Bolesti pasa i mačaka

megaezogagusPri obolenju jednjaka dolazi do zadržavanja hrane i povraćanja

Piše Aleksandra Jelesijević Gligorić Dr vet med

Jednjak je organ sistema za varenje koji povezuje ždrelo i želudac.Po anatomskoj građi je mišićna cev koja je kolabirana kada je prazna, ali se može jako rastegnuti u procesu gutanja kako bi mogla primiti tečnost i hranu. Na gornjem delu jednjaka formiran je mišićni sfinkter koji, kada je zatvoren, sprečava vraćanje i aspiraciju hrane. Vratni deo jednjaka kod psa nalazi se levo od dušnika, a zatim prelazi iza njega. Tu započinje grudni deo jednjaka koji je ujedno I njegov najpokretljiviji deo,koji prolazi kroz mediastinum.

Zatim jednjak prolazi kroz dijafragmu i sada govorimo o trbušnom delu jednjaka I na kraju završava u želucu.Tu se nalazi donji sfinkter jednjaka koji sprečava povratak hrane iz želuca u jednjak (reflux). Bolus (zalogaj hrane,voda) nakon gutanja ulazi u jednjak i tada započinju talasi peristaltike, kao u crevima, koji guraju bolus u želudac. Glavni simptom bolesti jednjaka je regurgitacija. To je proces sličan povraćanju kod kojeg dolazi do pasivne ekspulzije sadržaja jednjaka . Obično je to nesvarena hrana, tečnost i pljuvačka.

Ponekad je teško razlikovati da li se radi o povraćanju ili o regurgitaciji jer do regurgitacije može doći neposredno nakon jela, ali isto tako i više sati nakon uzimanja obroka. Životinje sa bolesnim jednjakom često otežano gutaju - pokušavaju da zalogaj progutaju više puta sa istovremenim istezanjem vrata. Kada oboljenje duže traje, a praćeno je regurgitacijom, s vremenom dolazi do mršavljenja i opšteg slabljenja organizma jer se ne unose dovoljne količine hranjivih materija.

Bolesti jednjaka uglavnom dijagnostikujemo rtg-om, a da bi mogli da razlikujemo morfološke i/ili opstrukcione promene na jednjaku od smetnji u motilitetu potrebno je uraditi rtg snimanje sa kontrasnim sredstvom i više snimaka tokom nekoliko sati.

Upravo obolenja nastala zbog poremećaja motiliteta su najčešća obolenja jednjaka kod pasa. Stečeni primarni idiopatski megaezofagus je najčešće obolenje jednjaka kod pasa. Radi se o proširenju jednjaka koje nastaje zato što nema peristaltike zbog neuromuskularnog poremećaja. Etiologija ovog obolenja još uvek nije razjašnjena. Oboljevaju stariji, odrasli psi (7 do 15 godina).
Bolesni psi regurgitiraju hranu odmah ili nekoliko sati nakon obroka. Ponekad je nesvarena hrana pomešana sa krvlju zbog upale I oštećenja koja nastaju na sluznici jednjaka. Vlasnici opisuju zvuk sličan predenju kod mačaka, koji čuju krod svog psa, a zapravo se radi o pokretanju tečnosti i sluzi koja zaostaje u jednjaku.

Često kao posledica regurgitacije dolazi do aspiracione upale pluća . Kod stečenog idiopatskog megaezofagusa kao i kod urođenog megaezofagusa prognoza je dugoročno loša. Psu treba davati polutečnu hranu I visokokalorične obroke. Psa treba hraniti često, malim obrocima. Hranu dajemo posluženu na uzvišenju kako bi silom zemljine teže hrana ipak došla do želuca. Međutim jednjak bez peristalike postaje nalik praznoj vreći pa se hrana, uprkos svim naporima vlasnika, taloži u jednjaku i uvek delimično u njemu zaostaje.

Sekundarni megaezofagus nastaje kao posledica drugih bolesti kao što su miastenija gravis kao i mnoge različite miopatije i neuromuskularne bolesti.U tim slučajevima tretira se primarno obolenje.

Tekst uz dozvolu preuzet iz časopisa "Zov"

zov-logo

Prijavi se

Pretraži sajt

petshop logopitajte-veterinara

Oglasi

Oglasi za posao

veterina.info fan box