(Acidosis ingestorum ruminis, Lactacidosis)

 

 

Kisela indigestija je poremećaj u radu buraga koji nastaje usled prisustva velike količine kiselih hraniva ili hraniva od kojih u toku procesa varenja u buragu nastaju velike količine organskih kiselina (mlečna, ali i druge). Kod goveda koja se gaje ekstenzivno kisele indigestije se javljaju sporadično  u odnosu na goveda koja su u intezivnom uzgoju.
Uzroci
koji dovode do nastanka kiselih indigestija su sledeći: 

 

-davanje obroka koji  sadrži veće količine lakosvarljivih ugljenih hidrata odn. preobilna ishrana lakosvarljivim ugljenim hidratima (celo ili fino mleveno zrnevlje kukuruza, ječma, pšenice, trop, melasa, voće, šećerna repa i rezanci, stočna repa, krompir i dr.). Mlevene žitarice u količini 25-62 g/kg telesne mase izazivaju jaku kiselu indigestiju.
-halapljivo uzimanje hrane po volji (pržderavanje žitaricama i ostalim lakosvarljivim ugljenim hidratima)
-nagli prelazak na ishranu koncetratima ili prekomerno davanje koncetrata
-prežderavanje u slučaju kada životinje provale u prostorije gde se skladište žitarice
-ako se u obroku nalazi premali % suve materije odn. premali udeo kabaste hrane u ishrani
-ako se životinje na paši prežderu nezrelim zelenim kukuruzom u klipu
-upotreba nekvalitetne silaže ili kvalitetne silaže u prevelikim količinama
-preobilna ishrana silažom koja je bogata ugljenim hidratima, skrobom (kukuruzna silaža), ili lakorastvorljivim šećerima (travnata silaža)
-ako se silaža u obrok uključi naglo u većim količinama
-ako se silaža daje duže vremena u prevelikim količinama uz manju količinu sena
-davanje prekisele ili pokvarene silaže

 

Patogeneza

 

Uzimanjem većih količina kisele hrane ili lakosvarljivih ugljenih hidrata dolazi do razlaganja ugljenih hidrata do niže masnih kiselina usled čega ph buraga postaje izrazito kiseo  pa nastaje acidoza buraga. Kisela hrana ili kiseli razgradni produkti u buragu narušavaju acido-baznu ravnotežu i  inhibišu rast bakterija koje vare celulozu i druge ugljene hidrate i dovode do promene buragovog sadržaja. Zbog uništavanja bakterija i infuzorija u buragu nastaje poremećaj  varenja hrane i niz drugih poremećaja. Mlečna kiselina i drugi produkti nastali razgradnjom ugljenih hidrata resorbuju se u krv i izazivaju metaboličku acidozu. Da li će doći do razvoja metaboličke acidoze zavisi od količine unetih lakosvarljivih ugljenih hidrata ili kisele hrane.  Ako životinja ne pojede preveliku količinu lakosvarljivih ugljenih hidrata i ako se mlečna kiselina ne stvori u prevelikoj količini i ne resorbuje u krvotok previše brzo, kompezatorni mehanizmi mogu da održe ph krvi u fiziološkim granicama i da dođe do oporavka. Ako se mlečna kiselina naglo resorbuje i u velikim količinama nastaje metabolička acidoza, šok i smrt životinje u roku 24 do 48 h.
Zbog nastanka kiselina u buragu dolazi do povećanja osmotskog pritiska usled čega tečnost iz krvi prelazi u predželuce što dovodi do hemokoncetracije i dehidracije. Remeti se glukoneogeneza što dovodi do hipoglikemije i sklonosti ka ketozi. Zbog povećane količine mlečne kiseline u buragu dolazi do oštećenja zida buraga i nastanka hemijskog ruminitisa koji stvara uslove za razvoj mikotičnog ruminitisa. Kao komplikacija ruminitisa mogu nastati apscesi na jetri. Resorpcijom štetnih materija iz buraga nastaju oštećenja na parenhimatoznim organima i na nervnom sistemu. Toksična masa iz buraga izaziva gastroenteritis i proliv. Ako acidoza buraga traje duže vreme dolazi do hiperkeratoze buraga i nastanka mikotičnog ruminitisa. U buragu takođe nastaju poremećaji u varenju proteina kada se izrazito poveća proteolitička aktivnost buragovog sadržaja. Laktobacilus dekarboliše aminokiseline pri čemu nastaje histamin i drugi biogeni amini. Histamin potpuno zaustavlja motilitet buraga i smatra se odgovornim za nastanak aseptičnog pododermatitisa.

 

Klinička slika

 

Tok bolesti i razvoj kliničke slike zavise od vrste i količine unetog hraniva i stepena acidoze, dehidracije, intoksikacije ili zapaljivih promena u buragu, sirištu i crevima.
Perakutni tok oboljenja manifestuje se teškom depresijom, slabošću, a kasnije i iznemoglošću. Životinja ne ustaje, prividno je slepa, javlja se midrijaza ili slab pupilarni refleks. Abdomen je vidno uvećan, burag proširen sa tečnim sadržajem, nastaje potpuna atonija buraga, ph sadržaja je ispod 5 i u sadržaju nema protozoa. Prisutni su količni bolovi. Kod životinje je prisutan visok stepen dehidracije, oči su upale, puls je ubrzan i iznosi  110 do 130 u minuti, a telesna temperatura iznosi 36.5 do 38°C. Klinička slika podseća na puerperalnu parezu. Prognoza kod perakutnog toka je veoma loša zbog nastale toksemije i može nastupiti smrt u roku od 24 časa. Pre smrti životinje leže, stenju, grče se i guše. Terapija je hitna i podrazumeva najpre ruminotomiju i pražnjenje sadržaja buraga, a zatim i lečenje acidoze, dehidracije i toksemije.
Akutni tok oboljenja je nešto blaži u odnosu na perakutni i manifestuje se depresijom, ataksijom, ali životinje još uvek mogu da se kreću. Životinja ima potpun nedostatak apetita i atoniju buraga, pojačanu žeđ, blagu midrijazu, a pupilarni refleks je slab. Stepen dehidracije je osrednji kao i proširenje abdomena. U tečnom sadržaju buraga ph je između 5-6, a u sadržaju nema protozoa. Puls iznosi 90-100 u minuti, disanje površno i ubrzano,a telesna temperatura je 38.5-39.5. Kod životinje pada proizvodnja mleka, javljaju se količni bolovi, proliv koji je obilan i sa zrnima žitarica, životinja je nemirna, osvrće se i udara nogama prema trbuhu. Kod akutne indigestije udružene sa dilatacijom buraga leva gladna jama je ispunjena zbog prenatrpavanja buraga hranom i palpacijom se oseća tvrd i testast sadržaj, a nešto kasnije i tečan. Takođe može da nastane i meteorizam s tim što je onda tok mnogo burniji, burag je jače napet i palpacijom se nalaze gasovi. Gravidne životinje mogu da pobace desetak dana nakon oporavka. U akutnom toku je takođe potrebna ruminotomija ili ispiranje buraga i lečenje acidoze, dehidracije i toksemije.
Subakutni tok oboljenja ovaj oblik je mnogo lakši od predhodna dva i simptomi bolesti su slabije izraženi. Kod ovog obilka najpre se javlja slabljenje apetita, ređe slabljenje preživanja, blago proširenje abdomena ili ga nema, mlečnost opada ili samo procenat mlečne masti, životinje su sklone ketozi i grčevima, povremenoj ili trajnoj šepavosti kao posledica promena u papčanoj rožini. Životinje su živahne, kreću se bez ataksije i pupilarni refleks im je očuvan.  Dehidracija je blaga i jedva primetna. Ako bolest potraje duže javlja se mršavljenje. Kod junadi u tovu može nastati parakeratoza buraga i apscesi na jetri.  U nekim slučajevima može nastati proliv. Terapija podrazumeva otklanjanje acidoze buraga i davanje tečnosti po potrebi.

 

Dijagnoza i diferencijalna dijagnoza

 

uzimanje_buragovog_sadraja

Uzimanje buragovog sadržaja

ispitivanje_sadraja_buraga

Ispitivanje buragovog sadržaja

infuzorije_u_kapi_nativnog_buragovog_sadraja

Infuzorije u kapi nativnog buragovog sadržaja

Dijagnoza bolesti se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike i laboratorijskog pregleda sadržaja buraga koji se retko sprovodi u praksi. Na laboratorijski pregled se šalje sadržaj buraga i ispituje se njegov sastav i ph. Pregledom mokraće na prisustvo ketonskih tela isključuje se indigestija nastala zbog ketoze. Traumatski retikuloperikarditis se isključuje probama na strano telo. Akutno prenatrpavanje buraga ima mnogo burniji tok i burag je veoma proširen za razliku od jednostavnih indigestija gde su simptomi bolesti slabije izraženi. Kod puerperalne pareze nema proliva i životinja reaguje na terapiju. Težina bolesti se može odrediti na osnovu kliničke slike i u skladu sa tim se određuje terapija.

 

 

 

 

Terapija kod goveda

 

ispiranje

Ispiranje sadržaja buraga

Terapija se određuje u odnosu na težinu indigestije, prisustva acidoze buraga,metaboličke acidoze,  dehidracije ili intoksikacije. Terapija podrazumeva otklanjanje acidoze buraga, metaboličke acidoze, dehidracije, intoksikacije, abnormalne mikroflore buraga i atonije buraga. U težim slučajevima sa jakom dilatacijom buraga i acidozom bez znakova intoksikacije vršiti ruminotomiju. Nakon ruminotomije, sadržaj buraga se vadi, a burag se ispira vodom. U isprani burag se stavlja sitno izlomljeno seno,  3-5 litara sadržaja buraga zdrave krave i antacidno sredstvo pomešano sa 10-15 litara sluzi od lanenog semena.
U teškim slučajevima sa jako kiselim i tečnim sadržajem buraga, prolivom i znacima intoksikacije vrši se vađenje sadržaja buraga pomoću široke Marekove sonde. Burag se preko sonde ispere sa 20 litara tple vode.
U lakšim slučajevima acidozu buraga suzbijati peroralnim davanjem mineralnih soli ili smeša sa antacidnim dejstvom (smeše sadrže kalcijum karbonat, magnezijum karbonat, mono i dinatrijum fosfat). Mogu se dati i alkalne soli natrijum bikarbonat 250g, kalcijum karbonat 250g, magnezijum karbonat 200g ili magnezijum oksid 200g pomešani sa nekoliko litara vode daju se peroralno i aplikacija se može ponoviti za 24h i 48 h. Na tržištu postoje gotovi preparati koji se daju kod acidoze buraga.
Za suzbijanje metaboličke acidoze, dehidracije i intoksikacije daju se 1.4% rastvor natrijum bikarbonata, 1-2 lire lagano intravenski, zatim5-10% rastvor glukoze u fiziološkom rastvoru natrijum hlorida 3-5 litara dnevno. Zatim se daju preparati kalcijuma i magnezijuma, vitamin B1, vitamin C, kofein, pentazol, antihistaminici i kortikosteroidi. Za sprečavanje resorpcije toksina dati medicinski ugalj ili carbo-bismut 100-200g. Laksativna sredstva nemaju dovoljan efekat jer se previ{e razrede u buragu.
Protiv abnormalne flore daju se peroralno antibiotici i to oksitetraciklin ili hlortetraciklin 5-10 g u 10-20 litara vode. Antibiotici se mogu ponoviti za 6-12h.
Za stimulaciju motorike i varenja parenteralno se daje genabilna kiselina.
Kada se normalizuje ph buraga potrebno je obnoviti fiziološku mikrofloru davanjem svežeg sadržaja buraga krave, a za stimulaciju rasta mikroorganizama u buragu dati 500-1000 g pekarskog kvasca sondom sa 10 litara vode ili 1 litar pivskog kvasca sa 10 litara vode. Postoje i gotovi preparati koji se koriste u ove svrhe (Neosaningest).

 

Terapija kod ovaca

 

Za otklanjanje acidoze buraga daju se natrijum bikarbonat ili kalcijum karbonat 10-15 g u 200ml vode i daje se na usta ili pomoću sonde ili preparati u vidu gotovih mineralnih smeša. Protiv abnormalne mikroflore mogu se jednokratno dati antibiotici ili sulfonamidi peroralno. Za sprečavanje resorpcije toksina daje se medicinski ugalj ili carbo-bismut 20-30g. Za evakuaciju sadržaja daju se laksativi 50-150 g.
Za stimulaciju motorike i varenja parenteralno se daje genabilna kiselina. Za pojačavanje rada predželudaca supkutano se mogu dati i parasimpatikomimeici, ali oprezno. Obnoviti mikrofloru buraga.
Suzbijanje metaboličke acidoze, dehidracije i intoksikacije se vrši kao i kod goveda s tim što se daju manje  količine rastvora infuzije. U najtežim slučajevima može se izvršiti ruminotomija.

 

Profilaksa

 

Odnos hranljivih materija (proteina, lakosvarljivih ugljenih hidrata i celuloze) u obroku mora da bude uravnotežen i režim ishrane da bude pravilan. Goveda koja se hrane hranivima sa lakosvarljivim ugljenim hidratima (koncetrati) moraju imati određen udeo kabaste hrane (do 25% obroka krave muzare). Prelazak na ishranu drugim hranivima mora biti postepen. Kod junadi u početku tova udeo koncetrata u odnosu na kabasti deo treba da iznosi 40-50% koncetrata : 50-60% kabastog dela i tako davati prvih 7-10 dana, a kasnije se postepeno može smanjivati kabasti deo hrane sve dok se ne svede na 10-15%. Preventivno davanje natrijum bikarbonata u koncetratima za suzbijanje acidoze buraga  kod tovne junadi nema efekta u kasnijoj fazi tova.
Problemi kiselih indigestija na farmama mogu se rešiti korišćenjem mineralnih smeša sa puferskim dejstvom na bazi bentonita, zeolita, magnezijum oksida i natrijum bikarbonata dodavanjem u koncetrate u količini od 1%. Ove smeše preveniraju acidozu buraga, smanjuju učestalost aseptičnog pododermatitisa i povećavaju količinu mleka i procenat mlečne masti u mleku.

 

Piše: dr vet. med. Miroslav Radić

 

Literatura:

Stamatovic' S., Jovanovic' M., Bolesti papkara I, Bolesti goveda, Beograd 1990. godine
Stamatovic' S., Jovanovic' M., Bolesti papkara II, Bolesti ovaca i koza, Beograd 2001. Godine

Izvori sa interneta:

 

Adamović, M., Šamanc, H., Stojić, V., Vujanac, I., Grubić, G., Stojanović, B., Lemić, J. (2005) Uticaj mineralnih materija regulatora elektrohemijske regulacije na funkciju predželudaca i proizvodne rezultate visokomlečnih krava. u: Simpozijum ishrana, reprodukcija i zaštita zdravlja goveda (4), Referat po pozivu, Zbornik radova, 77-88

 http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0354-13200604037S&redirect=ft
 http://www.vef.hr/org/interna/Materijali%20za%20studente/interna%201/Alimentarne%20indigestije.pdf
 http://www.moba.rs/stocarstvo/silaza.htm
 http://www.patentkomerc.rs/sr/rumi-stab.html 

Prijavi se

Pretraži sajt

petshop logopitajte-veterinara

Oglasi

Oglasi za posao

veterina.info fan box