Griženje drveta

Griženje drveta je jedan od najrasprostranjenijih oralnih poroka. Iako se zapaža i kod konja na pašnjaku, ova mana je najtipičnija za konje zatvorene u uskom štalskom prostoru, premda se skoro u istoj meri javlja i kod konja u ograđenom ispustu. Uočava se podjednako kod grla oba pola, bilo kog uzrasta, bez primetnih razlika između pastuva, kastrata i kobila. Štaviše, primećeno je čak da ždrebad stara samo mesec dana žvaće drvo imitirajujući tako svoje majke i druge konje iz krda. Iako ima konja koji žvaću bilo kakvo drvo, porok se čini najvećim kada im je dostupno mekše drvo. Žvakanje drveta se može povećati po hladnom i vlažnom vremenu. Pretpostavlja se da je u takvim situacijama drvo mekše, aromatičnije i ukusnije, te da se lakše žvaće kada je mokro, mada se ne sme zanemariti ni stresno delovanje hladnoće.

Do izvesne granice žvakanje drveta se može smatrati relativno normalnom pojavom. Problem, međutim, nastupa kada to postane najvažnija preokupacija konja, koji maltene neprekidno gricka i žvaće koru drveta ili drvene predmete, oštećujući pri tom i drvene delove ograda ili bokseva i sopstvene zube.

Generalno, žvakanje drveta ne povređuje konja. Veći deo drveta koji sažvaću konji ispuste, iako neki od njih mogu progutati različite količine. Ponekad se iverje od drveta može zabosti u jezik, obraze ili desni, izazivajući rane i infekcije. Žvakanje drveta takođe povećava trošenje zuba. Kao fiksirana mana, na kraju, žvakanje drveta može da smanji unošenje normalne količine hrane ili vode, što rezultira smanjenjem radne sposobnosti i mršavljenjem. U nekim slučajevima, pri tome, žvakanje drveta može dovesti do gutanja vazduha. Ponekad konji progutaju sažvakano drvo, ali retko kada se to može dovesti u vezu sa gastrointestinalnim poremećajima kao što su kolike. Izgleda da piljevina može pre da dovede do kolika nego sažvakano drvo.

Premda konji po svojoj prirodi prvenstveno pasu, kada imaju pristup grmlju ili drveću oni povremeno mogu da brste, jedući grančice sa lišćem i korom, čak i ako im trave ne nedostaje. To znači da sklonost konja da žvaće drvo može proisteći iz navike da brste. Ipak, uzrok žvakanja drveta kod zatvorenih konja pre će biti dosada, imitiranje drugih grla, neadekvatan režim hranjenja koji podrazumeva nedovoljno žvakanje ili želju za više žvakanja, premda se ne može zanemariti ni činjenica da neki konji jednostavno vole ukus drveta. Definitivno je utvrđeno da se žvakanje drveta potencira nedovoljnim unošenjem celuloze, davanjem veće količine koncentrovanih hraniva na uštrb kabastih, ili pak davanjem briketa umesto grubog sena, kao i ređim hranjenjem, zbog čega u postupku odvikavanja prvo treba krenuti od korekcije obroka. Naravno, treba uraditi i sve ono što se inače radi u postupku odvikavanja od poroka - korigovati uslove držanja. Poželjno je da se poveća sloboda kretanja puštanjem u ispust i smanji dosada obezbeđivanjem društva ili drugog oblika zabave. Sprave koje konju mogu da oduzmu višak vremena umanjuju vreme potrebno za žvakanje drveta. Tako, na primer, davanjem koncentrovane hrane iz posebnih posuda sa klapnom, koja dozvoljava ispadanje zrnevlja samo nakon upornog pritiskanja njuškom, može ih zabaviti dovoljno dugo da zaborave na žvakanje drveta. Drveni delovi ograda i bokseva mogu se zaštititi i električnom   strujom,   prekrivanjem   metalnim   oblogama,   premazivanjem supstancijama neprijatnog ukusa, međutim to ne umanjuje frustraciju koja je dovela do fiksiranja poroka. Na kraju, ukoliko se loša navika ni tako ne može otkloniti, treba učiniti sve da se bar šteta umanji - ubaciti deblo mekog drveta u boks ili drugi prostor gde se konj drži, koje može lakše i bezbednije da žvaće od delova boksa ili ograde.