Erdeljski gonič (mađ. Erdélyi Kopó; lat. Canis familiaris sagax braco Transsylvanicus) je mađarska pasmina koja spada u jednu od najugroženijih vrsta.
Istorija
Ova pasmina se na današnjim prostorima Transilvanije i Mađarske pojavila tokom doseljavanja Mađara u 9. veku. Tu je ukrštena sa već postojećim goničima, između ostalih sa keltskim goničom. U vreme vladavinekuće Arpada se formirao već izumrla pasmina panonski gonič, koji je bio predak današnjeg erdeljskog goniča i mađarske vižle. Slike goniča se mogu videti u ilustrovanoj hronici mađara a prvi pisani tragovi se potiču iz 1273. godine. Mađarski plemići i vlastela je rado koristila erdeljske goniče za lov a na lentama se lik ovog psa pojavio početkom 17. veka.
Tokom 19. veka, erdeljski gonič se raširio po čitavom Erdelju i tadašnjoj Mađarskoj. Pojavila se i jedna podvrsta goniča, kratkonogi gonič. Kratkonogi se koristio u lovu na sitnu divljač dok je dugonogi erdeljski gonič bio korišćen u lovu na krupnu divljač. Danas FCI priznaje samo dugonogog erdeljskog goniča, ali i dalje postoje odgajivači koji uporno uzgajaju kratkonogog goniča.
Prvo potanko opisivanje ove pasmine od strane Ede Cinka (Czynk Edétől) potiče iz 1901. godine. Sa vođenje rodoslova se uvelo početkom 20. veka, ali posle Prvog svetskog rata je utihnulo, a 1947. godine rumunskim ukazom je izjednačen sa ostalim goničima i time skoro doveden do istrebljenja kao rase. Do toga nije došlo samo pukim slučajem. Tokom izložbe u Budimpešti 1968. godine je otkriveno da da po FCI erdeljski gonič je smatran odumrlom vrstom pošto decenijama nije bio prijavljen ni jedan gonič. Iste godine je u Erdelju kod lovaca, koji su i pored zabrane uzgajali goniče, pronađeno dosta pripadnika ove rase i tako je počelo ponovno zvanično uzgajanje ove pasmine. I pored svega ovoga opstanak ove pasmine je i dalje u opasnosti jer se jedino u Erdelju ova pasmina tradicionalno odgaja.
Spoljašnji izgled
Erdeljski gonič je pas sa elegantnim linijama, dugonogi gonič ima prelive boja od crne do boje trule višnje za svetlim nijansama. Dugonogi gonič dostiže visinu između 55-65 cm i težinu oko 25 kg, dok kratkonogi gonič dostiže visinu između 45-50 cm. Njegova kratka dlaka ne zahteva neku posebnu negu.
Osobine
Erdeljski gonič je veoma prilagođen sredini u kojoj živi: žilav je, hrabar, prilagodljiv i laje samo kada je potrebno. Društven je i veoma voli da se igra, naročito sa decom. I pored svoje prilagodljivosti, da može biti i pas čuvar kuće, čak se može držati i u stanu, ne treba zaboraviti da je erdeljski gonič lovački pas i da se najbolje oseća u svojoj prirodnoj sredini.
Standard rase Opšti izgled: Reč je o srednje velikom goniču. Oblik glave, položaj vrata, snažne noge i držanje repa pripadaju karakterističnim osobinama ove centralnoevropske rase goniča. Narav: On je prijateljski, hrabar, žilav i raspolaže odličnim smislom za trag. On je manje zahtevan i lak za obuku. Vlasniku je veoma privržen i brani ga u slučaju potrebe. Glava: Izgleda kao klasična glava goniča, pre je duga ali nikada špicasta. Koža je ravna. Lobanja: Blago konveksna. Nadočni lukovi su slabo razvijeni. Stop: Samo slabo naglašen. Nosno ogledalo: Nozdrve su velike. Njuška: Prednja ivica njuške nije jako zaobljena. Nosnik je ravan. Usne: Istinski suve. Pokrivaju zube. Zubi: Snažni i dobro razvijeni. Sekutići pokazuju makazast zagriz. Oči: Tamnobraon, srednje velike, ovalne i blago kose. Kapci su dobro priležući. Uši: Usađene srednje visoko, neuvijeno padaju, proširuju se na sredini i sužavaju se ka zaobljenom vrhu. Povučene napred pokrivaju oči, ali ne protežu se dalje od njih. Vrat: Usađen srednje visoko. Mišićav je i srednje dug. U donjem delu nosi naboranu kožu. Toleriše se blag podgušnjak. Telo: Blago duguljasto, gotovo kvadratično. Greben: Naglašen. Leđa: Ravna. Sapi: Nisu previše mišićave. Blago padajuće. Grudi: Grudni koš je dug, širok i nije predubok. Grudna kost nije napred istaknuta. Stomak: Samo malo prikupljen. Rep: Usađen nisko. U mirovanju opušten, pri čemu je poslednja trećina zavijena nagore. Dopire 1-2 cm ispod petne kvrge. U lovu rep je zavijen iznad leđa. Ne kupira se. Prednje noge: Prednje noge su prilično ravne i podupiru telo kao stubovi. Stoje srednje međusobno udaljene. Šape: Okrugle, sa međusobno usko naležućim prstima. Jastučići su veliki, široki i elastični. Nokti su snažni i crne boje. Zadnje noge: Zadnje noge stoje koso. Butina: Mišićava. Potkolenica: Manje mišićava. Skočni zglob: Dubok, visok od zemlje. Šape: Okrugle, prsti međusobno usko naležu. Veliki jastučići. Snažni nokti. Kretanje: Korak nije preterano brz. U galopu je pas neobično izdržljiv. Koža: Jako pigmentisana. Vidljive sluzokože su crne. Dlaka: Veliki erdeljski gonič: Sjajna, duža, gušća, jače priležuća i oštrija nego kod malog erdeljskog goniča, sa podlakom. Boja: Osnovna boja ovog varijeteta je crna. Često se nalazi bela oznaka na grudima, šapama i na vrhu repa. Crvene oznake („palež") može biti na nadočnim lukovima, na njušci i na gornjim delovima nogu ali i dalje ispod može biti prisutan. Dlaka: - Mali erdeljski gonič: Kratka, jaka, ravna, dobro prileže. Boja: Osnovna boja ovog varijeteta je crveno-braon, koja na stomaku i na nogama postepeno postaje bleda. Na čelu, grudima, šapama i vrhu repa može biti mala bela oznaka. Glava je često karbonizirana. Nosno ogledalo je često tamno-crveno braon. Veličina: Veliki erdeljski gonič -55-65 cm, a mali erdeljski gonič 45-50 cm. Masa: 30-35 kg. Greške: Svako odstupanje od navedenih tačaka smatra se greškom, čije ocenjivanje mora stajati u tačnoj srazmeri sa stepenom izraženosti. N.B. Mužjaci moraju imati dva normalno razvijena testisa, potpuno spuštena u skrotum
Dalmatinac ili dalmatiner je rasa pasa lako prepoznatljiva po beloj dlaci s karakterističnim crnim mrljama ili mrljama boje jetre. Poznati tačkasti sloj dlake jedinstven je za dalmatinske pse.
Poreklo Poreklo ove rase još nije potpuno utvrđeno. Najverovatnije je da potiče od bengalskog braka, rase koja je nestala, a koja je bila poznata u Engleskoj u 18. veku.
Naziv rase Naziv rase potiče po oblasti Dalmacija, gde je veoma gajena i korišćena kao glasnik u toku Balkanskog rata. U Engleskoj, deca su ovog psa nazivala „Plum Pudding Dog“ zbog karakterističnih mrlja po telu. U vremediližansi nazvan je „pas za kočije“, jer je bio ovlašćeni pratilac takvih kola, a kasnije u Americi je bio i član posade vatrogasnih kola, pa i maskota čitave korporacije. Pojavom automobila, ova rasa je bila na putu da nestane, ali je film Volta Diznija „101 dalmatinac“ snimljen 1959. godine doprineo njenoj popularizaciji i održanju. Odlike rase Mužjak je visok 0,55 - 0,61, a ženka 0,50 - 0,58 m. Dostižu masu od 22 do 25 kilograma. Grudni koš je dubok i ne previše širok, leđa snažna, a slabine istaknute. Krsta su jaka i izvijaju se u blagi luk. Rep je debeo u korenu i stanjuje se prema vrhu, malo je savijen i nije postavljen ni previsoko ni prenisko. Prednji udovi su pravi, a zadnji zaobljeni. Glava je sa ravnom lobanjom, a njuška, koja je dugačka i jaka, nikada nije šiljata, a vrh joj je crn ili smeđ što zavisi od mrlja na telu. Mrlje su inače crne ili boje džigerice i treba da imaju jasne konture i da budu pravilno raspoređene po telu. Dlaka, koja je u osnovi bela, je kratka, oštra, gusta, glatka i sjajna. Oči su okrugle, živahne i sjajne, a uši su postavljene prilično visoko. Vrat je dugačak i bez podgušnjaka.
Narav Dalmatinac je umiljat, veran, živahan, veseo i osećajan. Odlikuju ga i snaga, izdržljivost i brzina i moguće ga je obučiti za lov, ali i za pratnju slepih osoba.
Razmnožavanje Ženka je veoma plodna i donosi na svet mladunce koji su potpuno beli. Mrlje se pojavljuju dvanaestog dana po rođenju
Standard rase
Opšti izgled: Dalmatinac je uočljivo pegav, jak, mišićav i živahan pas. Simetričan je u svojim obrisima, bez grubosti i tromosti, sposoban da brzo trči i pri tome je vrlo izdržljiv.
Držanje i karakter: Mirne je ćudi, prijateljski raspoložen, nije prek ali ni suzdržljiv, bez agresivnosti i nervoze.
Glava i lobanja: Glava je dovoljno dugačka (u proporciji sa telom). Lobanja treba biti pljosnata, najšira između ušiju a na slepoočnicama dobro zaobljena. Mora formirati izraz- it stop. Bore nisu poželjne. Njuška je dugačka i snažna i ne sme biti šiljasta. Usne su dobro priležuće i ne smeju visiti opušteno. Nos je kod crno opeganog uvek crn a kod braon opeganog psa odgovarajuće braon.
Zubalo i zagriz: Snažne vilice sa perfektnim, pravilnim i potpunim makazastim zagri- zom.
Oči: Trebaju biti umereno razmaknute, srednje veličine, okrugle sjajne, svetlucave sa inteligentnim izrazom. Kod crno opeganog psa oči moraju biti tamne, a kod braon opeganog psa boje ćilibara.
Ivica kapaka je kod crno opeganih pasa crna a kod braon opeganih braon boje.
Uši: Visoko su usađene, srednje veličine i prilično široke u korenu. Priležuće uz glavu, postepeno se sužavaju do zaobljenih vrhova, tanke su i fine strukture i dobro opegane.
Vrat: Umereno je dugačak, dobro usađen i lagan. Prema glavi treba biti uži i sasvim bez fanona.
Telo:Grudi trebaju biti duboke i široke. Rebra su dobro zasvođena i greben dobro formi- ran. Leđa su snažna i ravna, slabine jako mišićave i blago zaobljene.
Rep: Doseže do skočnog zgloba, snažan u korenu, prema kraju se sužava i nikada nije grub. Ne sme biti usađen ni prenisko ni previsoko. Blago je savijen na gore, ali ni u kom slučaju zavijen. Poželjne su pege
Noge
Prednje: Ramena su lagano kosa, potpuno formirana i mišićava. Laktovi usko priležu uz telo. Potpuno su ravne, jakih kostiju i snažne. Trebaju biti elastične.
Zadnje: Mišići jako razvijeni i dobro vidljivi. Koleni zglob dobro uglovan. Skočni zglob blaže uglovan. Gledano od pozadi zadnje noge su paralelne.
Šape: Okrugle, čvrste, sa dobro zasvođenim prstima (mačije šape) i okruglim žilavim, elastičnim jastučićima. Nokti su crni ili beli kod crno opeganog psa, odnosno braon ili beli kod braon opeganog psa.
Hod: Potpuna sloboda pri kretanju i ravnomerno, snažno, ritmično kretanje sa ispruženim korakom.
Gledano od pozadi noge se pokreću paralelno, zadnji deo tela ide tragom prednjeg dela tela. Kratak iskorak i ukrštanje nogu pri kretanju su mana.
Dlaka: Kratka, tvrda, gusta, glatka i sjajna.
Boja: Osnovna boja je čisto bela. Čistocrne pege kod crne obojenosti i jetrenobraon kod braon obojenosti. Pege ne smeju prelaziti jedna u drugu, trebaju biti okrugle i dobro ras- poređene. Veličina treba iznositi 2 do 3 cm u prečniku. Pege na glavi, na repu i na nogama trebaju biti manje.
Veličina: Uravnoteženost proporcija je od velikog značaja. Idealna visina: mužjak 56-61 cm, ženka 54-59 cm. Idealna težina: mužjak 27 kg - ženka 24 kg.
Mane: Svako odstupanje od navedenog mora se smatrati manom, čije vrednovanje treba stajati u tačnom odnosu prema stepenu odstupanja.
Diskvalifikacione mane: Pege u obliku ploče, monokl, trobojnost (crne i braon pege na istom psu), opeganost boje limuna, odnosno bronzana opeganost, ostale greške u pigmen- tu, plavo oko i čakarasto oko, izražen predgriz ili podgriz, gluvoća, entropija ili ektropija, izražen strah ili agresivnost.
Maremano Abruceški pastirski pas ili Marema pastirski pas je porijeklom iz Italije, iz kraja po kojem i nosi ime. To je snažan i veliki pas te izvrstan čuvar stada ili posjeda kojeg čuva. Nepopustljiv je pri izvršavanju svog zadatka - čuvanja.
Osnovni podaci Poreklo: Italija
Idealna prosečna (plećna) visina: Ženke: 60-68 cm Mužjaci: 65-73 cm
Težina: Idealna prosečna težina za ženke: 30-40 kg Idealna prosečna težina za mužjake: 35-45 kg
Karakter: Miran, izvrstan čuvar, ne podnosi strog odgoj, potreban mu je odlučan gospodar, voli djecu i nagonski ih čuva.
Upotreba: Pastirski pas, čuvar.
Spoljašnjost Veliki, snažan, skladno građen pas. Dužina tijela je veća od plećne visine. Obilno gusto krzno ravno na tijelo. Dlaka je kratka na glavi i na prednjem dijelu nogu. Boja bijela, mada blage žućkaste te svijetlo narandžaste nijanse se tolerišu. Glava je velika i ravna, konusnog oblika; podsjeća na polarnog medvjeda. Uši su trouglaste i naliježu na glavu. Nešto su manje veličine obzirom na veličinu tijela. Oči su oker (svijetlo žućkaste) ili kestenjasto smeđe boje i nisu tako velike obzirom na veličinu psa. Vrat je malo kraći od glave, veoma jak, mišićast i bez podbradka. Pokriven je gustom i dugom dlakom. Rep je jak sa gustom dlakom te nisko postavljen.
Temperament To je miran i nježan pas do svog stada, izuzetan čuvar i inteligentan. Hrabar i odlučan. Lojalan je gospodaru i porodici sa kojom živi. Nepovjerljiv je prema strancima. Potrebno mu je dosta otvorenog prostora i za urbane sredine nije pogodan. [uredi]Zdravlje
Istorija Porijeklo vodi iz srednjeg dijela Apeninskog poluostrva, Marema područje Toskane i Abrucije, gdje je čuvao stada ovaca a i danas ih čuva, mada u manjoj mjeri. Opis pastirskih pasa sličnih „maremi" može se naći u staroj rimskoj literaturi te slikama iz 15. vijeka.[2] I danas se puno upotrebljava, kao nekada, za čuvanje stada.[3][4] Mada spada među najstarije pse sa Apenina, tek nedavno je dobio svoje pravo priznanje, i to po zasluzi engleskih ljubitelja pasa. Itaklijanski kinološki savez je tek 1958. godine priznao rasu pod sadašnjim imenom.
Karakteristike rase Maremano Abruceški pastirski psi su potomci starih pasa koje su još u davna vremena upotrebljavali u pokrajini Marema na Apeninskom poluostrvu. Najradije živi na otvorenom prostoru. Hladnoća mu ne smeta i zato spava na otvorenom, izvan kuće. Posebna njega nije potrebna, jer je veoma nezahtjevan pas. Ne podnosi prisilu i strog uzgoj. Kupanje nije preporučljivo. Bjelinu dlake možemo da očuvamo sa suvim sredstvima za čišćenje dlake.
Standard rase Upotreba: Kao ovčarski pas upotrebljava se pre svega za zaštitu stada i čuvanje vlasnikovog poseda.
Istorijat: Ova stara rasa ovčarskog psa poreklom dopire unazad do nekadašnjih pasa za zaštitu stada, koji se danas još upotrebljavaju u pokrajini Abruce, gde se uzgoj ovaca, i u našim danima, sa puno uspeha obavlja teranjem stada na pašnjake. Ovi psi su živeli u Toskani i okolini grada Lacio.
Posle 1860. dolazi do prirodnog mešanja ove dve osnovne rase jer je dolazilo do preterivanja stada iz jednog dela u drugi.
Opšti izgled: Maremano-abruceški ovčarski pas je velikog formata, snažno građen, rustičnog izgleda, ipak veličanstven i tipičan. Njegov oblik je kod srednje proporcije teškog psa, čije je telo duže od visine grebena. On je harmonično građen, takođe u odnosu prema veličini, (heterometrija = normalan odnos između veličine i različitih delova tela), kao i u odnosu na profil - konturu (aloidizam = skladnost između glave i profila tela).
Proporcije: Dužina glave je 4/10 visine grebena. Njuška je za oko 1/10 kraća od lobanje. Dužina tela veća je za 1/18 od visine grebena. Dubina grudi je nešto manja od polovine visine grebena, (npr. kod psa visokog 68 cm, dubina grudi je oko 32 cm.
Narav: Njegov osnovni domaći zadatak je čuvanje i zaštita stada i svog imanja i blaga, a povereni zadatak obavlja sa obazrivošću, hrabrošću i odlučnošću. Jako ponosan i ponosno se pokazuje svom gospodaru i njegovoj okolini.
Glava: U ukupnoj formi to je velika i ravna glava, konusnog oblika i podseća na glavu belog medveda.
Lubanja: Široka, sa blago zaobljenim postranim delovima. U profilu je konveksna. Gornja linija lobanje i nosnika su blago divergentne, što uslovljava konveksnost profila. Nadočni lukovi su srednje izraženi čeona brazda je slabo izražena. Temena kvrga jedva vidljiva.
Stop: Blago izražen. Ugao između nosnika i čela je veoma otvoren.
Nosna pečurka: Prilično velika, u istoj liniji kao nosnik, sa velikim nozdrvama, važna i sveza, crno pigmentisana. Sa strane posmatrano ne sme da stoji ispred prednjeg dela usana.
Njuška: Ona je za oko 1/10 kraća od lobanje. Mereno u uglu usana mora biti polovina njene dužine. U podužnoj osi lagano konvergentne strane njuške. Oblast ispod očiju blago isklesana.
Usne: Gornja usna posmatrano od napred, sa svojim donjim rubom, tamo gde se spajaju, čini polukrug sa malim prečnikom. Slabo su razvijene i tesno pokrivaju zube donje vilice, tako da je i ugao usana slabo izražen. To ima za posledicu da je donji postrani profil njuške samo u svom prednjem delu sačinjen od usana. U zadnjem delu sačinjen je od donje usne i ugla usana. Ivica usana je crno pigmentisana.
Vilice: Robustnog izgleda, normalno razvijene sa vertikalno usađenim i ravnomerno postavljenim sekutićima, ispravne veličine i u kompletnom broju.
Obrazi: Srednje izraženi.
Zubi: Beli, snažni, makazasti.
Oči: Nisu velike u odnosu na veličinu psa. Boja irisa je boje žute zemlje ili tamnokestenjaste. Postavljene su postrano. Očna jabučica niti upala niti isturena napred. Oprezan i budan izraz. Otvor kapaka bademast sa crnom ivicom.
Uši: Usađene visoko iznad zigomatičnih kostiju i viseće ali veoma pokretne. Trouglaste ("V" oblika), kraj je špicast i nije zaobljen. U odnosu na veličinu psa one su male. Kod psa srednje veličine njihova dužina ne srne prevazilaziti 12 cm. Koren uva je srednje širok. Kupiranje se toleriše samo kod pasa koji rade sa stadima.
Vrat: Gornji profil je blago zasvođen. Dužina vrata je najviše 8/10 dužine glave, odnosno vrat je uvek kraći od glave. On je debeo, veoma snažan i mišićav, bez podgušnjaka, pokriven gustom dlakom koja posebno kod mužjaka pravi vidljivu kragnu.
Telo: Snažno građeno, dužina tela prevazilazi visinu grebena za 1/18.
Gornja linija: Produžava se ravno od grebena do sapi, koje su ipak blago padajuće.
Greben: Širok, nešto izdvojeniji od leđne linije tako da vrhovi plećki leže daleko jedan od drugog.
Leđa: Ravna iz profila. Dužina leđa je oko 32% visine grebena. Leđna linija tečno prelazi u liniju slabina koje su, iz profila blago zasvođene, i imaju široke i snažne mišiće. Dužina slabina je 1/5 visine grebena. Širina slabina približno je jednaka njihovoj dužini.
Sapi: Široke, snažne i dobro mišićave. Nagib između kuka i korena repa je oko 20 stepeni u odnosu na horizontalu. Ova vrednost dostiže 30 i više stepeni ako se za osnovu uzima linija crevna - sedna karlična kost. Zbog toga se sapi abruceškog ovčarskog psa smatraju strmim.
Grudni koš: Prostran, prostire se do laktova, dubok i u srednjem delu dobro zaobljen. Obim grudnog koša je za oko 1/4 veći od visine grebena. Na polovini visine grudnog koša širina je najveća i iznosi najmanje 32% visine grebena, i na dole se smanjuje, ali ostaje prostran do predela grudne kosti. Dubina grudnog koša mora odgovarati polovini visine grebena. Rebra su dobro zasvođena, koso postavljena i daleko jedno od drugog. Poslednje lažno rebro je dugo, koso i dobro otvoreno.
Donja linija: Profil grudna kost - stomak prepoznatljiv je po dugoj grudnoj kosti u obliku polukruga velikog prečnika, koji se blago podiže do stomaka.
Rep: Kao posledica strmih sapi rep je niže usađen. Kod normalnog držanja pruža se niže od skočnog zgloba. U mirovanju je opušten, a u kretanju ga nosi u liniji leđa i na kraju je prilično jako zavijen. Pokriven je gustom dlakom ali bez zastavica.
Prednje noge: Posmatrano od napred i sa strane potpuno ravne i vertikalno postavljene. Ukupno posmatrano proporcionalne telu. Pojedini delovi harmonično se uklapaju jedan prema drugom.
Plećke: Duge, kose i snažno mišićave. U svojim pokretima moraju biti slobodne. Duga je približno 1/4 visine grebena. Nagib ka horizontali je 50-60 stepeni.
Nadlaktice: U gornjoj trećini dužine dobro naležu na telo, snažno mišićave. Nagib ka horizontali je 55-60 stepeni. Dužina je oko 30% visine grebena. Postavljene su gotovo paralelno sa središnjom osom tela. Ugao između plećke i nadlaktice je 105-120 stepeni.
Laktovi: Priležu na grudni koš, prekriveni mekom i slobodnom kožom. Moraju ležati paralelno u odnosu na središnju osu tela. Vrh lakatne kvrge mora se nalaziti na vertikali koja se spušta iz zadnjeg ugla lopatice. Lakatni ugao je 145-150 stepeni.
Podlaktice: Ravne i vertikalne sa snažnim kostima. Nešto su duže od nadlaktica i samo malo kraće od 1/3 visine grebena. Dužina prednje noge od zemlje do lakta iznosi oko 52,8% visine grebena.
Šaplja: Leže na vertikalnom produžetku podlaktica. Snažna, suva, ravna i dovoljne snage, graškasta kost dobro vidljiva.
Došaplja: Nikako nisu kraća od 1/6 ukupne dužine prednje noge. Suva, sa minimalnim potkožnim tkivom. Iz profila blago su unapred iskošena.
Šape: Velike, okruglaste sa zasvođenim prstima, kratko i gusto odlakane. Nokti prvenstveno crni, toleriše se i kestenjasto-braon.
Zadnje noge: Posmatrane sa strane ili od nazad postavljene su vertikalno. Ukupno posmatrano dobro proporcionalne prema ćelom telu, pojedini delovi noge su u međusobnom harmoničnom odnosu.
Butine: Duge, široke, sa izraženom muskulaturom i blago konveksnom zadnjom ivicom. Širina butine iznosi 3/4 njene dužine. Od gore na dole i od nazad ka napred blago su nagnute. Ugao kuka je oko 100 stepeni.
Potkolenice: Nešto su kraće od butina. Dužina potkolenice je 32,5% visine grebena. Ugao prema horizontali je oko 60 stepeni. Kosti su snažne, muskulatura suva. Veoma izražen potkoleni žleb.
Kolena: Leže potpuno na vertikalnoj liniji noge, ne okrenute ni unutra ni napolje. Koleni ugao prilično je otvoren i iznosi 135-140 stepeni.
Skočni zglobovi: Dovoljno snažni. Njihova spoljašnja strana veoma je široka. Ugao skočnog zgloba 140-150 stepeni.
Došaplja: Snažna, suva i široka. Dužina iznosi 30,9% visine greben.a Eventualni zaperci moraju se odstraniti.
Šape: Kao prednje ali ipak više ovalne
Kretanje: Dug korak i produženi kas.
Koža: Dobro prilegla po ćelom telu, pre debela nego tanka. Sluzokože i treći očni kapak crno pigmentisani, kao i jastučići tabana i prstiju.
Dlaka: Veoma bogata dlaka. Duga, pre je oštra pri dodiru. Dobro prilegla uz telo, slično krutoj konjskoj dlaci. Toleriše se blaga talasastost. Dlaka obrazuje primetnu kragnu i srednje duge rase na zadnjim stranama nogu. Ona je ipak kratka na njušci, lobanji, ušima, i prednjim stranama nogu. Na telu dlaka je duga 8 cm. Podlaka je bogata samo tokom zime.
Boja: Bela. Toleriše se ton slonovače, bledooranž ili limuna, ali samo u ograničenoj količini.
Visina: Mužjaci 65-73 cm, ženke 60-68 cm. Masa mužjaka je 35-45 kg, a ženki 30-40 kg.
Greške: Svako odstupanje od predviđenog opisa predstavlja grešku koja se kažnjava u zavisnosti od težine i izraženosti. Ovo isto važi i za pse koji ravanišu i kojima nisu odstranjeni zaperci.
Teške greške
Glava: Konvergentne linije glave. Izražen ili izopačen predgriz.
Rep: Zavijeno nošen iznad leđa.
Visina: Iznad ili ispod standardom propisanih vrednosti.
Kretanje: Pas koji trajno ravaniše.
Diskvalifikacione greške
Nosna pečurka: Potpuno depigmentisana.
Nosnik: Jasni ispupčen ili konkavan
Oči: Srednja ili obostrana depigmentacija kapaka, obostrana razrokost.
Vilice: Podgriz.
Rep: Bezrepost ili kratak rep, bez obzira da li je urođena ili stečena.
Dlaka: Uvijena.
Boja: Izabel boja dlake - jasno ograničeno izabel, ili fleke boje slonovače - crno tonirane
N.B. Mužjaci treba da imaju dva normalno razvijena testisa, potpuno spuštena u skrotum.
Istorija nastanka rase Nastanak Stafordskog bul terijera se vezuje za period 19. veka, kada su ljubitelji buldoga, podstaknuti popularnošću borbi pasa, odlučili da stvore rasu koja bi bila pravi pas za borbe. Ukrštajući rase koje su važile za najizdržljivije, najotpornije, i pre svega najjače, stvoren je pas snage buldoga ali manje veličine, što mu je omogućavalo veću okretnost i brzinu. Nazvali su ga bul i terijer (bull and terrier). Nova rasa je težila između 20-25 kg i bila je direktna preteča današnjeg Stafordskog bul terijera i koristio se uglavnom za borbe pasa.
1935. Stafordski bul terijer je priznat od odgajivačkog kluba u Engleskoj. A pošto su borbe pasa već odavno postale ilegalne, ovaj pas se koristio kao kućni ljubimac i kao izložbeni pas. Pretpostavlja se da su oko 1880. godine ovi psi doneseni u Ameriku, gde je ukrštanjem više linija stvoren teži i viši pas danas poznatiji kao Američki stafordski terijer. Otud i veoma velika sličnost između ove dve rase.
Izgled
Stafordski bul terijer mora odavati utisak velike snage u odnosu na svoju veličinu. To je dobro građen pas, mišićav ali okretan i graciozan. Glava kod ovog psa je kratka, široka, mišići na obrazima veoma izraženi, stop veoma izražen, kratak vilični deo. Uši su kratke, u vidu poluruže ili poludignute. Uši koje slobodno padaju i sasvim špicaste uši se kažnjavaju. Oči su tamne boje, okrugle i srednje veličine. Najpoželjnije oči kod ovog psa su crne. Njuška je srednje dužine, zaobljena u gornjem delu i naglo se skuplja ispod očiju. Vilice dobro istaknute, donja je jaka i čvrsta. Usne su čvrste i dobro priležuće, bez delova koji vise. Gornji sekutići su u uskom dodiru sa prednjom stranom donjih sekutića (makazasto zubalo). Njuška je apsolutno crna. Vrat je mišićav, kratak, postepeno se spušta ka ramenima. Telo je Kratko, snažno, sa ravnim leđima. Grudni koš dubok i širok sa lepo svedenim rebrima. Stomak umereno prikupljen. Rep srednje dužine i nisko usađen. Šape su jake, srednje veličine. Dlaka je kratka, gusta, čvrsta pri dodiru i sjajna. Dozvoljene boje kod ovog psa su crvena, bledo žuta, bela, crna, plava ili bilo koja pomešana sa belom. Poželjna visina je od 35 cm do 40 cm. Težina kod mužjaka oko 17 kg, kod ženke oko 15 kg. Kažnjava se depigmentacija njuške, svetle oči ili kapci bez pigmenta, suviše dug ili nepravilno nošen rep, predgriz ili podgriz. Špicaste ili savijene uši. Mužjak mora imati oba testisa.
Karakter
Stafordski bul terijer je hrabar pas, veoma inteligentan i snažan. Sve to zajedno u kombinaciji sa velikom ljubavi prema čoveku, naročito deci, i njegova psihička stabilnost čini ga jednim od najsvestranijih pasa. Veoma pogodan za stan.
Standard rase Karakter: Kroz istoriju stafordski bul terijer (SBT), ocrtava se neustrašivom hrabrošću, visokom intelegencijom i snagom. Ovo zajedno sa njegovom ljubavlju za prijatelje, posebno za decu, psihička stabilnost, čine ga jednom od najboljih svestranih rasa.
Opšti izgled: SBT je pas kratke dlake. On treba da odaje utisak velike snage za njegovu veličinu, mora biti mišćav, pokretan ali i graciozan.
Glava: Kratka, široka, sa veoma izraženim mišićima obraza, stop izražen,kratak vilični deo,nos crne boje.
Oči: Najbolje su crne oči, ali se mogu tolerisati i svetlije, ako su u skladu sa bojom dlake. Okrugle, srednje veličine, pogled jasan i prijateljski.
Uši: Ružino uvo ili poludignuto. Ne velike uši. Sasvim špicaste ili viseće uši se kažnjavaju.
Zubalo: Makazasto. Predgriz i podgriz se kažnjavaju.
Vrat: Mišićav, kratak, postepeno se spušta ka ramenima.
Prednje noge: Noge prave, jakih kostiju, široko postavljene,ramena dobro povezana.
Telo: Kratko, snažno, ravnih ledja, jako. Grudni koš dubok i širok sa lepo svedenim rebrima. Trbuh umereno prikupljen.
Šape: Jake, srednje veličine.
Rep: Srednje dužine,nisko usađen,treba da liči na dršku za staru vodenu pumpu.
Dlaka: Kratka, gusta, priljubljena uz kožu.
Boja: Crvena,bledo žuta,bela,crna,plava ili bilo koja od njih pomešana sa belom.
Veličina: Visina oko 35 – 40 cm.Nije previše debeo.Masa muzžaka oko 17 kg,ženke oko 15 kg.
Mane: Svetle oči ili ružičasti očni kapci.Rep loše nošen ili predugačak.Špicaste ili savijene uši.Predgriz ili podgriz.Ružičast (Dudley) nos.
N.B. Mužjaci treba da imaju dva normalno razvijena testisa,potpuno spuštena u skrotum.
Velški korgi pembrok (engl. Pembroke Welsh Corgi) je rasa pasa poreklom iz Velsa. Prema FCI klasifikaciji ova pasmina spada u prvu FCI grupu među ovčarske pse. Najmanja je i ujedno i najstarija pasmina u ovoj grupi. Najstariji zapisi o ovoj pasmini su iz 11. veka.
Izgled Korgiji imaju dugo telo i kratke noge i podignute uši. Velški korgi pembrok se rađa bez repa a ukoliko ga ima po rođenju onda se odstranjuje. Kratke noge omogućuju korgijima da izbegnu eventualne udarce goveda koja čuvaju.
Veličina
Korgiji dostižu maksimalnu visinu sa devet meseci i ona se kreće od 25 do 30 centimetara od šapa do ramena, međutim njihovo telo se razvija do druge godine života. Idealna težina za korgije je od 12 do 14 kilograma kod mužjaka i od 11 do 13 kilograma kod ženki.
Narav
Velški korgi pembrok je veoma nežan, voli da bude deo porodice i spreman je da uradi sve što vlasnik traži od njega. Imaju izraženu potrebu da zadovolje vlasnike pa su stoga voljni da uče i lako se dresiraju. Spadaju među najinteligentnije pse. Iako su stvoreni da čuvaju stoku, mogu se koristiti i kao čuvari domaćinstva, koji će lajati samo kada je neophodno. Dobro se slažu sa drugim životinjama i sa decom ali ih je neophodno socijalizovati dok su mladi.
Standard rase
Opšti izgled: Nisko postavljen, jak snažno građen, oprezan i energičan, odaje utisak snage i izdržljivosti u malom telu.
Karakteristika: Samopouzdanog izgleda, voli da radi.
Temperament: Druželjubiv je, nikada nervozan ili agresivan.
Glava i lobanja: Glava je lisičijeg oblika i izgleda, sa opreznim i inteligentnim izrazom, lobanja prilično široka i ravna između ušiju, sa umereno izraženim stopom. Dužina njuške se odnosi prema dužini lobanjskog dela kao 3:5 njuška lako zašiljena. Nosna pečurka crna.
Oči: Dobro položene, okrugle, srednje veličine, braon boje, u skladu sa bojom dlake.
Uši: Uspravne, srednje veličine, lako zaobljene, tako su nošene da su vrhom nešto izvan jedne zamišljene linije koja ide od vrha nosa kroz sredinu oka.
Zubalo: Jaki zubi sa perfektnim, pravilnim makazastim zagrizom, pri čemu sekutići gornje vilice bez razmaka naležu na one iz donje, i vertikalno su usađeni u vilicu.
Vrat: Prilično dug.
Prednji deo: Nisko postavljen, kratke noge ravne po mogućstvu. Podlaktice prate zaobljenost grudnog koša. Široke kosti, snažne do šapa. Laktovi prisno priležu uz grudni koš, nikada labavi ni nepovezani. Plećka dobro položena, sa nadlakticom gradi ugao od oko 90 stepeni.
Telo: Srednje dugo, dobro zasvođena rebra, široko na početku, blago se sužava gledano odozgo. Leđna linija ravna. Grudni koš širok i dubok, dobro spušten između prednjih nogu.
Zadnji deo: Snažan i gibak, dobro uglovano koleno. Pune široke kosti, snažne do šapa. Posmatrano od pozadi skočni zglobovi su paralelni.
Šape: Ovalne, snažni prsti, dobro zasvođeni i zbijeni, dva srednja prsta nešto ispred ostala dva. Jastučići snažni i dobro zaobljeni. Nokti kratki.
Rep: Kratak, bolje prirodno.
Kretanje: Slobodno i energično, nikad labavo i nepovezano. Prednje noge kreću se dobro napred sa dobrim izbačajem, sinhronizovano sa energičnim potiskom zadnjih nogu.
Dlaka: Srednje dužine, ravna, sa gustom podlakom. Nikada mekana, talasasta ili „žičasta".
Boja: Prirodne boje, crvena, boje samurovine, srneće boje, Black and tan, sa ili bez belih oznaka na nogama, grudima i vratu. Poneka belina na glavi i njušci je dozvoljena.
Veličina: Visina Približno 25,4-30,5 cm do grebena.
Težina: Mužjaci 10-12 kg, 10-11 kg.
Mane: Sve što odstupa od gore navedenog smatra se manom, čija procena stoji u tačnoj srazmeri sa stepenom izraženosti.
N.B. Mužjaci treba da imaju dva normalno razvijena testisa, potpuno spuštena u skrotum.
Madjarska
Hrvatska
Dalmacija)
Vels)
