Ovce - veterina.info

Anisakijaza

Anisakijaza (eng. Anisakiasis)

Anisakijaza je zoonoza izazvana nematodama iz familije Anisakidae. Na našim prostorima paraziti su u više navrata identifikovani u smrznutoj ribi iz uvoza.

Etiologija

Oboljenje izazivaju larve nematoda iz familije Anisakidae, a dva najznačajnija roda su Anisakis i Pseudoterranova. Bolest je prvi put zabeležena u Holandiji, gde su parazita nazvali ,,crv haringe”, a bolest koju izaziva ,,bolest haringinog crva".

Kada govorimo o vrstama parazita, najzanačajnije su dve vrste Anisakis simplex “haringin crv” i Pseudoterranova decipiens “bakalarov crv”. Novija istraživanja pokazuju da postoji više varijateta A. simplex, a to su:

· A.simplex simplex koje nalazimo u severnom Atlantiku,

· A. simplex C u severnom Pacifiku i

· Anisakis pegreffi na Mediteranu.

Dužina larvi iznosi 10-15 mm, širine 0,4-0,8 mm, bezbojne ili staklaste.

Opisane su i tri podvrste Pseudoterranove:

· P. decipiens A u severno-istočnom Atlantiku i Norveškom moru,

· P. decipiens C u severno-zapadnom Atlantiku i Barentskom moru i

· P. decipiens B koji se javlja u svim morima severne polulopte.

Veličina ovih larvi je 30-50 mm, bele do braon boje.

sl.2. Oblasti gde se najčešće javlja A.simplex simplex

sl.3 . L3 P. decipiens sl.4. Razlike između A. simplex i P. decipiens Sl.5. L3 A. simplex

Prednji deo A. simplex(F1) i P. decipiens(G1)

Zadnji deo A. simplex(F2) i P. decipiens(G2)

Epizootiologija

Pravi domaćini su morski sisari i ptice koje se hrane ribom, a prelazni su ribe i vodeni beskičmenjaci. Adulti Anisakis spp. se najčešće nalaze u gastrointestinalnom traktu kitova i delfina, dok se Pseudoterranova spp. nalaze kod foka, morskih lavova i morževa.

Neembrionirana jaja se fecesom izbacaju u spoljašnju sredinu, gde se embrioniraju i u jajetu se razvijaju larve prvog stepena. Kada larva napusti jaje postaje larva drugog stepena koja slobodno pliva, veličine oko 5 mm.

Prvi prelazni domaćin je planktonski račić (Euphausidii, Thysanoessa ) i u krvnom sistemu raka se razvijaju larve trećeg stepena. Kako se ribe i morski beskičmenjaci hrane račićima, oni postaju sledeći prelazni domaćini. Larve dospevaju u gastrointestinalni trakt i penetrirajući zid creva dospevaju u trbušnu duplju odakle migriraju ka organima i mišićima, gde rastu ili se inkapsuliraju. Samo mesto migracije zavisi od vrste parazita, vrste prelaznog domaćina i uslova koji trenutno vladaju.

Sledeći prelazni domaćin može biti bilo koji kičmenjak koji se hrani račićima ili ribama. Ptice predstavljaju najveće rezervoare infekcije. Od riba najčešće su zaražene: haringa, oslić, skuša, arbun, škarpina, šnjur, kovač i salmonide. Kod haringi, larve nalazimo najčešće oko želuca, creva, gonada, u muskulaturi, dok kod bakalara u sluznici želuca i creva. U tkivima riba, larve su končaste, spiralno uvijene, pojedinačne ili grupisane. Nakon smrti, zbog menjanja uslova u digestivnom traktu i hlađenju leša, larve migriraju iz visceralnih organa u muskulaturu.

Klinička slika

Simptomi kod riba nisu jasno izraženi. Ponekad se može primetiti nekoordinisano kretanje, mršavljenje riba i slabiji apetit.

Čovek se zarazi konzumacijom sirove ili nedovoljno termički obrađene ribe, ali nije odgovarajući domaćin za larve. Larve mogu penetrirati zid želuca ili tankih creva i dospeti u unutrašnje organe ili što je češće, uginuti u zidu organa digestivnog trakta.

Sama lokalizacija u gastrointestinalnom traktu čoveka zavisi od vrste i broja larvica. Dokazano je da su invazije Pseudoterranova spp. češće u sluznici želuca, dok Anisakis spp. u crevima. Simptomi se javljaju kod želudačne forme za 1-7 sati, dok kod crevne forme bolesti 5-7 dana posle konzumiranja ribe. Klinička slika podseća na čir želuca ili dvanaestopalačnog creva. Prisutna je mučnina, povraćanje, dijareja, febra, pojava krvi u stolici, tako da se gastrična forma često meša sa peptičnim ulkusom, a intestinalna sa peritonitisom ili upalom slepog creva.

Pored direktnih oštećenja koje nanosi larva, pri raspadanju larve u zidu gastrointestinalnog trakta oslobađaju se moćni alergeni koji dovode do senzibilizacije, tako da se pri ponovnom unošenju antigena stvara alergijska reakcija. Na koži se javlja urtikarija, a može doći i do anafilaktičkog šoka. Kod radnika koji su često izloženi zaraženom mesu javlja se kontaktni dermatitis, bronhitis i astma.

U digestivnom traktu, histopatološkim ispitivanjima možemo ustanoviti eozinofilni granulom u čijem centru se nalazi larva.

Postoje i neinvanzivne lave koje migriraju kroz lumen digestivnog trakta, preko ezofagusa ka orofarinksu, pri čemu dovode do osećaja golicanja.

Dijagnoza

Dijagnozu postavljamo nalazom larvi.

sl.6. Larve A.simplex na jetri ribe sl.7. A.simplex u abdomenu ribe

sl.8. Endoskopski nalaz parazita GI traktu ljudi

Lečenje

Lečenje riba se ne primenjuje jer je bolest potpuno skrivena.

Larve su veoma otporne, uništava ih temperatura 50 - 52^oC za 40 sekundi ili zamrzavanje na -35^oC 15 sati ili na -20^oC 7 dana što se koristi pri konzerviranju ribe. Soljenje, mariniranje i hladno dimljenje ne uništava larve.

U lečenju ljudi koristimo albendazol, ali kod većih lezija potrebna je i hiruška intervencija.

Literatura:

Stojković – Atancković Milica, Matejić Milanka: Bolesti riba, rakova i školjki, Fakultet Veterinarske medicine, Univerziteta u Beogradu, Beograd 1989

http://conganat.uninet.edu/6CVHAP/autores/trabajos/T084/index.html

http://dpd.cdc.gov/dpdx/html/Frames/A-F/Anisakiasis/body_Anisakiasis_mic1.htm

http://www.scielo.cl/scielo.php?pid=s0718-19572008000200004&script=sci_arttext

http://www.eolapaz.com/indi-ciencia/tec-anisaki.htm

http://www.bik-f.de/root/index.php page_id=267&PHPSESSID=u6h208mcs7p95rvvs7aa431d389q36b7&year=2012&ID=615

Lerneoza

Lerneoza

Lerneoza je parazitska bolest izazvana račićima iz roda Lernea . To su slatkovodni paraziti koje često nalazimo kod ribnjačkih ciprinida, kao i kod ukrasnih koi šarana, a nešto ređe kod riba iz otvorenih voda. Promena klime kao i veliki broj domaćina uslovio je masovnu pojavu ovih parazita u Srbiji zadnjih par godina. Zbog svog izgleda lerneu nazivaju sidrasti crv.

Etiologija

Rodu Lernaea pripada oko 40 vrsta koje parazitiraju kod slatkovodnih riba. Od vrsta najrasprostranjenije su:

Lernaea cyprinacea
Lernaea polymorpha
Lernaea ctenopharyngodontis

Parazitiraju najčešće kod šarana, karaša, sivog i belog tolstolobika i amura,na škrgama

ili češće na telu.

Epizootiologija

Razvojni ciklus se sastoji od šest faza posle kojih jedinke postaju polno zrele.

Prvi stadijum u razvoju je larva - naupli (nauplius), koja je ovalna, dužine 150 µm, da bi posle par dana od njega nastao metanaupli koji je nešto veći. Jedinke u oba ova razvojna ciklusa imaju egzoskelet građen od hitina.

Posle dva dana nastaje prvi kopepodni oblik, dužine 250 µm sa dva para nožica za plivanje. Za dalji razvoj je potreban domaćin i mora ga naći za 8 sati inače uginjava. Pričvršćen za domaćina prolazi dalje kroz metamorfozu pri čemu posle svakog presvlačenja dobija po par nožica za plivanje. Ove nožice su u stanju mirovanja zakačene jedna za drugu dajući potkovičast izgled, a posle hranjenja ili na dodir se odvajaju i parazit se ispruža.

U šestoj fazi kod ženki se razvijaju ovarijumi, a kod mužijaka testisi. Parenje se odvija na domaćinu, a posle oplođenja mužjaci umiru i time se završava njihov razvojni ciklus. Ženke nastavljaju razviće i da bi se pričvrstile bolje na domaćina rastu im izraštaji zvani glaveni rogovi. Oplođene ženke dalje ne koriste nožice koje se smanjuju i mogu iščeznuti. Ovakav parazit je sidrasog oblika bez jasne granice između glave, toraksa i abdomena dužine 6-14 mm (nalaženi su primerci i preko 20mm). Na glavi se nalazi par dorzalnih i par abdominalnih rogova koji služe za pričvršćivanje za domaćina, a sam oblik rogova je specifičan za određenu vrstu. Torakalni deo je dugačak i cilindričan, u prednjem delu tanji dok se ka abdomenu širi. Na abdomenu se nalazi par genitalnih pora pored kojih vise parne jajne kesice, dužine 2-3mm. U jajnim kesicama se nalazi 60 do 200 jaja.

Nezrele jedinke ne poseduju ovarijume i nalik su beloj dlaci. Polno zrele jedinke su transparentne sa vidljivim digestivnim traktom i parom zelenih jajnih kesica pored genitalne pore, dok su oplođene beličasto-žute boje sa punim jajnim kesicama koje su nešto tamnije.

Po sazrevanju, jaja se oslobađaju u vodu i kreće novi ciklus. U toku jedne godine može biti do deset generacija, a temperatura vode koja pogoduje za razmnožavanje treba da je viša od 15^oC, dok im temperature ispod 8 ^oC i preko 30 ^oC ne pogoduju.

Pri temperaturi vode od 20 do 25^oC, jaja se izlegu za 36 sati, ženke su formirane već 13.-17. dana, da bi 18.-22. dana bila formirana prva jaja.

Lerneoza je kosmopolitska parazitska bolest odnosno nalazimo je na svim kontinentima. Pored riba domaćini mogu biti i insekti (pre svega komarci), vodozemci i gmizavci, što dodatno otežava kontrolu bolesti.

Klinička slika

Zaražene ribe su apatične, nerado jedu i sporo plivaju. Najčešće nalazimo ženke parazita koji su podvučeni pod krljušt pri čemu zadnji deo tela viri. Na mestima penetracije dolazi do zapaljenja i hipersekrecije sluzi, a kasnije i do nekroze. Ovakve lezije se mogu prostirati do abdominalne duplje i često su target mesta za saprolegniju, ali i za bakterije. Kod mladih riba 4-5 polno zrelih ženki parazita mogu dovesti do smrti, dok kod mlađi 1-2 parazita mogu dovesti do usporavanja rasta i pojave deformiteta.

Dijagnoza

Dijagnozu postavljamo nalazom parazita na telu ili škrgama ribe.

Lečenje i kontrola

Kako postoji veliki broj domaćina, lerneu je nemoguće iskoreniti, ali je moguće smanjiti populaciju sledećim metodama:

· Kupke kalijum permanganata, mogu se primenjivati kod mlađi pre nasađivanja,

· Primena metrifonata odnosno trihlorfona ili ortodibroma

· Povećanje saliniteta vode,

· Nagla promena kvaliteta vode, u tu svrhu primenjuje obrađeno kravlje ili svinjsko đubrivo.

· Karantin novonabavljenih jedinki

· Kontrola populacije drugih domaćina (vodozemaca, gmizavaca, insekata)

· Primena ekstrudirane hrane

· Prebacivanje ribe u drugi objekat uz predhodni tretman ribe, a objekat iz kog smo iselili ribu treba isušiti i dezinfikovati. Preporučuje se odmor objekta i izlaganje suncu minimum 7 dana.

Autor: dr vet.med. Nemanja Arsić

LITERATURA

Stojković – Atancković Milica, Matejić Milanka: ,,Bolesti riba, rakova i školjki", Fakultet Veterinarske medicine, Univerziteta u Beogradu, Beograd 1989