Salmoneloze

(lat. Salmonelloses)

 

Salmonella typhimurium uslikana elektronskim mikroskopom

Salmoneloza je zarazna bolest domaćih, divljih  životinja  i čoveka (zoonoza). Bolest se manifestuje u obliku septikemije, enteritisa sa prolivom, artritisa, pobačaja i pneumonije. Infekcija često može da bude bez kliničkih simptoma.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Etiologija

 

Uzročnici salmoneloze su gram-negativne bakterije iz roda Sallmonela. Prema najnovijoj nomenkleaturi u rodu Sallmonela nalaze se dve vrste: S. enterica i S. bongori.

S.enterica ima 6 podvrsta : 

I         S.enterica subsp.enterica

II       S.enterica subsp.salamae

IIIa    S.enterica subsp.arizonae

IIIb    S.enterica subsp.diarizonae

IV      S.enterica subsp.houtenae

VI      S.enterica subsp.indica

Morfologija Salmonele

Sojevi salmonela su klasifikovani u serotipove na osnovu njihove antigenske građe. Do sada je utvrđeno više od 2400 serotipova  salmonela i svi su patogeni  ali se razlikuju po virulenciju u odnosu na serotip i soj. Većina serotipova salmonela koje uzrokuju infekcije ljudi i životinja pripadaju vrsti S. enterica subsp. enterica. Neke salmonele su adaptirane na vrstu kao npr. S.paratyphi, S.typhi (na čoveka), S. choleraesuis (svinja), S. gallinarum i S.pullorum (živina), S.abortus equi (konji), S. abortus ovis (ovca), S. dublin (goveče). Postoje i salmonele koje nisu adaptirane na vrstu i mogu izazvati oboljenje kod više vrsta životinja i ljudi kao npr. S.enteritidis, S.typhimurium, S. anatum, S.derby, S.newport,  S.tennessee i dr. Neadaptirane vrste salmonela predstavljaju opasnost za infekciju ljudi preko namirnica životinjskog porekla.

 

 

 

Epizootiologija

 

Inkubator za jaja

Salmoneloza je bolest koja je rasprostranjena širom sveta. Eksplozivna je zaraza i javlja se zbog dejstva nespecifičnih fakktora kao što su klima, gustina naseljenosti, ishrana, stres itd. Intezitet infekcije zavisi od serotipa uzročnika, infektivne doze, imuniteta, starosti, stresa, vakcinacije itd. Prirodni rezervoari salmonela su domaće i divlje životinje (glodarii, ptice, kornjače itd.), čovek sa kliničkom slikom bolesti ili  kliconoše. Salmonele se nalaze u digestivnom traktu životinja i ljudi, a mogu da se izoluju iz organa. Kontaminirana voda i hrana mogu biti značajan izvor zaraze (mesno – koštano brašno, sojino brašno). Čovek može da bude izvor infekcije za životinje. Kliconoše su najznačajniji izvor zaraze jer nemaju kliničkih znakova bolesti, a mogu izlučivati salmonele u spoljašnju sredinu. Mehanizam širenja infekcije je feko – oralni. Ponekad se salmonele  mogu izlučivati mlekom. Životinje se mogu inficirati direktnim kontaktom sa obolelim životinjama  ili indirektno preko kontaminirane hrane i vode. Horizontalno širenje infekcije je veoma brzo u inkubatoru za piliće preko kontaminirane ljuske jajeta. Pilići se mogu inficirati i vertikalnim putem preko jajeta ptica koje su inficirane salmonelama. U odraslim pticama salmonele se ne umnožavaju zbog prisustva kompletne mikroflore creva ali dolazi do kolonizacije salmonella u mesu, zbog čega meso živine predstavlja značajan izvor infekcije za ljude. Salmonele inficiraju najčešće mlade životinje, mlade teže obolijevaju od odraslih i mlade su sklonije da uginu od septikemije. Ulazno mesto infekcije je digestivni trakt.

 

Patogeneza

 

Nakon ulaska u organizam, salmonele najpre pasiraju distalne partije creva i kolona ukoliko ne postoji kompletna mikroflora creva koja ometa njihovu kolonizaciju. Zbog toga se oboljenja češće javljaju kod mladih životinja koje nemaju kompletnu mikrofloru creva. Kod starijih životinja se infekcija može javiti usled poremećaja normalne mikroflore creva (terapija antibioticima, žeđ, nagla promena ishrane itd.). Zbog razmnožavanja salmonela u crevima nastaje zapaljenjska reakcija, a usled toga nastaje gubitak tečnosti, bikarbonata i hlorida iz organizma što se manifestuje pojavom proliva. Iz creva salmonele dospevaju u krvotok i jetru.
Usled razaranja salmonela oslobađaju se endotoksini salmonela što uzrokuje sistemske poremećaje (povišenje telesne temperature, pad pritiska, krvarenje, šok). Kod gravidnih životinja, salmonele prodiru do fetusa i dovode do septikemije i uginuća.
U septikemičnom obliku bolesti, salmonele se šire u razna tkiva i  kod nekih životinja izazivaju fokalni meningoencefalitis, gnojni bakterijski artritis ili  infarkt bubrega.

 

Klinička slika

 

Proliv

Klinička slika se razlikuje kod različitih vrsta životinja  i zavisi od uzrasta životinje, vrste uzročnika i dejstva nespecifičnih faktora.

Inkubacija salmoneloze prosečno traje 2 do 6 dana. Salmoneloza kod životinja može da se  javi u nekoliko oblika: septikemični, akutni enterični  i hronični enterični oblik.
Perakutna salmonelozna septikemija se javlja kod teladi, ždrebadi, pilića i svinja. Kod mlađih životinja se naročito javlja septikemični oblik. Perakutna salmoneloza uglavnom završi uginućem mladih životinja starosti 1 do 6 meseci, a kod pilića u prvim danima života. Simptomi kod septikemičnog oblika su povišena temperatura, inapetenca, apatija, proliv  koji predstavlja osnovni simptom oboljenja, eritem koji je u početku crven, a kasnije ljubičaste boje naročito oko ušiju  svinja. Uginuća nastaju usled diseminovane intravaskularne koagulacije, toksičnog šoka i slabosti cirkulacije. Ukoliko životinje prežive akutni tok bolesti javljaju se gastroenteritis, omfalitis, artritis i nervni simptomi i postaju kliconoše.
Akutni enterični oblik salmoneloze najčešće izaziva S. typhimurium i javlja se kod goveda, ovaca, konja, svinja i pilića, a retko kod karniovora. Dolazi do akutnog  zapaljenja creva sa difuznim fibronekrotičnim ileotiflokolitisom. Kao posledica toga javlja se proliv koji je neprijatnog mirisa i sadrži sluz, fibrin i ponekad krv. Multipla žarišta nekroze na jetri i pojava paratifoidnih čvorića (hiperplazija Kupferovih ćelija) su karakteristika akutne enterične salmoneloze.
Hronična enteralna salmoneloza se javlja kod konja, goveda,  svinja i starije živine. Lezije se nalaze u cekumu i kolonu, naročito kod svinja i nazivaju se butoni.

 

Više informacija o salmonelozama goveda, ovaca, konja, svinja, pasa, mačaka i živine možete videti  OVDE.

 

Dijagnoza

 

Salmonella sp. Rast na XLD agaru nakon 24h inkubacije

Postavlja se na osnovu epizootioločkih podataka, kliničke slike i potvrdnog laboratorijskog nalaza. Dijagnostika salmonela se vrši identifikacijom uzročnika: mikroskopski preparat i izolacija na kulturi, DIF i PCR. Za serološko ispitivanje koriste se testovi aglutinacije (brza krvna ili serumska aglutinacija, klasična aglutinacija u epruveti i mikroaglutinacija) i ELISA.
Serotipizacijom se određuje serotip salmonela, aglutinacijom sa O, H i Vi antiserumima ispituje se antigenska građa i određuje serotip.
Fagotipizacijom salmonela ispituje se osetljivost izolata prema određenim bakteriofagama.

 

Terapija

 

U akutnoj fazi bolesti terapija antibioticima može dovesti do oslobađanja endotoksina (ampicilin, cefalosporini) i razvoja Herxheimerove reakcije i do povećanja broja kliconoša. Ako se antibiotici daju životinjama kliconošama može doći do produženja trajanja kliconoštva ili usled dejstva antibiotika na normalnu mikrofloru creva može doći do poremećaja ravnoteže između bakterija i aktivacije salmoneloze kod kliconoša. Zbog  toga je upotreba antibiotika kod crevne salmoneloze  diskutabilna. Da li će se vršiti terapija antibioticima zavisi i od ekonomske opravdanosti terapije.
Terapija antibioticima se primenjuje kod životinja koje ispoljavaju kliničke simptome u vidu opšte slabosti, povišene telesne temperature, jakog proliva i povraćanja kao i kod onih sa znacima sistemske infekcije (septikemija). Za lečenje salmonelozne septikemije daju se peroralno antibiotici širokog spektra. Najčešće se upotrebljava kombinacija sulfonamida i trimetoprima. Kao alternativni antibiotici dolaze u obzir amplicilin, florohinoloni ili cefalosporini III generacije. Salmonele su osetljive na hloramfenikol, tetracikline, furozolidon, neomicin, streptomicin, gentamicin, ampicilin, cefalosporine III generacije i sulfonamide.
Rezistencija se uglavnom javlja na aminoglikozidne antibiotike (streptomicin, neomicin, gentamicin) i na sulfonamide, a neki sojevi su rezistentni i na hloramfenikol, a postoje i multirezistentni sojevi. Nakon antibiotske terapije bakteriostatskim antibioticima životinje ostaju kliconoše. Najbolje je uraditi antibiogram tamo gde je to moguće, jer je jedan od osnovnih problema sticanje rezistencije salmonela na antibiotike. Pored antibiotske terapije sprovodi se rehidracija organizma, sprečavanje acidoze (naročito kod konja) dijeta, davanje mineralno vitaminskih preparata, davanje antipiretika po potrebi i dr. NSAIL se mogu davati u cilju smanjenja efekata endotoksemije.
Kod živine se može sprovoditi terapija “kompetitivnim isključivanjem” tj. daje se mikroflora odrasle živine mladim pilićima da bi se stvorila ista zaštita kao kod odraslih. Mikroflora creva odraslih ptica sprečava kolonizaciju salmonela u crevima.
Probiotici se mogu davati za održavanje normalne mikroflore.
Terapija tifusa i puloruma se ne sprovodi nego se obolele jedinke uništavaju.

 

Profilaksa

 

Profilaksa podrazumeva kontrolu i eradikaciju oboljenja  na određenim teritorijama i u određenim stadima odn. jatima uz sprovođenje određenih zoosanitarnih mera.
Salmonele su slabi imunogeni pa se zbog toga vakcinacija teže izvodi,mada su u upotrebi mnogobrojne  vakcine, a najčešće inaktivisane vakcine sa različitim serotipovima salmonela. Takođe su u upotrebi i atenuisane žive vakcine protiv infekcije sa S.dublin kod goveda. U regionima gde se salmonela javlja endemski treba vakcinisati životinje.

 

Piše: dr vet. med. Miroslav Radić

 

Literatura:

 

Đukić B., Aleksić.V.Z.,(2001): Sudska veterinarska medicina-bolesti i mane životinja,Beograd,2001.

Trumić P., Zaraze domaćih životinja, II specijalni deo, Beograd 1962.

Valčić M., Robertson I., Kulišić Z., Goss S., Specijalna epizootiologija, Compedium bolesti sa liste A i značajnih bolesti sa liste B Međunarodne organizacije za epizootije (OIE-a), Beograd 2004.

M. Donald Mc Gavin., James F. Zachary., Grabarević Ž., specijalna veterinarska patologija, prema četvrtom američkom izdanju, Varaždin, 2008.

 

Izvori sa interneta:

 

http://www.medicina.hr/clanci/salmoneloze_bolesti_uzrokovane.htm

http://www.zastita.com.hr/content/view/1624/345/

http://hr.wikipedia.org/wiki/Salmoneloza

http://www.unbc.ca/nlui/wildlife_diseases_bc/salmonellosis.htm

http://textbookofbacteriology.net/themicrobialworld/Salmonella.html

http://www.microbelibrary.org/asmonly/details.asp?id=2293

http://atlas.medmicro.info/index.php?jazyk=en&sekce=1&podsekce=27

http://www.chttp://picasaweb.google.com/lh/photo/pnXvYGdglMlCRrQX39pF6Qfsph.iastate.edu/DiseaseInfo/disease-images.php?name=fowl-typhoid