Članci
Parenje predstavlja akt pri čemu dolazi do spajanja (kopulacije) muških i ženskih polnih organa (vagine i penisa) što predstavlja preduslov za nastanak oplođenja. Polni, bezuslovni refleksi (refleksi razmnožavanja) se kod životinja javljaju sa pubertetom odn. sa postizanjem polne zrelosti životinje. Da bi životinja mogla da se pari i da bi ostavila potomstvo mora biti polno zrela (vidi pubertet). Vreme postizanja polne zrelosti zavisi od rase i drugih faktora, a najbolje je da se psi malih rasa pare posle 12 meseci, psi srednjih rasa nakon 15 meseci, a psi velikih rasa nakon 18 meseci starosti jer su tada fizički i psihički spremni za stvaranje potomstva. Smatra se da je kuja prestara za parenje sa 6 do 8 godina i tada treba izbegavati parenje.
Ukoliko se parenje izvodi planski mora se voditi računa o fazi polnog ciklusa (vidi polni ciklus) u kojem se nalazi ženka kako bi se odabrao pravi trenutak za oplodnju. Ženka je spremna za parenje i dozvoljava skok mužijaka samo u fazi estrusa (teranja), a to je period između 9. i 14. dana od početka krvarenja (proestrusa). Iz tog razloga je veoma bitno pratiti i zapaziti spoljašnje znake estrusa (vidi estrus). Ukoliko vlasnik nije siguran u kojoj fazi ciklusa se nalazi ženka postoje određene dijagnostičke metode kojima se to može utvrditi (vidi određivanje faze polnog ciklusa). Ukoliko postoje mogućnosti ženku je najsigurnije pariti dvokratno i to desetog i dvanaestog dana ili jedanaestog i trinaestog dana od početka krvarenja.
U nekontrolisanim uslovima parenja ženka i mužijak tragaju za partnerom. Naime, ženka koja je u estrusu (teranju) luči određene feromone kojima privlači mužijake. Analne i prepucijalne žlezde, vaginalni sekret, izmet i naročito urin bogati su feromonima i predstavljaju sredstvo za komunikaciju između mužijaka i ženke. Mužijak može da oseti miris feromona ženke na razdanjini 2 do 3 km naročito ako je prisutan vetar. Mužijaci i ženke ne moraju uvek biti zainteresovani jedani za drugo zbog čega se ne retko dešava da ženka odbije mužijaka naročito ako nije navikla na društvo drugih pasa. U najvećem broju slučajeva mužijak je zadužen da pronađe ženku za parenje mada ni ženka nije uvek pasivna i može pokazati inicijativu. Mužijaci su u nekim slučajevima neiskusni za parenje, naročito kada su držani u izolaciji. U nekim slučajevima parenje je najbolje obaviti na neutralnoj teritoriji zbog iskazivanja teritorijalne dominacije.
Sam čin parenja počinje upoznavanjem i igrom mužijaka i ženke. Oni se međusobno “njuškaju”, a zatim kuja okreće rep u stranu i dozvoljava da je mužijak zaskoči. Nakon erekcije i skoka mužijaka dolazi do penetracije penisa u vaginu (kopulacija). Mužijak izvodi ritmične pokrete penisom koji se ubrzavaju. Penis biva zadržan u vagini pomoću vaginalnih steznih mišića. Ejakulacija počinje u istom momentu kad i spajanje i produžava se sve do kraja čina. Bubrenje vrha (bulbusa) penisa onemogućava izvlačenje penisa iz vagine pa mužijak i ženka ostaju spojeni do sat vremena, a najčešće oko 20 minuta. Nakon spajanja penisa i vagine, glave mužijaka i ženki su okrenute na druge strane i ženki treba onemogućiti da sedne kako ne bi povredila mužijaka.
Ukoliko vrh penisa ne natekne u pravo vreme, neće doći do spajanja i u tom slučaju je potrebna pomoć vlasnika. U ovoj situaciji vlasnik kuje odiže zadnji deo kuje i drži je odignutu kako bi sperma krenula prema materici. Još bolje bi bilo da vlasnik uvede prst (zaštićen rukavicom) u vaginu i masira vaginu u cilju stimulacije kontrakcija koje će doprineti transportu sperme do materice. Bez “spajanja” penisa i vagine mala je šansa da dođe do oplodnje.
Ukoliko vlasnik nije siguran da li je došlo do oplodnje, moguće je da to sazna najranije 20. dana graviditeta pomoću ultrazvuka (vidi dijagnostika graviditeta).
Izvori:
http://polj.uns.ac.rs/.../%20PASA%20I%20MACAKA.pdf
http://www.pet-centar.hr/content/view/4409/70/
http://www.pet-centar.rs/content/view/3119/70/