Bakterijski meningitis i meningoencefalitis su teška zapaljenska oboljenja centralnog nervnog sistema pasa, pri čemu su zahvaćene moždane ovojnice (meningitis) ili i moždano tkivo (meningoencefalitis). Reč je o urgentnim stanjima sa potencijalno visokim mortalitetom.

Etiologija
Najčešći uzročnici su Streptococcus spp., Staphylococcus spp., Escherichia coli, Pasteurella multocida i Listeria monocytogenes. Kod štenadi se češće javljaju Gram-negativne bakterije, dok su kod odraslih pasa češći uzročnici povezani sa lokalnim infekcijama.

Izvor infekcije i put širenja
Infekcija može nastati hematogenim putem ili širenjem iz okolnih struktura. Najčešći primarni fokusi su:

• otitis media i interna

• sinusitis i rinitis

• infekcije usne duplje

• otvorene povrede lobanje

• septikemija

Direktno širenje iz susednih tkiva je čest mehanizam kod odraslih pasa.

Patogeneza
Bakterije prolaze krvno-moždanu barijeru ili se šire direktno iz okolnih struktura. Aktivacija snažnog inflamatornog odgovora dovodi do edema, povećanog intrakranijalnog pritiska i poremećaja moždane cirkulacije. Kod meningoencefalitisa dolazi i do direktnog oštećenja nervnog tkiva.

Klinička slika
Klinički znaci su često akutni i progresivni. Najčešće se uočavaju:

• povišena telesna temperatura

• depresija i letargija

• ukočen vrat i bolnost pri manipulaciji glavom

• neurološki ispadi

• epileptiformni napadi

• poremećaji svesti

Kod štenadi simptomi mogu biti manje specifični, ali sa brzim pogoršanjem opšteg stanja.

Laboratorijski nalazi
Hematološki nalazi često pokazuju leukocitozu sa neutrofilijom i povišene inflamatorne parametre. Analiza cerebrospinalne tečnosti otkriva povećan broj ćelija, dominantno neutrofila, i povišen sadržaj proteina.

Dijagnostika
Dijagnoza se zasniva na kombinaciji kliničke slike, neurološkog pregleda i analize cerebrospinalne tečnosti. Bakteriološka kultura CSF-a i hemokulture su važni za identifikaciju uzročnika. CT ili MRI se koriste za isključenje drugih uzroka neuroloških simptoma i procenu komplikacija.

Terapija
Terapija zahteva hitnu primenu antibiotika koji dobro prolaze krvno-moždanu barijeru, inicijalno širokog spektra, a potom ciljano prema antibiogramu. Lečenje je dugotrajno i traje najmanje 4–6 nedelja. Potporna terapija obuhvata kontrolu edema mozga, antikonvulzive i intenzivni nadzor.

Prognoza
Prognoza je rezervisana i zavisi od brzine postavljanja dijagnoze, uzročnika i odgovora na terapiju. Rano započeto lečenje značajno poboljšava ishod, ali trajni neurološki deficiti su mogući.

Prevencija i kontrola
Prevencija se zasniva na pravovremenom lečenju infekcija uha, sinusa i sistemskih bakterijskih oboljenja, kao i na adekvatnoj kontroli trauma glave.