U prvim danima nakon rođenja ishrana štenaca se zasniva na kolostrumu i mleku. Kolostrum i mleko su jedina hrana u prve 3 nedelje života, a dobra ishrana štenaca u ovom periodu uslovljena je dobrom ishranom gravidnih i dojnih kuja. Ako se kuja nedovoljno hrani to će se nepovoljno odraziti na proizvodnju mleka. Štenci treba da sisaju najmanje 3 nedelje, najčešće sisaju oko 40 dana, ređe 50, a od sise se odbijaju postepeno.

U prvim nedeljama života štenci sisaju svaka 2-3 sata , a noću sisaju 3 puta. Veoma je bitno da štenci u prvih 24 časa života posisaju kolostrum jer je u tom periodu najveća mogućnost da putem crevne sluzokože štenci preuzmu imunoglobuline koji su bitni za zaštitu  u prvim danima života. U prvim danima života potrebno je pratiti prirast da bi se utvrdilo da li štenci napreduju ili čak mršave. Ukoliko štenci gube na telesnoj težini najverovatnije je proliv u pitanju ali ga vlasnici ne mogu zapaziti s bzirom da kuja stalno liže izmet štenaca. Ako su štenci nemirni, cvile i puzeći traže kuju to je najverovatnije znak da su gladni jer kuja nema dovoljno mleka da bi zadovoljila potrebe štenaca. Ako kuja nema mleka ili nema dovoljno mleka štenci se hrane zamenom za mleko (adaptirano zamensko mleko) od prvog dana života pomoću flašice i cucle, a broj obroka je kao kod sisanja tj. na svaka 2 do 3 sata. Broj obroka se smanjuje sa starošću  štenaca.

Prihranjivanje i period odbijanja od sise: 

Sa prihranjivanjem se počinje od 3. nedelje života. Odbijanje od sise počinje postepeno od 35. dana starosti i traje do šeste nedelje kada se štenci potpuno odbijaju od sise. Naglo odvajanje štenaca od sise dovodi do pojave mastitisa i smanjenja inteziteta rasta kod štenaca. Kad štenci počnu sami da se hrane kuju treba odvajati u dužim vremenskim intervalima kako bi joj se smanjila količina mleka i postepeno počela da se zalučuje.
Štenci sitnijih rasa ne prave veći problem oko prihranjivanja jer je njihove potrebe lako nadoknaditi, a njihove maksimalne potrebe se poklapaju sa periodom sisanja. Štenci krupnijih rasa zbog svog intezivnog rasta zahtevaju mnogo veću pažnju jer nedovoljna i neuravnotežena ishrana može dovesti do raznih poremećaja u organizmu i usporenog rasta. Na tržištu se može naći hrana koja je specijalno namenjena za prihranjivanje štenaca. Naime, štenci brzo rastu i potrebno im je osigurati dovoljno energije, proteina, minerala i vitamina u ishrani zbog čega je neophodno da hrana bude uravnotežena kako bi štenci primili dovoljnu količinu hrane. Hrana koja se nalazi na tržištu zadovoljava sve potrebe što se tiče hranljivosti, u njoj se nalaze potrebne količine proteina, masti, ugljenih hidrata, minerala i vitamina, lako je svarljiva i ništa joj se ne dodaje. Jedino što vlasnik treba da obrati pažnju kod ishrane gotovom hranom jeste da pažljivo pročita uputstvo za upotrebu. Neki vlasnici se ipak odlučuju da sami prave obroke za prihranjivanje ali čak ni iskusni odgajivači ne mogu napraviti obrok koji je uravnotežen.
Ako se sa prehranom počne nešto malo pre 3. nedelje, hrana koja se daje štencima treba da ima sličan sastav kao kujino mleko. Ukoliko se vlasnici štenaca odluče da sami prave obrok za štence trebaju znati da je mleko kuje  tri puta masnije od kravljeg mleka i sadrži dosta proteina i minerala, a nedovoljno laktoze. Iz tog razloga, ako štence prihranjujemo kravljim mlekom njemu se mora dodati slatka pavlaka ili maslac, šećer i vitamini A i D (AD kapi). Mleko se daje toplo, a vitamini se ne stavljaju u vrelo mleko nego kad se prohladi.  Prehrana štenaca od 3.nedelje počinje sa jednom do dve supine kašike mleka u koje se umrvi 10 g hleba i mleveno meso veličine oraha ili 1/2 litra mleka, 2 žumanca, kocka šećera, 20 kapi AD vitamina, vitamin C i B kompleks ( davati 20-30ml po obroku). Hrana za prihranjivanje štenaca treba da sadrži visok procenat proteina (30% suve materije za sitne rase, od 37-38 % za krupne), pazeći na kvalitet tih proteina i oko 10 % masti. Kako štenci rastu količina hrane može da se poveća, a broj obroka se smanjuje. U svakom slučaju bolje je kupiti gotovu hranu za prihranjivanje. Štenci se prihranjuju 4 do 5 puta dnevno u zavisnosti od količine mleka koju kuja ima i takav režim ishrane se sprovodi do 40. dana starosti štenaca s tim što se količina hrane postepeno povećava. Ukoliko štenci ostanu bez majke, ako ih kuja odbije ili nema mleka mora se preći na veštačku ishranu. Odbijanje štenaca se vrši postepeno davanjem čvrste hrane. U uzrastu od 7-8 nedelja prelazi se na potpunu ishranu čvrstom hranom. Pravilna, uravnotežena ishrana je neophodna za dalji rast i zdravlje štenaca nakon odbijanja. Najbolje je da se štenci od početka navikavaju na gotovu, kupovnu hranu koja sadrži sve što je potrebno za pravilan razvoj pasa. Uravnotežena ishrana je ključna za pravilan rast i razvoj štenaca. Na vlasniku je da odluči da li će njegov pas jesti izbalansiranu hranu koja se može naći na tržištu ili domaću hranu. Ovde možete videti o pripremi domaće hrane za pse.

 

Ishrana štenaca nakon odbijanja odn. ishrana pasa u porastu,klikni!

 

 

Piše: dr vet. med. Miroslav Radić

 

 

Literatura: 

 

Ševković N., Pribićević N., Rajić I., Ishrana domaćih životinja, Beograd,1991.

 

Izvori sa interneta:

 

http://www.pet-centar.rs/content/view/4201/70/

http://www.pet-centar.rs/content/view/3271/70/

http://www.scribd.com/doc/14947575/Walthamprehrana-pasa

 

 

 

 

 

 

 

Prijavi se

Pretraži sajt

petshop logopitajte-veterinara

Oglasi za posao

veterina.info fan box