Pas kao nacionalni heroj u Japanu. Ko je u stvari bio Hačiko?

Verovatno ste čuli priču o japanskom psu po imenu Hačiko. Da li znate zašto on predstavlja nacionalnog heroja u Japanu?

Ako volite životinje ova priča će vas oduševiti i rastužiti. Stoga, preporučujemo da imate maramice pri ruci i nastavite sa čitanjem, otkrivamo vam istinitu priču o Hačiku – najvernijem psu u Japanu.

Ako planirate da posetite Japan i Tokio sigurno ćete čuti dosta stvari o Hačiku, jer pored toga što je ovaj pas nacionalni simbol Japana, njegov spomenik je i na listi najposećenijih turističkih atrakcija na ovoj ostrvskoj državi.

Pas je čovekov najbolji prijatelj!

Eizaburo Ueno, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Tokiju, bio je ljubitelj pasa i dugo je tražio čistokrvno štene rase akita. Na nagovor svog studenta, Eizaburo je usvojio Hačika iz odgajivačnice akita u Odeti.

Vrlo brzo su se pas i njegov vlasnik sprijateljili, tačnije, postali su nerazdvojni. Hačiko, ili kako su mu tepali Hači je bio tvrdoglav, svojevoljan pas koga uopšte nije bilo lako dresirati, ali je uprkos tome bio izuzetno veran i inteligentan.

Kako je Hači odrastao, primetio je da njegov gazda odlazi iz kuće ujutro i vraća se popodne uvek u isto vreme. Prošlo je malo vremena dok nije počeo da ga prati na posao, do železničke stanice Šibuja.

Međutim, to nije bilo sve. Porodica Ueno je bila još više začuđena kada su primetili da Hačiko svog gazdu i dočekuje sa posla na stanici. Verni krznati prijatelj je polazio od kuće uvek u isto vreme i dolazio je na železničku stanicu tačno pri iskrcavanju voza i dočekivao svog gazdu.

Praćenje i čekanje je tako postala jedna lepa tradicija. Nažalost, ta tradicija nije dugo trajala. 21 maja 1925. godine, kada je Hačiko bio star dve godine, njegov vlasnik se nije pojavio na Šibuja stanici. Ispostavilo se da je Eizaburo Ueno imao moždano krvarenje. Njegova smrt je bila sasvim neočekivana i zadesila ga je dok je boravio na poslu.

Ostatak porodice Ueno se odlučilo da Hačika pokloni njihovom nekadašnjem baštovanu. Međutim, tu se ova tužna priča ne završava. Od svojih deset godina života, Hačiko je osam godina proveo uporno i strpljivo čekajući svog gazdu na železničkoj stanici.

Čekao ga je i po kiši i snegu i vetru... Svakog dana bi dolazio na isto mesto ispred stanice i čekao satima, na kraju bi odustao i ponovo pokušao sutradan. Čekao je svakog dana do kraja svog života.

Kako je Hačiko postao legenda?

Ljudi koji su radili u okolini železničke stanice su primetili psa koji svakog dana čeka nekog u isto vreme na istom mestu. Često bi od njih dobijao hranu. Nikad nije našao novog vlasnika, jer šta god bi pokušali, Hači bi se vratio na stanicu. Tako su u Tokiju počele da kruže priče o njemu. Ljudi su ga počeli zvati Chuken-Hachiko, što bi u prevodu značilo: Hačiko – verni pas.

On nije dobio status nacionalnog heroja sve dok jedan poznatiji japanski novinar nije u novinama objavio njegovu priču i time ga proslavio širom zemlje.

Vrlo brzo, priča se proširila celim svetom. Mnogi turisti su posećivali Tokio da bi, između ostalog, upoznali Hačika i dali mu poslastice. Hačiko je dirnuo u srce hiljade ljudi, zbog čega je i odlučeno da se proglasi nacionalnim herojem.

Godine 1934. izlivena je bronzana statua Hačika koja je postavljena ispred železničke stanice, na mestu gde je on svakoga dana uporno čekao svog vlasnika. Tom prilikom je napravljena velika ceremonija, a Hači je bio počastvovani gost.

Na žalost, 8. marta naredne godine, Hačiko je preminuo u blizini stanice. Volimo da verujemo da je sada srećan sa svojim vlasnikom. Sahranjen je i izgrađen mu je spomenik pored njegovog vlasnika i najboljeg prijatelja Eizabura Uena na Aojama groblju u Tokiju.

Hačiko u popularnoj kulturi

Hačikova bronzana statua danas predstavlja jednu od najposećenijih turističkih atrakcija Tokia. Njegova popularnost je nastavila da raste, a posebno je voljen i popularan kod mlađe populacije širom sveta.

Na Šibuja železničkoj stanici je izgrađen veliki mozaik, posvećen Hačiku, koji, takođe, preporučujemo da posetite ako ikada otputujete u Japan.

Akite su čak dobile i svoj muzej u Tokiju, gde je, Hačiko, naravno, glavna zvezda. Morate ga posetiti ako volite pse! U muzeju ćete saznati dosta toga o prirodi i naravi ove rase i o njenom uzgoju. Imaćete priliku da se čak i poigrate sa akitama. Dosta se čeka na karte, pa vam preporučujemo da ih rezervišete onlajn.

Srceparajuća priča o Hačiku je našla svoje mesto u književnosti i na filmu. Snimljeno je više filmova na tu temu, ali je definitivno najpoznatija holivudska verzija, sa Ričard Girom u glavnoj ulozi. Sa ovim filmom je priča o Hačiku dobila na još većoj popularnosti.

Upravo zbog Hačija, akite su postale jedna od rasa koja se najviše uzgaja u Japanu, te ćete sigurno videti dosta njih kad budete šetali ulicama Tokija.