Sertifikacija organske proizvodnje

Nakon donošenja Zakona o organskoj proizvodnji, koji je usklađen sa zakonodavstvom EU, stvoren je pravni okvir za razvoj ove izuzetno profitabilne proizvodnje u Srbiji. Metode organske biljne proizvodnje, definisane ovim zakonom, obuhvataju...

·izbor vrste i sorti bilja;
·plodored;
·sistem obrade;
·sredstva i način đubrenja;
·način suzbijanja bolesti, korova i štetočina;
·sistem održavanja plodnosti zemljišta;
·način sakupljanja divljih biljaka iz prirode.

U stočarskoj proizvodnji, metode organske proizvodnje obuhvataju:

·izbor vrste i rase životinja;
·način uzgoja životinja;
·definisanje tipa objekata za uzgoj životinja;
·ishranu i zdravstvenu zaštitu;
·prevoz i klanje životinja;
·postupanje sa životinjama koje dolaze sa drugih farmi
·načine sakupljanja životinja iz prirodnih staništa

Poljoprivredni proizvodi dobijeni metodama organske proizvodnje, moraju nositi obeležja i oznaku „Organski proizvod“, kojim se jasno ističe da je taj proizvod u skladu sa načelima i standardima organske proizvodnje.

Zakonom je definisano ko može  obavljati poslove kontrole i sertifikacije. Poslove kontrole obavljaće akreditovane kontrolne organizacije koje su upisane u Registar privrednih subjekata, a poslovi se obavljaju na osnovu predhodno zaključenog ugovora između organizacije i proizvođača.

Na osnovu izveštaja o izvršenoj kontroli, ovlašćena kontrolna organizacija izdaje sertifikat kojim se dokazuje da je proizvod proizveden u skladu sa principima organske proizvodnje. Ovim zakonom je definisan i period konverzije, kao vremenski koji je potreban za prelazak sa konvencionalne proizvodnje (podrazumeva upotrebu hemijskih sredstava za zaštitu, mineralnih đubriva  i dr.) na organsku proizvodnju. U nekim zemljama, sertifikacija je nadgledana od strane vlade, a komercijalna upotreba termina „organski proizvodi“ je zakonski ograničena.

Sertifikovani organski proizvođači su takođe podložni istim propisima iz oblasti poljoprivredne proizvodnje, bezbednosti hrane i drugih vladinih propisa koji se odnose i na komercijalne proizvođača. Širom sveta raste potražnja za organskom hranom. Namera je da se osigura kvalitet i spreče prevare, ali i da se promoviše komercijalna prodaja ovih proizvoda. Sertifikat nije bio neophodan u početnoj fazi razvoja  organskih pokreta, kada su mali poljoprivrednici prodavali svoje proizvode direktno na pijacama. Međutim, kako su organski proizvodi sve više dobijali na popularnosti, sve veće količine ovih proizvoda su distribuirane kroz tradicionalne kanale prodaje, kao što su supermarketi . Upravo zbog toga, javila se potreba za sertifikacijom ove proizvodnje, od  strane nezavisnih regulatornih sertifikacionih tela.
Sertifikacija je u suštini usmerene na regulisanje i olakšavanje prodaje organskih proizvoda potrošačima. Pojedina sertifikaciona tela u EU imaju svoje oznake, što može na potrošače da deluje kao brendiranje, ali  i kao dokaz visoke vrednost proizvoda.

Najveći broj sertifikacionih tela u Velikoj Britaniji, koristi minimum standarda koje zahteve britanska vlada, dok neki drugi koristi znatno strožije standarde. Od jula 2010. godine, proizvođači organske hrane u zemljama EU su u obavezi svoje proizvode etiketiraju na jedinstven način. Novi logo je u obliku zelenog lista sa 12 zvezdica. Uzimajući u obzir činjenicu da se najveći deo organske proizvodnje distribuira kroz hipermarkete, što direktno odgovara velikim proizvođačima, postoji realna opasnost da manji proizvođači pod pritiskom konkurencije budu istisnuti sa tržišta. Bez obzira na veliku ekspanziju organske proizvodnje u Evrope, i dalje svega 3,9 % ukupnih površina je pod organskom proizvodnjom, što govori o velikom tržišnom potencijalu, posebno imajući u vidu da ovi proizvodi imaju i nekoliko desetina procenata veću tržišnu cenu od konvencionalnih.

Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima možete preuzeti ovde

Autor: Dipl. ing agroekonomije Radovan Ševarlić
Izvor: PSS Čačak{jcomments on}