko 2,5 litra. (300 litara), a od avgusta do oktobra 1, 5 litar (150 litara) mleka. Obrok bi izgledao:

 

 

 

Ishrana koza u periodu pripusta

Pred pripust na 1 mesec dana obrok treba pojačati, jer od toga zavisi uspeh oplodnje, odnosno većeg broja jaradi kod jarenja (blizanci). To će se postići ako se kozama u to vreme dodaje u obrok dnevno 0, 5 kg sena za tu svrhu.

Izneti postupak ishrane važi za oplemenjeni mlečni tip koze.

Oko 2–3 godine u uzgoju će biti i domaća koza. Zbog niske proizvodnje mleka i plodnosti ona se uglavnom hrani na paši. Samo zimi u trajanju 50–70 dana (loše vreme, prisustvo snega) treba joj osigurati oko 50 kg sena.

Domaću kozu nećemo musti, jer jarad kod nje ostaju na sisi tri meseca. To je potrebno kako bi jarad iskoristila što veće ionako male količine mleka i kako bi se što bolje razvila, zbog što ranijeg pripusta.

 

 

Literatura:

Gutić Milenko, Snežana Bošković-Bogosavljević, Vladimir Kurćubić, Milun Petrović · Leka Mandić, Vladimir Dosković - KOZARSTVO TEHNIKA I TEHNOLOGIJA ODGAJIVANJA; Čačak 2006.