Potrebe koza u vitaminima i mineralima

Vitamini su bitni u obroku, jer u organizmu učestvuju kao katalizatori pri čemu imaju veliku aktivnost i potrebni su za održavanje normalnih funkcija u njemu.

Razlikujemo vitamine rastvorljive u masti (A, D, C i K) i rastvorljive u vodi (vitamini B–kompleksa i C–vitamin). Prvi su značajni za izgradnju tkiva, a drugi se kao sastavni deo fermenata uključuju u procese razmene materija.

Za preživare je značajno to da u vodi rastvorljive vitamine mogu sintetizovati uz pomoć buragove mikroflore, a što nije slučaj sa vitaminima rastvorljivim u mastima (izuzetak je vitamin K).

 

Vitamin A treba dodavati životinjama u hrani. U biljkama se nalazi provitamin A–karotin koji se u organizmu preradi u vitamin A. U zelenoj hrani životinje dobijaju karotina iznad potreba. Sadržaj 1 mg karotina odgovara vrednosti 300–500 I.j.vitamin A. Kod koza dnevne potrebe iznose 100 IJ na 1 kg težine. Koze koje dnevno proizvode 3–4 litara mleka trebaju za te količine 20–25 mg karotina.

Zimi je deficit pomenutog vitamina prisutan ukoliko koze nedobijaju zelenu krmu ili kvalitetno sijeno. S obzirom na režim ishrane koji se planira deficit, odnosno nedostatak  vitamina A neće doći u pitanje.

 

Vitamin D učestvuje u metabolizmu kalcijuma i fosfora. Što je udeo tih minerala u obroku povoljniji (2:1) to su i potrebe za tim vitaminom manje. Preživari ga podmiruju iz provitaminskih materija (ergosterin), a pod uticajem ultraljubičastog zračenja, zatim uzimanjem hrane koja poseduje taj vitamin ili dodavanjem vitaminskog preparata.

Tokom leta mogućnosti podmirenja potreba su vrlo dobre, pa i zimi ukoliko se životinje nalaze na pašnjaku (vani na suncu). U 1 kg kvalitetnog sena nalazi se 400–500 IJ a 1 kg smeše sadrži oko 1200 IJ

Za koze u laktaciji dnevne potrebe iznose 300–600 IJ. Značajan je još vitamin E kao i vitamini B–kompleksa. Prvi se nalazi u zelenoj krmi i žitaricama, dok drugi preživari uz pomoć mikroflore sintetišu u buragu.

 

Minerali su značajni sastavni deo obroka. Velike su potrebe za mineralima, naročito tokom proizvodnje mleka. Životinje ih ne mogu iskoristiti u potpunosti, pa ih trebaju dobijati u obroku iznad norme.

 

Kalcijum (Ca) se u slučaju primljenog viška može deponovati kao rezerva u kostima ukoliko uslijedi deficit. Kozama je dnevno za uzdržane potrebe neophodno 2–4 g kalcijuma, a za svaki litar mleka 4 g.

Kalcijuma ima dovoljno u leguminozama (lucerki) 8–14 g/kg, u zelenoj krmi 3–5 g/kg, dok su žitarice u pogledu sadržaja kalcijuma veoma siromašne. (0,5–1 g/kg).

 

Fosfora ima u dovoljnim količinama u mekinjama (12 g/kg), žitaricama (4 g/kg), a u senu relativno malo (2–3 g/kg). Uzdržne potrebe dnevno iznose 2–3 g, a za 1 litar mleka 2,5 g. Svaki deficit kalcijuma i fosfora ima negativan uticaj na proizvodnju mleka, plodnost i iskorišćavanje hrane, pa i slabiji razvoj mladih životinja.

Što je proivodnja mleka veća može biti i širi odnos Ca:P (3:1), dok je u zasušenom stanju poželjan manji odnos (1,5:1). Životinje u obroku redovno dobijaju više kalcijuma nego fosfora, pa je često deficit fosfora.

 

Ostalih minerala: magnezijuma, kalijuma ima dovoljno u biljnim krmivima, pa je dodatak suvišan. Natrijuma je u deficitu pa ga treba u obliku stočne hrane dodavati u obroku. (dnevno oko 5 g).

 

Mikroelementi kao: gvožđe, cink i jod nalaze se u dovoljnim količinama, dok bakra i kobalta nedostaje u krmivima, pa ih kod mlečnih koza treba dodati u smešu (mineralne smeše).

 

 

Literatura:

Gutić Milenko, Snežana Bošković-Bogosavljević, Vladimir Kurćubić, Milun Petrović · Leka Mandić, Vladimir Dosković - KOZARSTVO TEHNIKA I TEHNOLOGIJA ODGAJIVANJA; Čačak 2006.