Mane i poroci konja

Kada nenormalno (neželjeno i beskorisno) ponašanje postane uobičajena navika koja se ponavlja bez jasnog razloga, može se govoriti o stereotipnom ponašanju ili poroku. Poroci se najčešće razvijaju kod konja koji borave u štali i obično se nazivaju štalskim porocima. Postoje dva tipa štalskih poroka: to su oralni poroci koje konj izvodi ustima i zubima i poroci bekstva. Oba su prilično rasprostranjena među konjima koji se drže u boksevima, a nemaju ih one životinje koje žive pretežno na pašnjaku u društvu. Poseban značaj, na kraju, imaju poroci borbe, logične reakcije na neke stimuluse, koje postaju abnormalne kada se počnu javljati bez pravog stimulusa. Takve reakcije uključuju iznenadne napade agresivnosti, ujedanje i udaranje, otimanje hrane, preteranu uznemirenost i averziju, oklevanje ili ustezanje itd.. Ranije se smatralo da su štalski poroci izazvani nekim poremećajem u temperamentu konja, mada se ne mogu zanemariti ni poremećaji u ishrani, smeštaju i nezi, koji u mnogim slučajevima sigurno igraju značajnu ulogu. Evolutivni razvoj konja, uključujući njegovo ponašanje, navike i potrebe, može objasniti poreklo mnogih poroka. Ustvari, promene u životu konja koje je čovek nametnuo tolike su, da je prosto neverovatno što broj poroka nije veći. Konji su milionima godina opstajali i evoluirali kao bića koja su se slobodno kretala, uglavnom pasla, živeći u malim "društvenim jedinicama" sa striktnom dominantnom hijerarhijom. Evolucijom se razvio strah, kako od ograničenja i skučenosti, tako i od samoće, jer im je u divljini za opstanak bilo neophodno društvo drugih konja. Praksa držanja i hranjenja konja u boksevima u potpunosti zanemaruje njihovo normalno ponašanje i prirodne strahove. Umesto da provode najveći deo vremena pasući, oni hranu koju dobiju pojedu za relativno kratko vreme, da bi se potom, nemajući šta da rade, jednostavno dosađivali. Posledična usamljenost, dosada, frustracija, nedostatak zanimanja ili interesovanja, uzroci su mnogih štalskih poroka. U svakom slučaju, što je veće ograničenje slobode kretanja i duže delovanje faktora odgovornih za pojavu navedenih simptoma, veći je rizik od pojave štalskih poroka.

Konji mogu biti i neoprezno naučeni da se loše ponašaju. Na primer, konj kopa prednjom nogom pre ili za vreme hranjenja, ili kada neko uđe da ga pogleda. Takvo ponašanje on povezuje sa hranom ili drugom vrstom nagrade koja mu umanjuje dosadu i usamljenost. Sprečavanje takve asocijacije je, dakle, ključ za sprečavanje neželjenog ponašanja. Neki štalski poroci, nadalje, kao što su žvakanje drveta, prljavštine ili izmeta, žvakanje grive ili repa, kao i griženje jasala, mogu se pojaviti kod nekih životinja kao rezultat imitiranja drugih konja, a kod nekih može biti i nasledno. U jednom proučavanju na 1035 odraslih engleskih punokrvnih konja, učestalost poroka u pojedinim zapatima je bila veća od 10 puta (tkanje je bilo češće 10,4 puta a hodanje u krug 5,2 puta) u poređenju sa prosečnim vrednostima. Teško je, naravno, govoriti o nasleđenim porocima, uprkos češćem pojavljivanju određenih mana unutar nekih familija, međutim, nasledan može biti temperament, a time i sklonost ka lošim navikama.

Nezavisno od uzroka, ponavljanje nenormalnog ponašanja relativno lako dovodi do fiksacije kada loša navika postaje porok u pravom smislu reči - koji, čini se, više ni sama životinja ne može da kontroliše. Porok dospeva u stanje kontinuiranog ponavljanja do granice zamora i iscrpljivanja, neretko sa ozbiljnim posledicama po zdravstveno stanje.

Literatura: Prof. dr Dragiša Trailović, Prof. dr Tihomir Petrujkić, Prof. dr Marijana Vučinić, Asist. mr Ružica Trailović, Dr Zoran Katrinka, SAVREMENI TRENDOVI U UZGOJU I ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI KONJA