Septikemija, odnosno sepsa, predstavlja sistemski, životno ugrožavajući odgovor organizma psa na bakterijsku infekciju prisutnu u krvotoku. Karakteriše se generalizovanom inflamacijom, poremećajem cirkulacije i disfunkcijom više organa. Iako se može javiti u svim uzrastima, najčešće pogađa kritično bolesne, imunokompromitovane i hospitalizovane pse.

Etiologija
Sepsu kod pasa najčešće izazivaju Gram-negativne bakterije kao što su Escherichia coli, Klebsiella spp. i Pseudomonas aeruginosa, ali i Gram-pozitivne bakterije uključujući Staphylococcus spp., Streptococcus spp. i Enterococcus spp.. Izvor bakterijemije može biti lokalna infekcija ili kontaminacija tokom invazivnih procedura.

Izvori infekcije i predisponirajući faktori
Najčešći primarni fokusi infekcije su:

• gastrointestinalni trakt (perforacije, nekrotizujući enteritis)

• urinarn i reproduktivni sistem (pijometra, UTI)

• respiratorni sistem (pneumonija)

• koža i potkožno tkivo (apscesi, rane)

Rizik je povećan kod pasa sa traumama, neoplazijama, nakon hirurških zahvata, kao i kod onih koji primaju imunosupresivnu terapiju.

Patogeneza
Bakterije ili njihovi toksini ulaze u krvotok i aktiviraju snažan sistemski inflamatorni odgovor. Dolazi do oslobađanja citokina, poremećaja mikrocirkulacije, vazodilatacije i povećane propustljivosti krvnih sudova. Posledica su hipotenzija, hipoperfuzija tkiva i razvoj multiorganske disfunkcije, uključujući bubrege, jetru, pluća i centralni nervni sistem.

Klinička slika
Klinički znaci su često nespecifični i brzo progresivni. Najčešće se uočavaju:

• povišena ili snižena telesna temperatura

• letargija i slabost

• tahikardija i tahipneja

• blede ili hiperemične sluzokože

• povraćanje i dijareja

• poremećaji svesti

U težim slučajevima razvija se septički šok sa izraženom hipotenzijom i kolapsom.

Laboratorijski nalazi
Laboratorijski nalazi mogu uključivati leukocitozu ili leukopeniju, trombocitopeniju, metaboličku acidozu, hipoglikemiju ili hiperglikemiju i poremećaje koagulacije. Biohemijski parametri ukazuju na oštećenje zahvaćenih organa.

Dijagnostika
Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkih kriterijuma, laboratorijskih nalaza i identifikacije izvora infekcije. Hemokulture su važne za potvrdu bakterijemije, ali negativan nalaz ne isključuje sepsu. Dijagnostička obrada mora biti brza i sveobuhvatna.

Terapija
Sepsa zahteva hitno i intenzivno lečenje. Terapija uključuje ranu primenu širokospektralnih antibiotika, agresivnu infuzionu terapiju, stabilizaciju cirkulacije i korekciju elektrolitnih i metaboličkih poremećaja. Po identifikaciji uzročnika terapija se prilagođava antibiogramu. Kontrola primarnog fokusa infekcije je ključna.

Prognoza
Prognoza je rezervisana do nepovoljna i zavisi od brzine postavljanja dijagnoze, uspešnosti terapije i broja zahvaćenih organa. Rana intervencija značajno poboljšava ishod.

Prevencija i kontrola
Prevencija se zasniva na pravovremenom lečenju lokalnih infekcija, strogoj asepsi tokom medicinskih procedura i pažljivom nadzoru rizičnih pacijenata.