oglasi-se

Dogadjaji

Nema događaja

Rekli su o životinjama...

"Ja sam vegetarijanac i antialkoholičar, jer tako mogu bolje upotrebljavati svoj mozak. Nenasilje je put do više etike, koja je cilj svekolike evolucije. Sve dok ne prestanemo nanositi zlo svim živim bićima i dalje ćemo biti samo divljaci."

Thomas Alva Edison (1847.-1931., američki pronalazač, između ostalog: žarulje, gramofona i mikrofona)

Vet Twitter

Tweets by @sevo_vet

seattle 5k

Prijavi se

Oblasti

Ko je online

328 gostiju i nema prijavljenih članova

Hronično respiratorno oboljenje ptica

(engl. Chronic Respiratory Diseases, CRD)

CRD

Konjuktivitis

Sinuzitis

Promene na lesu ćurke

Artritis

Oboljenje se manifestuje hroničnim respiratornim poremećajima, konjuktivitisom, upalom prednjeg dela respiratornog sistema i vazdušnih vrećica, ređe pluća. Kod ćuraka se ovo oboljenje često naziva zarazni sinusitis zbog upale infraorbitalnog sinusa. Oboljenje može da se manifestuje i upalom zglobova. Bolest je veoma raširena po celom svetu i ubraja se u najvažnije zarazne bolesti farmskih ptica, posebno tovnih pilića.

Etiologija i epizootiologija

Uzročnik bolesti je Mycoplasma gallisepticum koja je izuzetno patogena, naročito soj S-6 koji može da stvara neurotoksin. Bolest se javlja kod smanjene otpornosti organizma, kada je organizam izložen nekom stresnom faktoru (transport, premeštanje, hladnoća, vakcinacija, slaba ventilacija, prisustvo veće količine štetnih gasova u objektu, vlaga, nehigijena, nepravilna ishrana i dr.). Često se javljaju mešovite infekcije sa E.coli, Haemophilus, Pasteurella, Pseudomonas, Staphilococus, plesnima, virusom Newcastleske bolesti i virusom zaraznog bronhitisa.
Uzročnik se prenosi vertikalno (preko jaja) i horizontalnim putem preko kliconoša i kontaminiranih predmeta, hrane, vode. Oboleli izbacuju mikoplazme u spoljašnju sredinu preko respiratornih organa (eksudat), manje fecesom i uzročnik se brzo širi aerosolom. Mikoplazme su takođe prisutne i u organizmu zdravih ptica. Ptice se često inficiraju prilikom transporta i preko ljudi koji vrše transport i imaju kontakt sa pticama ( mehanički prenos). Na infekciju su prijemčive kokoš, ćurke, lovna pernata divljač, golubovi i druge divlje ptice ( azani, jerebice, prepelice). Patke i guske mogu da se inficiraju ako se drže sa zaraženim pilićima. Ptice koje su jednom inficirane, do kraja života su nosioci uzročnika i pri nepovoljnim uslovima zaraza može da izbije. Za vreme inkubacije jaja, zameci mogu da uginu u inkubatorima ili da se iz jaja izlegu inficirani pilići koji prenose infekciju na neinficirane piliće. Pilići koji se inficiraju u inkubatoru pokazuju simptome bolesti nakon 2 do 3 nedelje. Mortalitet kod CRD iznosi 5 do 30 %, a životinje smanjuju proizvodnju za 20 do 30%. Smrtnost se povećava kod mešanih infekcija. Kod nekomplikovanih infekcija morbiditet je visok, a mortalitet nizak. Mortalitet je najveći kod ćuraka. Ulazna vrata infekcije su konjuktive i respiratorni trakt, a ukoliko infekcija nastane preko stopala povećava se rizik za nastanak sinovitisa.

Patogeneza

Nakon aerogenog inficiranja ptica, mikoplazme se pomoći fimbrija pričvršćuju za različite delove sluznice respiratornog trakta i oštećuju ćelijske membrane i treplje koje tada gube funkciju. Takođe dolazi do oštećenja ćelija koje luče sluz u traheji. Zbog nastalih oštećenja dolazi do nakupljanja sluzi i detruitusa i stvaraju se uslovi za sekundarne infekcije. Takođe dolazi do hipertrofije i hiperplazije epitelnih ćelija. U vazdušnim kesama dolazi do nakupljanja seroznog ekssudata i fibrina. Kroz oštećenja na sluznici, mikoplazme dospevaju u krvotok, mozak i zglobove. U mozgu mogu dovesti do oštećenja krvnih sudova, tromboza i nekroza. Mikoplazme inficiraju jajne folikule i jajovod čime se pruža mogućnost vertikalnog prenosa infekcije preko jaja na potomstvo.
Infekciji se pridružuju i druge bakterije i virusi što dovodi do pogoršanja kliničke slike.

Klinička slika

Inkubacija bolesti dosta varira i kreće se od 6 do 21 dan, a nekada i mnogo duže. U tipičnom obliku bolest je hroničnog toka ali se može razviti akutni tok kod mlade peradi, naročito kod ćurića. Infekcija može da varira od asimptomatske pa do teške infekcije sa smrtnim ishodom. Smrtnost je naročito velika ukoliko se bolest komplikuje drugim bakterijama ili virusima. Odrasle kokoške boluju više meseci i retko uginu. Obolele ptice uglavnom razviju respiratorne simptome bolesti kao što su kašalj, kijanje, otežano disanje, rhinitis, zatim konjuktivitis, keratitis i dr. Životinja je letargična, zaostaje u rastu i smanjuje proizvodnju jaja. Iz očiju se pojavljuje iscedak koji je u početku bistar, a kasnije gnojav. Očni kapci su slepljeni zbog iscetka. Glava i sinusi su otečeni pa glava podseća na glavu sove. Povremeno se mogu javiti znaci encefalopatije i šetanje u krug. Simptomi su mnogo teži kod ćuraka kod kojih se bolest naziva “ zarazni sinuzitis “ jer su sinusi natečeni, oči su zatvorene pa ćurke ne vide i uginu od gladi. Promene na zglobovima u vidu oteklina izazivaju šepanje.

Patomorfološki nalaz

Nalaz varira u zavisnosti da li je infekcija bila udružena sa drugim uzročnicima. Mogu se zapaziti rinitis, sinuzitis, traheitis, edem i fibrinska upala vazdušnih kesa, pneumonija, uvećanje jetre i slezine, promene na zglobovima, nalaz fibrinskih naslaga oko organa, salpingitis i dr. Ukoliko je infekcija mešana sa E.coli nalazi se aerosakulitis, perikarditis i perihepatitis.

Dijagnoza

Sigurna dijagnoza postavlja se izolacijom i identifikacijom uzročnika iz promenjenih organa i eksudata (kultura, IF, test inhibicije rasta i metabolizma, PCR, IHH i dr.).
Serološki: brza krvna aglutinacija i brza serumska aglutinacija s obojenim antigenom, spora aglutinacija, inhibicija hemaglutinacije i dr.

Diferencijalna dijagnoza

Zarazni bronhitis, zarazni laringotraheitis, atipična kuga živine, korica, kolera i dr.

Terapija

U terapiji se koristi nekoliko antibiotika koji deluju na mikoplazme (tilozin, tilmikozin, spiramicin, tetraciklini, florirani hinoloni i dr.). Antibioticima bolest može da se kontroliše i da smanji mogućnost nastanka sekundarnih infekcija ali ne mogu u potpunosti kontrolisati bolest.

Profilaksa

Najpre treba umanjiti stres koji je jedan od važnih faktora u nastanku oboljenja. U mnogim zemljama profilaksa ima za cilj iskorenjavanje ove zaraze sprovođenjem odgovarajućih mera (nabavka ptica slobodnih od zaraze, depopulacija zaraženog jata, proizvodnja po principu ALL-IN / ALL-OUT, biosigurnosne mere, rutinski serološki monitoring itd.). U nekim okolnostima preventivno davanje antibiotika kod poznatih zaraženih jata može biti od koristi.
Postoje inaktivisane i atenuisane vakcine (F soj) koje daju nesigurne rezultate i otežavaju serološku dijagnostiku.

Piše: dr vet. med Miroslav Radić

Literatura:

M. Donald Mc Gavin., James F. Zachary., Grabarević Ž., specijalna veterinarska patologija, prema četvrtom američkom izdanju, Varaždin, 2008. Orlić D., bolesti ptica, skripta.

Izvori sa interneta :

http://eu.wikipedia.org/wiki/Mikoplasma

http://cs.pandapedia.com/wiki/Mycoplasma

http://en.wikipedia.org/wiki/Mycoplasma

http://emedicine.medscape.com/article/807927-overview

http://www.rain-tree.com/myco.htm

http://www.thepoultrysite.com/diseaseinfo/94/mycoplasma-gallisepticum-infection-mg-chronic-respiratory-disease-chickens

http://www.cfsph.iastate.edu/factsheets/pdfs/avian_mycoplasmosis_mycoplasma_gallisepticum.pdf

http://www.uwex.edu/milkquality/PDF/Vol_3_pdf/Pg_3_43-45_mycoplasma_mastitis.pdf

http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/12045010

http://www.addl.purdue.edu/newsletters/2004/fall/mycoplasma.htm

http://en.wikipedia.org/wiki/Mycoplasma_hyopneumoniae