- krupni i složeni organski molekuli značajni za ćeliju i odgovorni za najznačajnije procese, kao što su nasleđivanje, sinteza proteina, u njoj.

Postoje dva tipa nukleinskih kiselina:

• dezoksiribonukleinska kiselina (DNK) i
• ribonukleinska kiselina (RNK).

DNK je nosilac naslednih informacija u ćeliji, dok RNK učestvuju u prenošenju tih informacija i njihovom prevođenju u proteine.

Nukleinske kiseline su makromolekuli čiju jedinicu građe predstavljaju nukleotidi. Njih obrazuje jedan pentozni šećer za koji je vezana fosfatna grupa i jedna azotna, purinska ili pirimidinska baza. Nukleotidi se međusobno povezuju i na taj način, zahvaljujući vezi koja se uspostavlja između fosfata i šećera, formiraju lanac.

Osim u virusima, koji sadrže jednu ili drugu nukleinsku kiselinu (nikada obe), DNK i RNK se nalaze u svim vrstama organizama.

Nukleinske kiseline se najviše nalaze u jedru (lat. nucleus) pa su po tome i dobile naziv. Prvi ih je izolovao Fridrih Mišer 1872. godine. Nešto kasnije ustanovljeno je da se, osim u jedru, nalaze i u citoplazmi. Prema današnjim podacima poznato je da zasebne nukleinske kiseline sadrže i neke od ćelijskih organela, kakve su npr. mitohondrije i hloroplasti.

Prema građi su polimeri izgrađeni od monomera - nukleotida.