Pietren Alternativno ime Pijetren Piétrain Zemlja porekla  Belgija

Pietren je rasa domaće svinje koja potiče iz istoimenog mesta u Belgiji. Nastala je ukrštanjem belgijskog landrasa sa engleskim jorkširom. Ova rasa se od 1920. godine gaji uglavnom u selu Pijetren da bi za vreme velike krize svinjarskog tržišta. 1950. godine postala veoma popularna u svojoj zemlji. Nemačka je ove svinje počela da uvozi 1960-1961. godine najčešće radi ukrštanja i poboljšanja kvaliteta svinjskog mesa. Glavne oblasti za uzgoj u toj zemlji su bile Šlezvig-Holštajn, Severna Rajna-Vestfalija i Baden-Virtemberg. Rasa je poboljšana 2004. godine od strane istraživača sa Univerziteta u Liježu.

Pijetren je svinja srednje veličine, bela boje sa crnim regama nepravilno rasporedjenim po celom telu. Pored šarenog, postiji i soj koji ima nepigmentisanu kožu i svetlu boju dlake. Koža je izrazito debela. Glava je kratka i umereno široka u čeonom delu sa kratkim horizontalno položenim ušima. Ima kraće noge u odnosu na većinu rasa svinja a razvijenija ramena i šunke pa izgleda zdepasto. Ledjni mišići, kao i oni na plećkama i butovima su često izrazito naglašeni.

Procenat mesa u polutkama je oko 65% pa je pietren najmestnatija rasa svinja. Plodnost je osrednja i krmača prasi 9-10 prasadi težine 1,3-1,4 KG. Dnavni prirast do 90 kg je 560 gr. a konverzija hrane 3,8 (tj. za kilogram telesne mase potrebno je pojesti 3,8 kilograma hrane - slabija konverzija). Za mesec dana prasad dostižu težinu 6-7 kg. Nerasti u zrelom dobu i rasplodnoj kondiciji imaju 280 kg i 85 cm visine a krmače 220 kg i 80 cm visine.

Najveća mana ove pasmine je osetljivost na stres što uzrokuje pojavu BMV mesa (bledo, mekano vodnjikavo).

 

Veliki jorkšir Alternativno ime Velika bela svinja (large white) Veliki jorkšir Zemlja porekla  Engleska

Ova plemenita, tipično mesnata, ranostasna rasa nastala je u engleskoj pokrajini Jorkšir u 19. veku. Prvi put se spominje 1868. godine ali je ranoj istoriji ove rase teško ući u trag. Prvi pisani dokument o ovoj rasi datira iz 1884. godine.

Zahvaljujući dobroj plodnosti (prasi prosečno 12 komada)  jorkšir ima široku primenu u uzgoju svinja širom sveta. Posle prašenja prasad su vitalna i  teze oko 1300 grama a sa 28 dana dostignu težinu od 6 do 7 kg. Kastrirani mužjaci dostižu težinu od 100 kg za 145 dana (prosečan dnevni prirast 944g . U uzrastu od 8-8,5 meseci dostižu težinu od 110-200 kg, sa malom potrošnjom hrane. Prosečna debljina slanine na 100 kg je 2,49 cm. Ima dobru klaničnu vrednost.

Dobro podnosi nešto lošije tehnološke i higijenske uslove i zbog toga se koristi za ukrštanje sa drugim rasama.

Jorkšir je veoma pokretna svinja, snažne konstitucije i skladne gradje. Profil glave je blago ugnut, čelo široko, uši srednje veličine uvek uspravne, noge pravilne.

Gaji se kao čista rasa mada se u poslednje vremekoristi i ukrštanje sa landrasom (nerast yorkshire + krmača landras) zbog odličnih majčinskih osobina (pažljiva i brižna majka).

Veliki jorkšir se smatra jednom od najrasprostranjenijih rasa svinja širom sveta.




 

Nemački landras Alternativno ime German landrace Zemlja porekla  Nemačka

Ova rasa je počela da se razvija oko 1900. godine u severozapadroj Nemačkoj a posebno u Donjoj Saksoniji. U periodu od 1948-1958. godine uvoženi su danski i holandski landras radi poboljšanja karakteristika rase. Nemački landras izgleda slično landrasima drugih naroda, posebno onima iz čijih je zemalja vršen uvoz. Medjutim, nije tako ekstremne veličine i dužine kao drugi landrasi.

Selekcija je posebno bila usmerena ka odličnoj plodnosti, dobrim karakteristikama majčinstva i efikasnosti u konverziji hrane nakon odbijanja.
Nemački landras se pokazao veoma korisnim u ukrštanju i poboljšanju opštih karakteristika svinja u Nemačkoj. Oko 1000 grla se godišnje izveze u druge zemlje.  
Postoji i drugi soj, nemački landras B koji je u centralnoj matičnoj knjizi (herdbook) odvojen od prvog. Razvoj ovog, B soja je započet u rajnskoj oblasti 1970. godine od uvezenog belgijskog landrasa i delom holandskog landrasa. Predstavnici ovog soja imaju šira ledja i bolje razvijene šunke što ih čini naročito korisnim za ukrštanje.
Prosečan posmatrač najčešće nije u stanju da razlikuje ova dva soja. Medjutim, nemačkim poljoprivrednicima je bitno da se ova dva soja razdvoje pa su oba evidentirana od Die Arbeitsgemeinschaft Deutscher Schweineerzeuger (ADS)
Zbog debljih kostiju imaju nešto manji randman. Prasi 12 i više prasadi dobre porodne težine sa dobrim prirastom. 

Berkšir Berkšir je veoma retka rasa svinja koja vodi poreklo iz istoimene engleske grofovije. Smatra se da je ovo najstarija britanska rasa svinja a njen opstanak...     Tip svinje: kombinovana   Zemlja porekla: Engleska   Drugo ime: Berkshire   Veličina legla: 8-9 prasadi

Danski landras Danski landras je srednja do velika rasa svinja koja je nastala ukrštanjem domaće danske svinje i velikog jorkšira. Prvo registrovano stado danskog landrasa...     Tip svinje: plemenita   Zemlja porekla: Danska   Drugo ime: Danish landrace   Veličina legla: 10-12 prasadi

Durok Durok je starija rasa američke domaće svinje koja čini osnovu za mnoge mešovite rase komercijalnih svinja. Rasa je nastala u Americi 1860. od više...     Tip svinje: plemenita   Zemlja porekla: SAD   Drugo ime: durok džerzi   Veličina legla: 10-12 prasadi

Hempšir Smatra se da je hempšir jedna od najstarijih originalnih američkih rasa svinja koje postoje i danas. Iako postoje neke sumnje...     Tip svinje: plemenita   Zemlja porekla: SAD   Drugo ime: Saddleback   Veličina legla: 10 prasadi

Mangulica U Srbiji se sreću 3 soja mangulice i to lasasta (sremska crna lasa, ili buđanovačka svinja), bela i subotički soj.  Lasasta mangulica se razvila...     Tip svinje: primitivna   Zemlja porekla: Srbija   Drugo ime: kovrdžava svinja   Veličina legla: 3-6 prasadi

Nemački landras Ova rasa je počela da se razvija oko 1900. godine u severozapadroj Nemačkoj a posebno u Donjoj Saksoniji. U periodu od...     Tip svinje: plemenita   Zemlja porekla: Nemačka   Drugo ime: German landrace   Veličina legla: 12 i više prasadi

Švedski landras Berkšir je veoma retka rasa svinja koja vodi poreklo iz istoimene engleske grofovije. Smatra se da je ovonajstarija britanska rasa svinja a njen opstanak...     Tip svinje: plemenita   Zemlja porekla: Švedska   Drugo ime: Swedish landrace   Veličina legla: 10-12 prasadi

Veliki jorkšir Ova plemenita, tipično mesnata, ranostasna rasa nastala je u engleskoj pokrajini Jorkšir u 19. veku. Prvi put se spominje 1868. godine ali je ranoj istoriji ove rase teško ući u trag...     Tip svinje: plemenita   Zemlja porekla: Engleska   Drugo ime: velika bela svinja   Veličina legla: oko 12 prasadi

Velika crna svinja (kornval) Kornval (velika crna svinja, devon) je rasa svinja poreklom iz Velike Britanije a posebno iz grofovija Devon, Kornval i Eseks. Nadimak velika crna je dobila zbog...     Tip svinje: kombinovana   Zemlja porekla: Velika Britanija   Drugo ime: kornval, devon   Veličina legla: 8-9 prasadi

šiška
moravka
resavka
šumadinka