Polni ciklus i iskorišćavanje ovaca u priplodu

Ovca je životinja "kratkog dana", što znači da se kod nje prirodno javlja polni žar u ranu jesen, kad počinje da se smanjuje broj svetlosnih sati u toku dana. Smanjivanjem svetla dolazi do aktiviranja hipofize i lučenja njenih hormona (FSH i LH), koji pokreću sve dalje reproduktivne procese. Na skraćivanje svetlosti posebno su osetljive primitivne rase ovaca, dok ta pojava nije tako drastično izražena kod plemenitih rasa ovaca.

Izrazita senzonalnost pojave polnog žara i oplodnje čine ovčarstvo nedovoljno akumulativnom proizvodnjom. Zbog toga se danas u svetu čine razni pokušaji da se poveća plodnost ovaca i ova proizvodnja učini rentabilnijom. Cilj svih ovih istraživanja je izazvati polni žar u vansezonskom periodu kad se on normalno ne bi pojavio, oploditi ovce i tako intenzivirati reproduktivni ciklus životinja.

Da bi se ubrzao repruduktivni ciklus ovaca i od jednog grla dobio što veći broj potomaka u toku reproduktivnog života, danas se u svetu koriste četiri metode za izazivanje polnog žara i to:

• skraćivanje broja svetlosnih sati, primenom zamračivanja objekta u kojima se nalaze ovce,
• indukcija i sinhronizacija estrusa, upotrebom raznih hormona
• "flushiog" metodom, odnosno pojačanom ishranom zelenom volumi-noznom hranom 
• prisustvom ovnova, odnosno stimulisanjem pojave estrusa ovaca držanjem neposredno pored ovnova pripremljenih za parenje (dejstvo feromona).

Ovca je sposobna za prvu oplodnju kad polno sazri tj. u starosti između 6 i 12 meseci.

Ranostasne rase ovaca ranije stasavaju, tako da se polni nagon kod njih javlja sa 6-7 meseci, a kod kasnostasnih i srednjestasnih rasa obično kasnije 8-12 meseci u zavisnosti od njihove razvijenosti, uslova ishrane i nege. U to doba mlada grla polno su sazrela i sposobna su da daju potomstvo. Međutim, ovako mlada grla ne smeju se puštati u priplod, kako se to često dešava, jer u to doba nisu dostigla potreban porast, tako da u fizičkom smislu još nisu sposobna za oplodnju.

Ovca najbrže raste u prvoj godini kada dostiže 2/3 svog normalnog porasta. Radi toga mlada grla ranostasnih rasa prvi put mogu da uđu u priplod sa 6-9 meseci, ako su obilno hranjena i dobro razvijena, odnosno ako su u svom uzrastu postigla pored polne zrelosti i fizičku odnosno ekonomsku zrelost. Kasnostasne rase ovaca prvi put ulaze u pripod sa 18 meseci starosti odnosno onda kada dviske ili dvisci imaju po 2 stalna sekutića. Srednjestasne rase ulaze u priplod prvi put nešto ranije, tj. sa oko 15-16 meseci. Ukoliko njihova masa tela iznosi ne manje od 45 kg, onda mlada grla mogu da se pripuste i sa 12 meseci.

Ukoliko se mlada grla oplode pre ovoga vremena, onda ona ne mogu normalno da rastu i da se razvijaju, jer veliki deo hranljivih materija odlazi za potrebe jagnjeta (fetusa). Ovakva grla naročito u oskudnim godinama zakržljaju, ojagnje sitnu jagnjad, daju malo mleka i vune. Otuda u našim uslovima jagnjad ulaze u priplod ne iste godine kada su ojagnjena, već tek u jesen sledeće godine. Kod odraslih ovaca koje se muzu, polni žar se javlja obično po prestanku muže, tj. na 6-7 meseci po jagnjenju. Ako se ovce ne muzu polni nagon se javlja 2-4 meseca nakon zalučenja jagnjadi. Ukoliko se ovce muzu sa mužom se prestaje na 1,5 do 2 meseca pre sezone parenja.

Polni ciklus ovaca u priplodnoj kondiciji tj. normalno hranjenih i držanih traje prosečno 17 dana a može varirati 14-21 dan. Razlike u pogledu dužine estrusnog ciklusa dolaze u prvom redu usled osobina pojedinih rasa. Estrus ovaca traje 24 do 72 časa sa prosekom od 35 časova kada oko 75% ovaca manifestuje estrus (Craplet i Thibier, 1980). Wickham i McDonald (1982) smatraju da estrus traje normalno 24 časa, sa varijacijama od 4 do 72 časa, zavisno od rase i stepena kontakta sa ovnom.

Normalni ili pravi estrus je onaj, čije su spoljne manifestacije praćenje ovulacijom. Estrus u ovaca može biti lažan (sterilan) kada se jave spoljni znaci a izostane ovulacija. Izvestan broj gravidnih ovaca ispoljava vidne spoljne znake estrusa koji nisu praćeni ovulacijom, što predstavlja lažni estrus.

Estrogeni hormoni deluju na sve genitalne organe ovaca, pripremaju ih za opodnju i deluju na materinski instinkt.

Za vreme estrusa javljaju se, usled delovanja polnih hormona, vidljive neuropsihičke promene u ponašanju. Ovca je uznemirena, bleji, skače na druga grla, ima smanjen apetit, češće mokri i dozvoljava parenje. Javlja se estralna sluz na polnom otvoru. To je sekrecija cerviksa koja je najpre svelte boje, a posle 12 časova postoje mutna, a nakon 24 časa ima žućkastu boju i gustu konzistenciju. Vulva je otekla i pocrvenela. Spoljašnji znaci estrusa slabije su izraženi kod ranostasnih mesnatih rasa ovaca. Kod nekih grla ovi znaci potpuno izostaju (tih estrus), što upozorava da treba vršiti pored observacije pronalaženje grla u estrusu i ovnovima "probačima".

U ovaca ovulira po pravilu jedna jajna ćelija, ređe 2 ili više, tako da može biti oplođeno i više jajnih ćelija za vreme jednog estrusa, odnosno mogu se ojagnjiti 2 i više jagnjadi pri jednom partusu. Ovulacija nastaje u većem procentu ovaca naveče ili noću, tako da popodnevna parenja imaju prednost nad jutarnjim.

 

Literatura:

Ovčarstvo – tehnologija proizvodnje; Gutić Milenko, Milun Petrović, Snežana Bogosavljević-Bošković, Vladimir Kurćubić, Leka Mandić, Vladimir Dosković; Čačak, 2006.