Bolesti pasa i mačaka

Erlihioza je infektivno oboljenje pasa, goveda, konja, ovaca, koza i nekih divljih životinja kao i čoveka. Bolest se karakteriše nespecifičnim znakovima infektivne bolesti: povišenom temperaturom, malaksalošću, bolovima u mišićima i zglobovima, ataksijom, povraćanjem, depresijom, letargijom kao i smanjenjem broja krvnih ćelija. U hroničnom toku bolesti može doći do oštećenja koštane srži pa se javlja pancitopenija.

Etiologija

 

Uzročnici erlihioze su rikecije iz roda  Ehrlichia. Prema najnovijoj klasifikaciji rikecije su svrstane u razred Alphaproteobacteria, red Rickettsiales koji se deli u dve porodice: Rickettsiaceae i Ehrlichiaceae. Porodica Ehrlichiaceae sadrži nekoliko rodova, a to su rod Ehrlichia, rod Aegyptianella, rod Anaplasma, rod Cowdria i rod Neorickettsia.
U rodu Ehrlichia nalazi se nekoliko vrsta koje izazivaju erlihiozu životinja i ljudi, a to su:

 

Ehrlichia canis

Ehrlichia equi

Ehrlichia ewingii

Ehrlichia ondiri

Ehrlichia phagocytophila

Ehrlichia platys

Ehrlichia risticii

Ehrlichia bovis

Ehrlichia ovina

Ehrlichia sennetsu i

E.chaffeensis

 

Erlihije su male gram negativne bakterije – koke, pleomorfne do okrugle. Po Romanowskyu se boje tamno plavo do purpurno, a prema Machiavellu svetlocrveno.U preparatima obradjenim solima srebra, crvene ili crnosmeđe su boje. Poseduju ćelijsku membranu i one su obligantne intracelularne bakterije koje se nalaze u citoplazmatskim inkluzijama najčešće leukocita. Erlihije se razmnožavaju u intracitoplazmatskoj vakuoli uz membranu cirkulišućih leukocita, prostom deobom. U monocitima se mogu ustanoviti u tri različita morfološka oblika:

(1) elementarno telešce prečnika manjeg od 1 μm kao početni oblik,

(2) nešto veće inicijalnotelešce i

(3) nakupine (kolonije) elementarnih telešaca, približno velike 4 μm, koje se zbog svog izgleda nazivaju morule.

Erlihije se ne mogu uzgajati na veštačkim hranljivim podlogama. Ehrlichia canis može se uzgajati na primarnoj i linijskoj kulturi psećih monocita ili makrofaga. Specifična otpornost prema infekciji erlihijama temelji se na ćelijskoj imunoj reakciji, na delovanju citotoksičnih T-limfocita, K-ćelija i njihovih citokina.
Što se tiče humoralnog imunog odgovora, prva antitela koja se javljaju  pripadaju IgM i IgA klasi, a pojave se sedam dana nakon infekcije. Nakon tri nedelje pojave se i antitela IgG klase, čiji  titar raste, dok se titar antitela IgM i IgA različito ponaša.
Za dijagnostiku bolesti značajno je da inficirani psi stvaraju antitela nezavisno o pojavi kliničkih znakova bolesti iako je  zapaženo da imuni serumi smanjuju sposobnost razmnožavanja erlihija u makrofagima, titar antitela  nije pouzdan pokazatelj imunosti.

 

Ehrlichia canis

 

Rasprostranjena je u Americi, Africi, Aziji, Mediteranu i na Karibima. Izaziva monocitnu erlihiozu pasa sa infekcijom monocelularnih leukocita. Uzročnika prenose krpelji, najčešće pripadnici vrste Rhipicephalus sanguineus u kojima se uzročnik razmnožava. Za krpelja je krv domaćina zaraženog erlihijom infektivna samo tokom akutne faze bolesti, koja ne traje duže od dve nedelje. Iako je E. canis dosada ustanovljena isključivo u kanida, pretpostavlja se da se krpelji tom erlihijom mogu zaraziti i od malih glodara.
Bolest koju uzrokuje ova erlihija kod pasa je  poznata  pod nazivom pseća monocitna erlihioza, krpeljni tifus, hemoragična groznica  ili tropska pseća pancitopenija, a proširenost bolesti podudara se sa rasprostranjenošću krpelja R. sanguineus kao rezervoara i vektora infekcije.

 

Ehrlichia platys

 

E. platys uzrokuje pseću cikličnu trombocitopeniju, bolest koja je ustanovljena u SAD, Grčkoj i južnoj Italiji. Razmnožava u krvnim pločicama, u kojima se obojena prema Romanowskyu nalazi pojedinačno (1 μm) ili u nakupinama (morulama) velikim 2-3 μm. Antigenski se razlikuje od vrste E. canis. Kako nije uzgojena in vitro, kao antigen za pripremu antitela i za izvođenje seroloških reakcija koriste se inficirane pseće krvne pločice. Pretpostavlja se da infekciju vrstom E. platys šire krpelji. Kako se u krvi inficiranih pasa mogu ustanoviti antitela za sopstvene krvne pločice, smatra se da je trombocitopenija posledica autoimune reakcije.

 

Ehrlichia ewingii

 

Uzročnik je pseće granulocitne erlihioze koja inficira neutrofile i retko  eozinofile, bolest koja protiče u blagom, klinički jedva prepoznatljivom obliku. Uzročnika prenose krpelji.

 

 

Ehrlichia equi

 

Rasprostranjena je u USA, Evropi i Izraelu. Ova erlihija izaziva konjsku erlihiozu, a parazitira u neutrofilnim i eozinofilnim leukocitima (granulocitima). Eksperimentalno se uzročnikom mogu inficirati magarac, ovca, koza, pas, mačka i majmun. Uzročnika prenose najverovatnije krpelji Ixodes pacificus. Ponekad uzročnik inficira pse koji obole sa kliničkim znacima.

 

Ehrlichia risticii

 

Ehrlichia risticii uzrokuje monocitnu erlihiozu konja (sin.konjski erlihijski kolitis), bolest je proširena u SAD, a ustanovljena je i u pojedinim evropskim zemljama. Ehrlichia risticii morfološki je slična ostalim erlihijama. Razmnožava se u fagosomima monocita deobom na dvoje. Uzgaja se u ćelijskim kulturama monocitno-makrofagnih linija
Ima pojedine zajedničke antigene sa vrstom E. sennetsu i nekim drugim erlihijama
Prema nalazu antitela može se zaključiti da se tom erlihijom, osim konja, spontano mogu inficirati pas, mačka i neke druge životinje. Inficirani psi ponekad obole s klinički izraženim znacima. Uzročnik naseljava epitelne ćelije kripta u kolonu, monocite, tkivne makrofage i mastocite. Konji obično obole leti, a pretpostavlja se da u širenju infekcije određenu ulogu ima metilj.

 

Ehrlichia ondiri

 

Uzročnik je goveđe petehijalne groznice (sin. Ondiri bolest), koja se javlja u domaćih i divljih preživara, pretežno u goveda, u planinskim predelima u Keniji i Tanzaniji, Pretpostavlja se da uzročnika prenose krpelji koji nastanjuju ta područja. Uzročnik se najpre  razmnožava u slezeni, iz koje se širi u ostale organe. E. ondiri parazitira u citoplazmi cirkulišućih granulocita, ređe u mononuklearnim ćelijama. Pleomorfna je i u citoplazmi inificiranih ćelija nalazi se u obliku malenih telešaca okruglog ili jajolikog oblika (0.3 μm), te većih telešaca ili mikrokolonija, koje su velike 3-4 μm. Giemsinim postupkom se oboje plavičasto ili ružičasto. Uzročnik se uglavnom održava pasažama na govedima ili ovcama, a čuva se u tečnom azotu. Sojevi E.ondiri razlikuju se međusobno po antigenskim osobinama i po patogenosti. Pojedine rase goveda izrazito se razlikuju prijemčljivošću za infekciju.

 

Ehrlichia phagocytophila

 

Izaziva krpeljnu groznicu (pašna groznica) domaćih i divljih preživara. Ustanovljena je u Ujedinjenom Kraljevstvu, Irskoj i Skandinaviji. Postoje podaci da se javlja u Indiji i J. Africi. Bolest je blagog toka, ali je važna zbog čestih sekundarnih infekcija koje su posledica supresivnog dejstva uzročnika na humoralnu i ćelijsku imunu aktivnost. E. phagocytophila obligatni je unutarćelijski parazit polimorfonuklearnih leukocita i monocita u kojima se razmnožava u citoplazmatskim vakuolama. Uzgaja se u kokošjem zametku i ćelijskim kulturama.
Od domaćih preživara od krpeljne groznice najčešće obole ovca i govedo, ređe koza.
Uzročnika pretežno prenosi krpelj Ixodes ricinus, u kojem preživi do godinu dana. Nakon preboljenja, životinje mogu dugo nositi uzročnika u krvi i biti rezervoar infekcije. U ovaca to razdoblje potraje i do dve godine.

 

Ehrlichia bovis i Ehrlichia ovina

 

Ehrlichia bovis uzrokuje mononuklearnu erlihiozu  goveda, a Ehrlichia ovina je uzročnik te bolesti u ovaca, u tropskim i suptropskim područjima. U citoplazmi mononuklearnih ćelija inficiranih životinja, posebno monocita, nalaze se tvorevine velike 2 do 10 μm u prečniku. Biološki ciklus tih erlihija uključuje pojavu inicijalnih telešaca prečnika 2-8 μm, morule koje zapravo predstavljaju inicijalna telešca što se raspadaju u elementarna telešca  i elementarna telešca veličine 0.2-0.8 μm u prečniku. Osim u mnonuklearnim ćelijama, te se erlihije retko nalaze u limfocitima, a nisu ustanovljene u granulocitima i endotelnim ćelijama.Vrsta E. bovis antigenski je srodna s pojedinim vrstama erlihija i vrstom C. ruminantium. U prenosu E. bovis i E. ovis učestvuju krpelji iz rodova Hyalomma, Rhipicephalus i Amblyomma.

 

Ehrlichia sennetsu

 

Antigenski je slična vrsti E. canis, a uzročnik je erlihioze u ljudi (Senetsu groznice, zarazne mononukleoze), koja se javlja u jugoistočnoj Aziji, a serološki je utvrđena i u SAD. Pretpostavlja se da u širenju infekcije ušestvuju krpelji, ali to nije dokazano.

 

Epizootiologija

 

Oboljenje se retko javlja u našoj zemlji. Uglavnom se javlja kod pasa koji stignu sa zaraženih područja (Zimbabve, Egipat, Izrael, Italija itd.). Poslednjih godina sve češće se izveštava o pojavi ove bolesti iz Nemačke, Poljske i drugih zemalja. Oboljenje se prenosi ubodom krpelja, kada krpelj ubaci zaraženi sekret pljuvačnih žlezda. Krpelj se zarazi sišući krv zaražene životinje. Životinje mogu biti inficirane, a da nemaju kliničke simptome i tada predstavljaju kliconoše. Krpelji mogu prenositi zarazu 150 dana od kada se inficiraju. Transmisija u krpelju je sa generacije na generaciju. Ponekad su psi istovremeno inficirani Erlihijama i Babesiom canis, što znači da jedan krpelj može istovremeno preneti oba uzročnika bolesti. Bolest se najčešće pojavljuje u periodu toplih i vlažnih meseci kada je i aktivnost krpelja pojačana.

 

Patogeneza

 

Nakon ulaska u krvotok, erlihije se lokalizuju  u makrofagima slezine, jetre i limfnih čvorova, u monocitima i umnožavaju se. Zbog toga dolazi do uvećanja limfnih čvorova i hepatosplenomegalije. Odatle se erlihije, ćelijama RES – a diseminuju do drugih organskih sistema. Slezina je moguće skrovište erlihija kod subkliničkih infekcija. Zbog toga se javlja hepatosplenomegalija. Smrt može da nastane kao posledica krvarenja ili sekundarnih infekcija.

 

Klinička slika

 

Psi

 

Erlihiozu pasa uzrokuju E.canis, E.platys i E.ewingi. Psi se mogu spontano inficirati i sa E. Risticii i E.equi. Od značaja je monocitna erlihioza koju uzrokuje E.canis,a kod granulocitne koju uzrokuje E.ewingi je slicna je klinička slika ali sa blazim tokom bolesti.

 

Monocitna erlihioza pasa :

( krpeljni tifus, hemoragična groznica ili tropska pseća pancitopenija)

 

Inkubacija bolesti je 8-20 dana. Simptomi se javljaju najčešće dve nedelje nakon nalaza krpelja na psu. Bolest često protiče subklinički. Postoje razlike u kliničkoj slici u zavisnosti od rase pasa, patogenosti uzročnika i otpornosti organizma. Posebno izražena osetljivost nemačkih ovčara prema infekciji vrstom E. canis je zbog njenog imunosupresivnog efekta kod ove rase pasa.
U akutnom toku bolesti pas je depresivan, letargičan, ima povišenu temperaturu, nema apetit. Zbog umnožavanja erlihija u mononuklearnim ćelijama i limfatičnim tkivima dolazi do limfadenopatije i hepatosplenomegalije. Može nastati vaskulitis zbog umnožavanja erlihija u endotelu krvnih sudova. Životinja mršavi, dolazi do hemoragične dijateze, javljaju se petehija i ehimoze, životinja povraća, javlja se krvarenje ili iscedak iz nosa. Ovi simptomi su prolazni i nestaju za 7-15 dana čak i bez terapije. Dolazi do smanjenja broja trombocita i do anemije. Većina pasa preživi akutni napad, nakon kojeg bolest prelazi u subklinički oblik koji traje više meseci ili godina, a zapaža  se samo promena u krvnoj slici. Za pseću erlihiozu naročito je karakterističan nalaz jake leukopenije i trombocitopenije. Ako životinja ne preboli bolest javlja se hronični oblik tzv. tropska pseća  pancitopenija, kao posledica oštećenja koštane srži od koje psi mogu uginuti zbog opsežnih krvarenja u sluznicama, serozama i koži, neuroloških poremećaja, edema i iscrpljenosti. Može doći i do reproduktivnih poremećaja. Životinja je mršava, teško se kreće, kašlje, a krvarenja nastaju zbog nedostatka trombocita.Neurološki simptomi se mogu javiti u oba toka bolesti kao posledica meningoencefalomijelitisa. Hronični tok može dosta dugo trajati.

 

Granulocitna erlihioza pasa

 

Uzročnik je E.ewingi. Ova erlihija inficira neutrofilne granulocite i retko kad eozinofile. Bolest  protiče u blagom, klinički jedva prepoznatljivom obliku.

 

Ciklična trombocitopenija pasa

 

Uzročnik ciklične trombocitopenije pasa je E.platys, koja inficira trombocite, a trombocitopenija je posledica autoimmune reakcije. Klinički znaci infekcije obično nisu izraženi. Bolest se ponekad karakteriše groznicom, anoreksijom, letargijom, mršavljenjem, anemijom i uveitisom.

 

Goveda

 

Uzročnici erlihioze goveda su E. Ondiri, E. phagocytophila i E. bovis. Spontano se govedo može inficirati sa E. Risticii.

 

Ondiri bolest goveda ( goveđa petehijalna groznica ) :

 

Uzročnik ondiri bolesti je E.ondiri. Bolest se javlja u planinskim predelima Kenije i Tanzanije. Bolest se karakteriše  iznenadnom pojavom agalakcije, groznicom i opsežnim petehijskim krvarenjima po vidljivim sluznicama. Gravidne životinje pobace, smrtnost je visoka. Pretpostavlja se da uzročnika prenose krpelji koji nastanjuju ta područja. Najpre se razmnožava u slezeni, iz koje se širi u ostale organe. E. ondiri parazitira u citoplazmi  granulocita, ređe u mononuklearnim ćelijama.

 

Krpeljna groznica ( pašna groznica ):

 

Uzročnik krpeljne groznice domaćih i divljih preživara je E. phagocytophila. Bolest je blažeg toka, ali je važna zbog čestih sekundarnih infekcija koje su posledica supresornog dejstva uzročnika na humoralnu i ćelijsku imunost. Od domaćih preživara od krpeljne groznice najčešće obole ovca i govedo, ređe koza. Bolest se u mladih životinja karakteriše znacima groznice, smanjenim apetitom  i telesnim prirastom. Kod krava je smanjena proizvodnja mleka, gravidne žvotinje mogu pobaciti. Za dve nedelje većina obolelih životinja se oporavi, ali pimarnu erlihiozu često zakomplikuju sekundarne infekcije gnojnim bakterijama (krpeljna pijemija jagnjadi). Za vreme života za bolest je karakteristični nalaz leukopenije i prolazne trombocitopenije, a nakon uginuća splenomegalija i krvarenja u crevu. Pojedine rase goveda otpornije su prema infekciji od drugih. Specifična otpornost prema ponovnoj infekciji nije jednako kvalitetna i ne traje podjednako u svih životinja, što bi mogla biti posledica razlika u antigenskim osobinama sojeva kojima su inficirane. Trajanje imunosti u ovaca koleba od nekoliko meseci do više od godinu dana.

 

Mononuklearna erlihioza goveda

 

Uzročnik ove bolesti je E. bovis. Osim u mnonuklearnim ćelijama, ove erlihije retko se nalaze u limfocitima, a nisu ustanovljene u granulocitima i endotelnim ćelijama.

 

Konji

 

Uzročnici erlihioze konja su E.equi i E.risticii. E.equi je uzročnik konjske erlihioze koja inficira granulocite. Obično javlja sezonski, u kasnu jesen i zimi. Ustanovljena je u SAD, u pojedinim evropskim zemljama i Izraelu. Klinički znaci bolesti su povišena temperatura, depresija, anoreksija, edemi udova, petehijalna krvarenja na sluznicama, žutica i ataksija. Odrasli konji obično obole s izraženijim znacima nego ždrebad, ali obolele životinje retko uginu. Hematološki nalaz upućuje na anemiju, leukopeniju i trombocitopeniju. Monocitnu erlihiozu konja pruzrokuje E.risticii. Bolest se naziva jos i konjski erlihijski kolitis. U svom tipičnom obliku, bolest se javi iznenada i praćena  je povišenom telesnom temperaturom, depresijom, anoreksijom, i leukopenijom. Kasnije, tokom bolesti pojave se edemi na donjem delu udova i trbuha i javljaju se  kolike, profuzni proliv i šepavost, a kod kobila je opisan pobačaj. Većina inficiranih konja ne pokazuje znakove bolesti. Preboljenjem infekcije konji stiču određenu otpornost prema reinfekciji.

 

Dijagnoza

 

Postavlja se na osnovu epizootioloških podataka (endemsko područje), anamneze (da li je bio prisutan krpelj na životinji), kliničke slike i laboratorijske dijagnoze.

 Laboratorijska dijagnoza:

 Dijagnoza pseće erlihioze postavlja se bojenjem krvnih razmaza Giemsinim postupkom i nalazom tamnoljubičasto obojenih kokoidnih bakterija tj.intracitoplazmatske inkluzije (morule), u citoplazmi monocita i limfocita. Negativan nalaz ne isključuje oboljenje. Erlihije je najlakše uočiti u krvnim razmazima približno trinaestog dana nakon infekcije. Postupkom indirektne imunofluorescencije dokazuju se antitela u krvnom serumu zaraženih pasa pomoću antigena uzgojenog u kulturi ćelija psećih makrofaga. Zavisno o rasi i trajanju infekcije, titar antitela koleba od 1:10 - 1:10.240, i više. Ekstremno visoki titar (1:163.840) upućuje na hronični tok bolesti dok iznenadni pad titra obično se desi pred uginuće.
E.equi
:  dokazuje se nalazom morula u neutrofilnim leukocitima, u krvnim razmazima obojenim po Giemsi i serološki indirektnom imunofluorescencijom.
E.phagocytophila
: dijagnoza bolesti postavlja se na osnovi epizootioloških podataka i kliničkih znakova bolesti, uz nalaz plavo obojenih nakupina uzročnika (moruala) veličine 0.7-3.0 μm u granulocitma i monocitima, u krvnim razmazima obojenim Giemsinim postupkom. Morule se nalaze u više od 70% neutrofila. Antitela se mogu ustanoviti RVK i indiirektnom imunoflorescencijom.
E.risticii
: bolest uzrokovana sa E.risticii se može objektivno dijagnostikovati izdvajanjem uzročnika iz krvi u akutnoj fazi bolesti, ali to retko uspeva. Od seroloških reakcija, najbolji rezultati postignuti su nalazom porasta titra antitela indirektnom imnuofluorescencijom i imunoenzimskim testom. Istražuje se mogućnost upotrebe genetskih postupaka za dokazivanje uzročnika.

 

Terapija

 

Kod pasa je najbolje koristiti doksiciklin u terapiji i to 3 nedelje. Pored toga u terapiji erlihioze pasa mogu se koristiti i tetraciklin hidrohlorid, oksitetraciklin i hloramfenikol.
E.phagocytophila
je osetljiva na tetracikline i tilozin, a nesto slabije na hloramfenikol i sulfametazin. E.risticii je osetljiva na oksitetraciklin, amikacin i hloramfenikol.

 

Profilaksa

 

Podrazumeva uništavanje krpelja koji su prenosioci ove bolesti.

 

Uredio: dr vet.med. Miroslav Radić

 

Izvori:

Šeol B., Bakterijske bolesti, Skripta, Zagreb 2004. http://www.vef.hr/org/mbio/specskripta.pdf

http://www.www.zivotinjsko-carstvo.com/zdravlje/bolesti_pasa_svetskih_putnika.php

http://www.alesvet.com/krpelji.html

 

 

 

 

 

 

 

 


 

Prijavi se

Pretraži sajt

Oglasi

Oglasi za posao

veterina.info fan box