Šiška
siska
Zemlja porekla
 Srbija

Ova primitivna autohtona rasa svinja je dobila  naziv, najverovatnije, po resama sa donje strane vrata (narod ih je zvao šiškama), što je tipično za direktne potomke evropske divlje svinje. Domesticirani potomci evropske divlje svinje bili su rasprostranjeni u severnoj i srednjoj Evropi. Pretpostavlja se da su Sloveni sa sobom na ove prostore doveli pretke šiške. Držana je ekstenzivno po bukovim i hrastovim šumama na ispaši. Danas se smatra da je nestala sa ovih prostora i da se teško može pronaći i u zabačenim planinskim krajevima.


Izgled i osobine:

Po  izgledu prilično podseća na divlju svinju. Glava je velika uska i dugačka, ravne profilne linije. Uši su  kratke i stršeće, vrat pljosnat. Leđa šaranasta, sapi strme. Prednji deo tela je znatno više razvijen. Čekinje su guste i oštre, bele, žute ili smeđe boje. Šiška je kasnostasna svinja pa za potpuni razvitak potrebno je i do 3 godine. Prasi od 4 do 6 prasadi u leglu. Prasići su sa „livrejom“, prugama kao i u divlje svinje koji se sa rastom izgube. Tovnost i iskorišćenje hrane su prilično slabi. (Fotografija: „Album rasa stoke“ akademik Jovan Belić, Naučna knjiga, Beograd 1991.).
 

Nema zvaničnih podataka o statusu i veličini populacije u Srbiji.
Tekst preuzet sa sajta cepib.org.rs  

Prijavi se

Pretraži sajt

petshop logopitajte-veterinara

Oglasi

Oglasi za posao

veterina.info fan box