Model od 20 matičnih krava

Kod modela farmi od 20 matičnih krava preporučuje se vezani dvoredni sistem, sa krmnim hodnikom po sredini objekta, sa čije se obe strane nalaze niske jasle sa širinom od 0.60m i visinom ruba od 0.30m. Širina krmnog hodnika je 2.0m. Imajući u vidu da su ležišta raspoređena u dva reda od po 10 ukupna čista širina štale je 10.40m. Ukupna dužina dvoredne štale za 20 matičnih krava je 18,40m, pri čemu je dužina proizvodnog dela 14,40m, a dužina prostorije za muzne agregate i mlekaricu 4m. S obzirom da se po kravi mora obezbediti 20-25m³ prostora, visina staje je 3.0m.

Svako ležište odvojeno je jedno od drugog polu ''H'' okvirima i široko je 1,20m. S obzirom da smo se odlučili za simentalsku rasu krava, dužina ležišta je 1.80m. Iza ležišta nalazi se kanal za izđubravanje širine 0.50m, a uz sam spoljni zid štale je manipulativni hodnik širine 1.20m (shema 1).

Na farmi ovog tipa predviđa se izgradnja objekta za podmladak i to poluotvorene staje (otvorena sa jedne (južne) strane) i sa obaveznim ispustima.

Staje se predviđaju sa dubokom prostirkom, krmnim stolom i jaslama  sa spoljašnje strane ležišta, obavezno natkrivenim i u direktnoj vezi sa ispustom.

U staji za matične krave pored osnovnog dela za smeštaj i ishranu krava po gornjem delu polu ''H'' okvira izgrađen je vakuumvodni i mlekovodni sistem, a u sastavu staje izgrađen je objekat za muzne agregate (vakuum-pumpu i elektromotori) i druga prostorija za sabiranje mleka u laktofriz.

 

Shema 1. Osnova štale od 20 krava

 

XX">

1. LežIšta 2. Hranidbeni hodnik 3. Jasle 4. Kanal za izžubravanje 5.Manipulativni hodnik

6. Poprečni hodnici 7. Mlekovodi i vakumvodi 8. Mlekarica sa agregatima za mužu 9. Prostorije za koncetrovana hraniva

Model  od 30 i 50 muznih krava

Kod ova dva modela farmi za robnu proizvodnju mleka preporučuje se ''WEIHENSTEPHAN'' sistem za porodične farme.

To je sistem koji se najbolje pokazao za farme od 30-100 matičnih grla za koje se predviđa da će u budućnosti preovladati nad ostalim sistemima. To je u stvari slobodni štalski sistem koji se vrlo često primenjuje poslednjih godina u zapadno evropskim zemljama.

Osnovni oblik je urađen kao poluotvorena staja sa spoljašnjim hranilištem. Mesto za hranjenje i prolazi su natkriveni. U sastavu objekta, ali u odvojenom delu izgrađeno je centralno izmuzište gde se krave muzu, kao i odvojeni prostor za muzne agregate i zbirno mleko i boksevi za teljenje. Za uzgoj podmlatka paralelno je izgrađen objekat takođe za slobodan način držanja, sa  spoljašnjim hranilištem, ali sa dubokom prostirkom i mogućnosti montaže i demontaže pregrada za razne kategorije stoke. Boksevi za ležanje i odmor (lige boksovi) nalaze se u zatvorenom delu štale, poređani su u tri reda i veličine su 2.25x1.20m (u  ovim boksevima preporučuje se prostirka od slame koju treba obnavljati svakih 20 do 30 dana). Između bokseva za ležanje nalaze se dva prolazna hodnika, širine oko 3 m, koji se 1-2 puta dnevno čiste traktorskim ravnjačem ili delta skreperom. Na prolaznim hodnicima između bokseva za ležanje instalirani su bazeni za napajanje vodom sa automatskim regulisanjem nivoa vode. Manipulativni hodnik od bokseva do krmnog stola je nešto širi (3m), a hodnik sa suprotne strane bokseva širok je 2.50-2.80m. Izđubravanje u manipulativnim hodnicima je mehanizovano. Dimenzije staje za model od 30 krava su 15,75 x 24,00m, a za model 50 krava 15,75 x 34,00m. Visina objekata je 3,00m (shema 2 i 3).

 

 

Shema 2. Osnova štale od 30 krava

 

 

Shema 3. Osnova štale od 50 krava

 

 

 

Na osnovu planirane proizvodnosti krava i pratećih kategorija proizilazi i određeni obim proizvodnje po modelima:

 

	Model 20 m.krava	Model 30 m.krava	Model 50 m.krava
a. mleko za tržište, kg	96.000	144.000	240.000
b. izlučene krave, kg	2.720	4.080	6.800
c. tovna junad, kg	6.780	10.170	16.950
Svega (b+c),kg	9.500	14.250	23.750

 

Poboljšan tehnološki postupak kod farmi za proizvodnju mleka sa 30 i 50 muznih krava, ogleda se u izgradnji poluotvorenih štala sa slobodnim sistemom držanja  čime se omogućava da štala postane prostorni 'ambar', a ne skupa 'stambena zgrada'. Na ovaj način poboljšan je smeštaj stoke, na bazi kojeg se ostvaruju bolji rezultati u reprodukciji i uopšte u proizvodnji.

 

 

Literatura:

Mr Milun D Petrović, Dr Milan M Petrović, Dr Vladimir S Kurćubić - GOVEDARSTVO TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE, Čačak, 2006.