Autohtone rase živine

Somborska kaporka
Banatski gološijan
Svrljiška kokoš
Kosovski pevač
Domaća ćurka
Domaća guska
Domaća patka

Vodi poreklo direktno od divlje patke i nastala je njenom domastikacijom. Uglavnom se uzgaja u ravničarskim krajevima i u slivovima većih reka u Srbiji. Upotrebljava se za proizvodnju mesa i jaja.

Izgled i osobine:

Svojim izgledom jako podseća na divlju patku. Od nje je nešto krupnija, dužeg i mesnatijeg tela i kraćeg vrata. Izgubila je sposobnost letenja. Boja perja je slična divljoj patci ali se mogu javiti primerci bele boje kao i šareni. Obično počinje da nosi u martu mesecu i sa manjim prekidima nosi 2 do 3 meseca u toku kojih snese oko 60 jaja. Jaja su svetlo zelene boje ljuske. Instinkt leženja nije toliko izražen. Prosečna masa muških jedinki je 2,5 kg., a ženskih 2 kg. (Fotografija: Darko Drobnjak).

Status: Ugrožena

Veličina populacije u Srbiji: Nema zvaničnih podataka
Tekst preuzet sa sajta cepib.org.rs  

Kosovski pevač je malo poznata rasa kokoška koja je rasprostranjena na Kosovu i Metohiji, kao i u nekim mestima Sandžaka. Prvobitno je se pretpostavljalo se da je to autohtona rasa, doneta iz Turske prilikom prodora na Balkan. Međutim istraživanjima od strane nemačkih naučnika i upoređivanjem genetske strukture između petlova denizli pevača i kosovskog pevača utvrđeno je da se radi o dve različite rase. Neki putopisci su je 1936. godine u stranim glasilima nazvali „Gnjilanski muzikale“.

Izgled i osobine:

Glava je krupna, sa jakim kljunom, oči su crne ili nešto svetlije pigmentisane u zavisnosti od boje perja, noge su jake i gole od braon do crne boje, dugačke, držanje tela i glave je visoko, perje dobro priljubljeno, rep je uspravan sa nekoliko sabljastih pera. Kresta se sastoji od dela gromuljastog izraštaja iznad nozdrva iz koga se formiraju dva izraštaja crvena u vidu kozjih rogova. Od ove ovakve kreste na glavi i potiljku je formirana velika ćuba koja je oborena niz vrat. Podbradnjaci su veliki i žarko crveni, a podušnjaci goli, crveni i veliki, često puta belo poprskani. Druga varijanta pernate ćube, koja je za razliku od prethodne-viseće kod ove varijante potpuno uspravna i stoji kao raširena lepeza visine i do 8 centimetara, sa krajevima pera oborenim na jednu ili drugu stranu, a u boji ostalog perja koja je dominantna na telu. Petlovi kosovskog pevača pevaju melodično i dugačko. Dužina jednog pevanja kreće se oko 30 do 40 sekundi, a ima primeraka kod kojih je dužina jednog pevanja i do 50 sekundi.

Ova rasa spada u slabije nosilje. Prosečna nosivost ne prelazi 160 jaja godišnje, bele boje i težine 55 do 60 grama. Koke se često raskvocavaju, dobro leže na jajima i dobro vode piliće. Petlovi počnu pevati u 6 ili 7 mesecu, a koke pronesu u 8 mesecu. Dobro koriste hranu. Petlovi dostižu težinu i do 4 kg., a koke oko 3 kg.

Status: Rizično ugrožena

Veličina populacije u Srbiji: 10-100 primeraka u 2004. (izvor podatka DAD-IS FAO)
Tekst preuzet sa sajta cepib.org.rs 

 

Domaća guska je autohtona rasa skromnih proizvodnih osobina. Pretežno se uzgaja u ravničarskim krajevima i slivovima većih reka. Uzgaja se radi proizvodnje mesa, jaja i perja. Vrlo je slična po izgledu i osobinama divljoj gusci. Poznato je nekoliko sojeva domaće guske (somborska, podunavska, novopazarska), iako se po nekim autorima ovi sojevi spominju i kao posebne rase.

Izgled i osobine:

Domaća guska odlikuje nisko, zdepasto telo, mala glava, prilično širok vrat i kratke noge. Glava je prilično mala u odnosu na telo. Kljun je trouglastog oblika i narandžasto-crvene boje. Lice je obraslo perjem i malo izbočeno, oči svetle do tamnoplave boje. Vrat je prilično snažan i izbočen. Telo je kratko, zdepasto i snažno. Boje je bele, sivoplave, belosive i sive. Pare se u januaru ili februaru i obično nosi 10 do 15 jaja. Instinkt leženja je jako izražen. Telesna masa se kreće od 4 do 6 kg. a utovljene mogu biti teške i preko 8 kg. (Fotografija: Darko Drobnjak).

Status: Rizično ugrožena

Veličina populacije u Srbiji: Somborska – nema podataka; novopazarska 10-100 u 2004; podunavska 10-100 u 2004 (izvor podatka DAD-IS FAO)
Tekst preuzet sa sajta cepib.org.rs