Toksemija tokom bremenitosti (ketoza) je takvo stanje koje može da izazove smrt i naškodi bremenitoj ženki tokom poslednjih pet nedelje trudnoće ili ubrzo nakon početka laktacije. Ukoliko se rano otkrije, ketoza se može uspešno izlečiti; u suprotnom slučaju, smrtnost je velika.

Ketoza nije ni virus, ni bakterija, već predstavlja nedostatak hranljivih materija. Obično napada ženke tokom pet nedelja pre porođaja. Među simptomima koji se pojavljuju izraženi su tmurnost ili depresija i znatno smanjen apetit, praćeni, potom, opštom slabošću i čudnim, otežanim hodom ili životinja uopšte ne hoda. Ovi simptomi mogu brzo da se pogoršaju i primoraju životinju da sedne i onesposobe je da ustane. Ženke se, u ovoj fazi bolesti, ne mogu izlečiti.

Ketoza se uspešno može lečiti ukoliko se na vreme otkrije. Test urinokulture, ako što je Keto–provera, obično je tačan. Međutim, na ketozu treba posumnjati čim bremenita ženka počne da se čudno ponaša ili sedi više nego što je uobičajeno. Ketoza se obično leči propilen–glikolom, koji nije otrovan. Stoga se odobrava davanje propilen glikola ženki ukoliko simptomi ukazuju na ovakvo stanje i ukoliko je ženku nemoguće ispitati.

Ovakvo stanje se najbolje izbegava prevencijom, koja podrazumeva da se u hraniva za ženku u kasnoj fazi bremenitosti doda šećer ili melasa. Melasa se može dodati i u vodu za piće.

Literatura:

Gutić Milenko, Snežana Bošković-Bogosavljević, Vladimir Kurćubić, Milun Petrović · Leka Mandić, Vladimir Dosković - KOZARSTVO TEHNIKA I TEHNOLOGIJA ODGAJIVANJA; Čačak 2006.

Svrha meliorisanja je da se kod domaće koze poprave, poboljšaju bitna proizvodna i ekonomska svojstva. Stepen popravljanja mora biti u skladu sa mogućnostima realizacije proizvodnje prema novonastalim genetskim osnovama.

Odgajivački cilj

U skladu sa navedenim, naš bi cilj bio da dobijemo oplemenjenu kozu koja bi u F₁ generaciji posedovala sledeće proizvodne osobine:

• proizvodnja u laktaciji od 9 meseci do 500 l mleka;
• prosečna plodnost 1,6–1,8 jaradi;
• težina jareta sa 3 meseca starosti 20–22 kg, odnosno po kozi 30–32 kg;
• randman mesa (sa glavom i iznutricom) 55%;
• ranozrelost–prvi pripust koza sa 9–10 meseci; i
• razvoj tela–težina zrelih koza 40–50 kg; 

U poređenju sa domaćom kozom, oplemenjena koza imala bi 4 puta veću proizvodnju mleka u laktaciji i 50% veću plodnost od domaće koze.

Za ostvarenje postavljenog cilja treba obezbediti:

• srnaste jarce nabavjene u Švajcarskoj ili Francuskoj, oko 60–70 jaraca, starosti 1–2 godine;
• odgovarajuće uslove držanja, smeštaja i ishrane, kao i
• obučiti sposobno i vredno stručno i pomoćno osoblje;

Postupak meliorisanja

Domaća koza ukršta se sa srnastim jarcima, pa se tokom druge generacije mogu kod njihovih potomaka očekivati povećani kapaciteti proizvodnje.

U F₁ generaciji došle bi do izražaja ove osobine:

• proizvodnja mleka 400 litara;
• trajanje laktacije 7–8 meseci;
• prosečna plodnost 1,4 jareta;
• težina jareta sa 3 meseca 20 kg;
• ranozrelost – prvi pripust sa 12 meseci;

U F₂ generaciji–Kod povratnog ukrštanja ženskih potomaka F1 generacije sa srnastim jarcima imali bi u naslednoj masi ispoljena uvodno označena obeležja.

Melioriranje domaće sa srnastom kozom traje 2 generacije. To znači da se od I generacije ostavlja samo kvalitetno–nadprosečno žensko potomstvo. Minus varijante kao i sve muško potomstvo odlazi na klanje. Nakon F₂ generacije prestaje ukrštanje–oplodnja sa čistokrvnim srnastim jarcima. Dakle, ženske životinje F₂ generacije pare se sa muškim životinjama F₂ generacije. Konkretno, u F₂ generaciji treba kontrolisati proizvodni tip oplemenjene domaće koze. To je moguće sprovođenjem oštre selekcije tokom dve generacije ukrštanja. Posle nekoliko godina može se ponovo u novu populaciju uneti krv čistokrvne srnaste rase koza, ali samo kroz jednu generaciju. Ovaj postupak se ponavlja  svakih nekoliko godina, a njegova nužnost zavisi od proizvodnih rezultata domaće oplemenjene koze.

Ekonomski razlozi pokazuju nam da što pre treba dobiti F1 i F2 generaciju domaće oplemenjene koze. Vreme za njihovu proizvodnju zavisi od broja početnog priplodnog materijala domaće koze koja će se koristiti za navedenu svrhu. Da bi se proces izgradnje oplemenjene koze ubrzao i što pre počeli ostvarivati što veći, poželjni kapaciteti proizvodnje treba u startu raspolagati sa osnovnim stadom domaćih koza. Dakle taj rad početi na celom području. Tada bi se ritam oplemenjivanja odvijao ovim tempom:

Ritam remonta stada mogao bi se kretati ovako:

Počinje se dakle, u I godini sa 100% domaćih koza na celoj teritoriji. U drugoj godini sa njihovim potomstvom F1 generacija izgradili bi i popunili ga 95% populacije. U III godini rasprodali bi domaće koze sa II proizvodne jedinice i nju popunili sa F₁ generacijom, dok bi u III godini rada već bio jedan dio koza F₂ generacije. U IV godini rasformira se domaća koza i popuni sa F₁ generacijom. Tada imamo i deo F₂ generacije. U V godini cela populacija poseduju oplemenjeni tip domaće koze F₂ generacije. U F₂ generaciji oplemenjena koza poseduje 75% nasledne mase od srnaste, a 25% od domaće koze. Dobijene koze se odlikuju dakle relativno dobrom proizvodnjom mleka i plodnošću, a zadržavaju još uvek dobre konstitucijske osobine.

Literatura:

Gutić Milenko, Snežana Bošković-Bogosavljević, Vladimir Kurćubić, Milun Petrović · Leka Mandić, Vladimir Dosković - KOZARSTVO TEHNIKA I TEHNOLOGIJA ODGAJIVANJA; Čačak 2006.

Hormonalno izazivanje gonjenja – sinhronizacija polnog cilkusa danas se sve više koristi u savremenoj stočarskoj proizvodnji. U pitanju je sinhronizacija gonjenja–estrusa i planskog pripusta domaćih životinja. Na taj način u mogućnosti smo tačno odrediti vreme oplodnje i porođaja životinja. Hormonalno izazivanje gonjenja ima mnogo prednosti u poređenju sa klasičnim prirodnim pripustom. Kod prirodnog gonjenja oplodnja se produži 1,5–2 meseca, a posledica toga je i interval jarenja. S tim u vezi dolazi do poteškoća i povećanog utroška rada, te organizacije uzgoja i tova jaradi.–Hormonalno izazivanje gonjenja može se planirati svega na nekoliko dana, odnosno onoliko dana koliko najbolje odgovara organizaciji rada.

Preporučuje se da na proizvodnoj jedinici budu 2 sezone oplodnje i da svaka traje po 15 dana i to:

• prva sezona gonjenja organizuje se kod 500 koza od 20.VIII do 5.IX tekuće godine, a
• druga sezona parenja za daljih 500 koza od 1.X do 15.X tekuće godine.

Literatura:

Gutić Milenko, Snežana Bošković-Bogosavljević, Vladimir Kurćubić, Milun Petrović · Leka Mandić, Vladimir Dosković - KOZARSTVO TEHNIKA I TEHNOLOGIJA ODGAJIVANJA; Čačak 2006.

Uvod

Nega koza

Bolesti koza

Ketoze

Artritis i encefalitis virus kod koza

Odgajivačko-selekcijski rad u kozarstvu

Zadatak odgajivačko – selekcijskog rada na unapređenju kozarstva

Odgajivački cilj

Metode odgajivanja

Formiranje matičnih zapata

Testiranje priplodnjaka

Proizvodnja domaćeg priplodnog materijala

Primena i organizacija selekcijskog rada

Smotre, izložbe i kursevi

Važnije aktivnosti u razvoju kozarstva

Odgajivački program stvaranja domaće oplemenjene koze

Kapacitet proizvodnje zavisi od rasno–proizvodnog tipa, a od njega produktivnost uzgoja domaćih životinja. U našoj zemlji raspolažemo sa domaćom kozom čije su proizvodne količine mleka vrlo niske, a ne posedujemo rasu koza proizvodnijeg mlečnog tipa. Do proizvodnijeg tipa koze može se doći ukrštanjem domaće i neke od plemenitih rasa koza. Za konkretni slučaj predložili bi da domaću kozu ukrštamo sa srnatom alpskom kozom. Zašto?

Domaća koza u laktaciji od 6 meseci proizvede 100–150 litara mleka. Težina tela joj iznosi 40–45 kg. Onanajčešće ojari 1 jare, čija je težina u dobi od 3 meseca iznosi oko 20 kg. Jare uglavnom posiše skoro svu količinu mleka. To je kasnozrela životinja i po prvi put jarice se pripuštaju u starosti od 18 meseci. Hrane se isključivo na paši.

Meliorisanje domaće koze

Reprodukcija koza

Uvod u reprodukciju koza

Hormonalno izazivanje gonjenja

Postupak i upotreba hormonalnih preparata

Postupak i prihvat jaradi

Kod mlečnih koza (koje se muzu) složeni su poslovi kod uzgoja jaradi. To su osetljive životinje čiji porođaj usledi pred kraj zime. O načinu prihvata, smještaju, higijeni i ishrani jaradi zavisi uspeh njihovog preživljavanja. U vreme jarenja potrebno je više rada kako bi se ono obavilo sa što manje gubitaka. Tada je uz 3 stalna radnika nužno dodeliti 3 sezonska radnika na proizvodnu jedinicu, a u trajanju 2–3 meseca.

Postupak kod jarenja koza

Smeštaj jaradi

Obeležavanje jaradi

Evidencija priplodnog materijala

Odrožavanje–spaljivanje rogova

Izbor ženske i muške jaradi za priplod

Organizacija proizvodnje mleka i mesa

Najvažniji proizvod kod mlečnih rasa koza je mleko. Njegova proizvodnja usljovljena je naslednom osnovom (proizvodno-rasnim tipom), zatim ishranom, dtžanjem, iskorištavanjem životinja. Sve ovo zavisi od znalačkih sposobnosti odgajivača. Drugo značajno mesto ima meso. Njegove količine zavise od intenziteta i dužine tova jaradi. Mlečne koze proizvode dobar kvalitet jarećeg mesa. Na trećem mestu dolazi stajnjak čiji je kvalitet veoma dobar, a potražnja i cena visoka.

Proizvodnja mleka