- periferni organ čula sluha i ravnoteže. Uvo je podeljeno na spoljašnje, srednje i unutrašnje.

• Spoljašnje uvo čini: ušna školjka i spoljašnji slušni kanal
• Srednje uvo čini bubna opna, bubna duplja, slušne koščice, mišići srednjeg uva i mastoidna šupljina. Srednje uvo je Eustahijevom tubom povezano sa ždrelom.
• Unutrašnje uvo se sastoji iz vestibularnog lavirnita koga čine polukružnih kanalići i vestibuluma i iz puža (lat. Cohlea).

Perifernom delu čula sluha pripada i vestibulokohlearni živac.

Čulo sluha ne igra samo ulogu u komunikaciji već služi i kao sistem za upozorenje i orijentaciju. U unutrašnjem uhu smešten je Kortijev organ, koji je ustvari najbitniji organ čula sluha, jer pretvara zvučne talase iz spoljašnje sredine u nervne impulse i šalje ih dalje putem kohlearnog nerva. U unutrašnjem uhu smešten je i organ čula ravnoteže, koji informacije o promeni položaja glave i tela u prostoru takođe pretvara u nervne impulse, koje šalje vestibularnim nervom u centralne strukture. Vestibularni i kohlearni živac se ujedinjuju u vestibulokohlearni živac. Vestibulokohlearni nerv je 8. kranijalni nerv.

Mnoge životinje imaju uši. Građa i položaj ušiju su različiti od vrste do vrste. Kod insekata uši su u vidu senzora, a neki gušteri (salamander) čuju uz pomoć grudnog koša i pluća. zmije ne poseduju spoljašnje uvo, ali je srednje i unutrašnje uvo dobro razvijeno.

Uši registruju zvučne (mehaničke) talase i pretvaraju ih u električne signale, koji se šalju u centralne strukture gde se ti signali "dešifruju" i nastaje osećaj sluha.
v Uloga uha kao organa čula sluha nije samo da registruje zvuke, već i da ih lokalizuje (uloga u orijentaciji). Uvo može registrovati lokaciju odakle zvuk dolazi. Uvo koje je okrenuto izvoru zvuka registruje zvuk ranije od onog na suprotnoj strani, odnosno čuje ga glasnije. Ove razlike u čujnosti se prerađuju u mozgu i dobijaju se informacije o lokaciji sa koje dolazi zvuk. Međutim za određivanje tačne lokacije zvuka čoveku nije dovoljno samo čulo sluha, već i čulo vida. Kod drugih životinja, npr. slepih miševa i delfina, dovoljno je samo čulo sluha da bi tačno registrovali izvor. Oni zapravo vide zvukom. Ove životinje emituju ultrazvučne signale, koji se odbijaju od okolnih objekata. Odbijene signale registruju vrlo osetljivim čulom sluha. Na slušnom principu rade sonari i radari.