Tov za proizvodnju zrelije junetine (od 500 do-600 kg)

Proizvodnja zrelije junetine je, ne uzimajući u obzir tov odraslijih goveda, najekstenzivnija forma tova junadi, jer se proizvode tovna grla sa većom konačnom težinom. Sve ovo utiče da se u ovakvom tovu za 1 kg prirasta troši više energije (više 1,5-3,0 krmnih jedinica), nego u intenzivnom tovu do manjih težina. Razlozi za ovaj veći utrošak energije su: a) veći udeo uzdržne hrane i b) veće odlaganje masti u prirastu.

S obzirom na utrošak energije, opravdana je, u većini slučajeva samo ona tehnologija tova, u kojoj se životinje hrane sa što manjom količinom koncentrata, koji uz to moraju biti i jeftiniji, a sa što većim količinama kabastih krmiva  -  zelenom   masom,   suvom   i   sočnom   kabastom krmom. U odmakloj fazi tova kabasta krmiva mogu biti i osrednjeg kvaliteta, a da to ne utiče na rezultat tova, jer su životinje u stanju da pojedu veću količinu i takve hrane.

Celokupan period tova mogao bi se podeliti u 3 faze (uslovno):

•  uzgojna faza,
•  pripremna faza tova (predtov) i
•  završna faza tova.

Sve što je rečeno o uzgojnoj fazi prilikom izlaganja o tovu do 450 kg važi i za ovu vrstu tova, jedino što se može primeniti u ovom slučaju rano odbijanje teladi od tečne hrane (5 nedelja), pa čak je to i poželjno.

Predtov traje od navršenih 120-130 (najbolje 150) kg do težine od oko 200-300 kg, zavisno od intenziteta ishrane. U klasičnoj formi tova, u ovoj fazi je težnja da se iskoriste kapaciteti životinja za stvaranje mišića - mesa. Prema tome, obroci količinom proteina moraju zadovoljiti potrebe životinja, odnosno količine propisane normom. Pripremna faza može da se obavlja pašnjačkom ishranom, stajskom ishranom ili kombinacijom ova dva načina, zavisno od starosti životinje i doba godine kada životinje dolaze na pašnjak, iako pristizanje teladi može sezonski da se reguliše, a prema tome obavlja pašnjački ili stajski tov.

Pašnjački tov je najjednostavnija i najjeftinija forma predtova. Međutim, sama paša može zadovoljiti energetske potrebe tek grlima koja su starija od 8 meseci, jer tada mogu da konzumiraju dovoljnu količinu zelene mase. Mlađa grla nisu u stanju da konzumiraju toliku količinu zelene mase da bi zadovoljila svoje energetske potrebe. Jesenjim teladima, kada iduće godine dođu na pašnjak, trebalo bi davati bar 1 kg koncentrata. Koncentrat može biti smesa samo žitarica. Zimskim teladima, u idućoj pašnoj sezoni, zavisno od starosti,  trebalo  bi  u  prva dva pašna meseca davati po 2 kg koncentrata (1 kg smese na uzgoj i tovne smese + 1 kg žitarica). Od sedmog meseca starosti može da se prestane sa davanjem smese za uzgoj. U 10-12 mesecu starosti može, ako je kvalitet pašnjaka vrlo dobar, da se daje samo 0,5 kg koncentrata ili da se koncentrat izostavi, a da se ipak postignu prirasti 600 g/dan. Međutim, mora se paziti da grla dobiju smesu minerala (30-40 g/dan/grlo).

Poželjno je da se predtov u staji izvodi pretežno provenulom silažom trava. Ako je silaža klasična-vlažna, onda obavezno davati 2-3 kg sena vrlo dobrog kvaliteta i vlažnu silažu po volji. U početku se daje koncentratna smesa za uzgoj i tovna smesa, a pri kraju predtova može da se daje sam suvi repin rezanac ili prekrupa žitarica. Da se dostigne težina 300 kg, kabasta hraniva moraju biti veoma kvalitetna i u tom slučaju 1 kg prekrupe žitarica ili 1 kg rezanaca određuje dnevni prirast oko 600 g/dan, što je dovoljno.

 

Šema ishrane junadi u staji (predtov)

 

 

Težina kg	Prirast g/dan	Provenula silaža kg/dan	Uzgojni+tovni koncentrat g/dan	Suvi rezanac ili prekrupa žitarica kg/dan
150	600	2.0	2.0	-
200	600	6.0	1.0	0.5
250	600	9.0	0.5	0.5
300	700	11.0	-	1.0

 

Literatura: Mr Milun D Petrović, Dr Milan M Petrović, Dr Vladimir S Kurćubić - GOVEDARSTVO  TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE, Čačak, 2006.