Bakterijske infekcije žučnih puteva kod pasa obuhvataju holangitis (upalu žučnih kanala) i holangiohepatitis (upalu žučnih kanala sa zahvatanjem jetrenog parenhima). Reč je o ozbiljnim hepatobilijarnim oboljenjima koja mogu imati akutan ili hroničan tok i zahtevaju ciljanu dijagnostiku i terapiju.

Etiologija
Najčešći uzročnici su bakterije intestinalnog porekla. Dominantno se izoluju Escherichia coli, Enterococcus spp., Clostridium spp., Streptococcus spp. i Klebsiella spp. Infekcije su često polimikrobne, naročito kod teških i hroničnih oblika.

Put infekcije i predisponirajući faktori
Infekcija najčešće nastaje uzlaznim putem iz duodenuma kroz zajednički žučni kanal. Ređe je hematogeno širenje. Predisponirajući faktori uključuju:

• hronične gastrointestinalne bolesti

• opstrukciju žučnih puteva

• pankreatitis

• bilijarni mulj ili žučne kamence

• stariji uzrast

• imunosupresiju

Česta je povezanost sa drugim oboljenjima hepatobilijarnog sistema.

Patogeneza
Bakterije dospevaju u žučne kanale i izazivaju zapaljenski odgovor sluzokože. Kod holangiohepatitisa inflamacija se širi na jetreni parenhim, što dovodi do hepatocelularnog oštećenja, poremećaja protoka žuči i razvoja holestaze. Produžena inflamacija može rezultirati fibrozom jetre.

Klinička slika
Klinički znaci su često nespecifični i varijabilni:

• letargija

• gubitak apetita

• povraćanje

• bol u kranijalnom abdomenu

• ikterus

• gubitak telesne mase kod hroničnih oblika

Kod akutnih oblika može se javiti povišena telesna temperatura i brzo pogoršanje opšteg stanja.

Laboratorijski nalazi
Biohemijski nalazi obično pokazuju povišene vrednosti ALP i GGT, često uz povišen bilirubin. ALT i AST mogu biti umereno do značajno povišeni kod zahvatanja jetrenog parenhima. Mogu biti prisutni znaci sistemske inflamacije.

Dijagnostika
Dijagnoza se zasniva na kombinaciji kliničke slike, laboratorijskih nalaza i ultrazvučnog pregleda abdomena. Ultrazvuk može pokazati dilataciju žučnih puteva, zadebljanje zidova i promene u jetri. Definitivna dijagnoza i identifikacija uzročnika postižu se bakteriološkom analizom žuči ili biopsijom jetre sa histopatološkim i mikrobiološkim pregledom.

Terapija
Lečenje zahteva dugotrajnu antibiotsku terapiju, inicijalno empirijsku, a potom ciljanu prema antibiogramu. Terapija često traje 4–8 nedelja ili duže. Potporne mere uključuju hepatoprotektive, terapiju holestaze i lečenje pridruženih oboljenja kao što je pankreatitis.

Prognoza
Prognoza zavisi od brzine dijagnostike, odgovora na terapiju i prisustva komplikacija. Akutni oblici imaju povoljniju prognozu, dok hronični holangiohepatitis može dovesti do trajnog oštećenja jetre.

Prevencija i kontrola
Prevencija se zasniva na pravovremenom lečenju gastrointestinalnih i bilijarnih oboljenja, kontroli pankreatitisa i redovnom praćenju pasa sa hroničnim hepatobilijarnim problemima.