Polomljen zub - pulpitis

Endodoncijum je sistem koji čini tkivo pulpe (krvni sudovi, nervi, vezivno tkivo), koje se nalazi u unutrašnjosti korenskog kanala svakog zuba, kako Vašeg ,tako i zuba Vašeg kućnog ljubimca.Ovaj sistem snabdeva svaki živi zub neophodnim hranljivim materijama za normalan rast, razvoj i dug opstanak u usnoj šupljini.

Endodontsko oboljenje predstavlja bilo koji oblik zapaljenja ovog sistema i naziva se pulpitis.U zavisnosti od stepena upale, pulpitis može biti reverzibilan i ireverzibilan, to jest u nekim slučajevima ga je moguće izlečiti, a u nekim ne. Revezibilni pulpitis nastaje kod manjih oštećenja ( zub je pretrpeo udarac bez oštećenja krune zuba). Ireverzibilni pulpitis nastaje obično kod preloma zuba, gde je pulpa izložena uticaju spoljašnje sredine.

Prelom zuba je česta povreda kod pasa i mačaka . Do preloma najčešće dolazi tokom saobraćajnih nezgoda, pada sa velike visine, žvakanjem tvrdih predmeta (kamenje, drvo). Najčešće dolazi do preloma očnjaka i četvrtog premolara gornje vilice ( najveći kutnjak u gornjoj vilici).

Nakon preloma zuba i otvaranja pulpe dolazi do naseljavanja bakterija iz usne šupljine, čime se infekcija širi celom dužinom korena, pulpa odumire, zub postaje mrtav, a proces se preko vrha korena širi u okolnu kost vilice. Infekcija dalje dovodi do razgradnje okolne kosti, a izazivači infekcije se putem krvi šire u druge vitalne organe ( bubrezi, jetra, srčani zalisci) gde stvaraju mikro upale, koje vremenom oštećuju pomenute organe i ometaju njihovu normalnu funkciju.

Ovako inficirani zubi su bolni, što svako ko je imao intervenciju čišćenja kanala zuba može da potvrdi.Na nesreću naši ljubimci retko pokazuju nelagodnost ili bolnost do trenutka kada je zub uglavnom nemoguće spasiti.To je razlog što vlasnici, pa i veterinari često ignorišu problem.Ali po poslednjim istraživanjima, sa sigurnošću je utvrđeno da su jedinke ugrožene ne samo lokalno (polomljeni zub,vilica) već i sistemski (jetra,bubrezi,srce), tako da problem ne treba ignorisati. Iz svoje prakse mogu da potvrdim priče klijenata koji su nakon intervencije tvrdili da im se ljubimac ponaša kao pas koji je "5 godina mlađi", ili slučajevi gde su jetrini enzimi pre intervencije na zubima bili povećani, a nakon dve nedelje su se vratili u normalu.

Povremeno, upalni proces na vrhu korena može da bude tako jak da se process preko kosti širi do kože lica. To najčešće vidimo kao otok ispod oka, u slučaju upalnog procesa na četvrtom molaru gornje vilice (najveći kutnjak gornje vilice), koji je jedan od zuba koji psi najčešće polome.Slična situacija se može sresti i kod preloma očnjaka, pri čemu se gnojni ili krvavi iscedak najčešće primeti iz nosa ili iz desni iznad polomljenog očnjaka. Kod mačaka najčešće dolazi do upalnog procesa usled preloma očnjaka, ali će se otok ili otvor sa gnojnim ili krvavim iscedkom najčešće javiti negde ispod oka zbog drugačije anatomije kosti lica.

Napunjeni kanali

Postoje tri opcije rešavanja problema polomljenog ili istrošenog zuba, a ignorisati problem NIJE ni jedna od ponuđenih opcija.

Prva i najbolja opcija , ako je zub inače "zdrav"(nema periodontalnog oboljenja, nema preloma korena) je standarna endodontska terapija korena. To znači da se inficirana pulpa odstrani standardnim čišćenjem kanala, kanal ispere i napuni materijalom koji će onemogućiti dalju bakterijsku kontaminaciju.

Druga opcija je vitalna pulpektomija koja se može primeniti kod "sveže" polomljenog zuba ( u prvih 24 sata po prelomu), a naročito kod mladih jedinki (mlađih od 18 meseci starosti). Kod ove intervencije se odstranjuje samo deo inficirane pulpe.

Treća opcija se primenjuje u slučajevima kada je došlo i do preloma korena ili je zub zahvaćen periodontalnim promenama, tako da se u tom slučaju obavlja ekstrakcija-vađenje zuba.
 

Dr vet.med. Tatjana Stevanović

sertifikovani stomatolog za pse,mačke i glodare
http://pasmacka.com 

Nepravilan zagrižaj postao je sve češći problem tokom selektivnog uzgoja pasa i mačaka. Isti problemi se mogu javiti i kod mešanaca.

Većina problema vezanih za nepravilan zagrižaj nastaju zbog nepravilnosti u dužini i obliku gornje i/ili donje vilice. Ove promene se smatraju genetskom manon, tako da bi takve jedinke trebalo isključiti iz daljeg priploda. Međutim do problema u zagrižaju može doći i usled promene položaja jednog ili više zuba. U tom slučaju treba razmotriti da li je neophodno preduzimati određene postupke za korekciju zagrižaja, da li je u pitanju samo estetska mana ili postoji problem u obavljanju osnovnih fizioloških funkcija uzimanja hrane i vode.

Svaka korekcija zahteva veći broj uvođenja u anesteziju, tako da se vlasnici moraju upoznati sa svim rizicima koje ona nosi.

Međutim postoje slučajevi kada je korekcija zagrižaja u najboljem interesu naših pacijenata:

• Zaostali mlečni zubi

• Nepravilno postavljeni očnjaci donje vilice

• Prednji ukršteni zagrižaj ( klještasti)

• Podgriz i predgriz

• Iskrivljeni zagrižaj

 

1. Najčešći ortodonski problem, naročito kod pasa malih rasa ( maltezeri, Yorkshir terijera, pudli, pinčeva, čivava ) je zaostalo mlečno zubalo. U normalnim uslovima, stalni zub tokom svoje erupcije vrši pritisak na koren mlečnog zuba i time dovodi do njegove resorpcije i posledičnog ispadanja. Ako stalni zub nije pravilno postavljen u odnosu na mlečni, nema pritiska i izostaje ispadanje mlečnog zuba. Ovakva situacija dovodi do nepravilnog nicanja stalnog zuba. Nepravilan položaj stalnog zuba, može da izazove nekoliko problema: – oštećenje mekog tkiva usne šupljine ( povreda desni, tvrdog nepca, sluzokože obraza, jezika) ili oštećenje drugog zuba.

• Pokreće i pospešuje periodontalne probleme u zahvaćenoj regiji (oštećuje strukturu koja bi trebala da drži zub čvrsto u njegovoj alveoli). Jednostavnije rečeno, vremenom i mlečni i stalni zub počinju da se klate i dolazi do ispadanja oba zuba, pri čemu se proces širi dalje i na ostale zube u nizu.

Zaostale mlečne zube bi trebalo izvaditi što pre ( kada je stalni zub već izašao preko ruba gingive). Ovim se mogu sprečiti mnoge komplikacije koje nastaju tokom izbijanja stalnog zuba ( periodontalno oboljenje, nepravilan zagrižaj, nepotpuno izbijanje stalnog zuba- 'impaktni zub").
 

2. Drugi česti problem su "usko" postavljeni očnjaci donje vilice. Do ovoga može doći usled problema sa vilicom ili sa samim zubima. Ako dođe do zaostajanja mlečnih očnjaka, onda stalni očnjaci izbijaju lingvalno (prema jeziku) i mlečni očnjaci ih teraju da rastu prema tvrdom nepcu,tako da često dolazi do oštećenja tvrdog nepca, u nekim slučajevima čak i do perforacije u sinus gornje vilice, što dalje komplikuje celu situaciju.Problemi sa vilicom nastaju u slučajevima kada postoji "uska" donja vilica pa jednostavno nema mesta da se smesti šest sekutića i dva očnjaka.

Ovaj problem sa zagrižajem se može rešiti na nekoliko načina. Ako je problem u zubima , mlečno zubalo treba izvaditi što pre, a stalnim zubima omogućiti odgovarajućim ortodonskim aparatom mimoilaženje sa očnjacima gornje vilice.Ako je problem komplikovaniji, treba pribeći skraćivanju očnjaka i plombiranju. U ekstremnim situacijama kada je nemoguće primeniti ni jednu od tehnika, neophodno je izvaditi zube koji stvaraju probleme .

3. Podgriz (duža donja vilica) i predgriz ( duža gornja vilica) su takođe česti problemi . Duža donja vilica u nekim slučajevima može da bude "normalna " anatomska odlika kod određenih rasa ( persijske mačke, Laso Apso, buldozi itd.). Ako je u pitanju poremećaj , najčešće dolazi do oštećenja mekih tkiva usne šupljine i usana, zbog nepravilnog položaja očnjaka.Slična situacija je i kod duže gornje vilice. Ponekad je nepravilnost u dužini vilice samo privremena, te se tokom perioda rasta problem reši. Međutim ako se u tom periodu očnjaci nepravilno uklješete, to može uticati na dalji rast i razvoj vilice. Ako se ovaj problem ustanovi na vreme, moguće je vađenjem mlečnih očnjaka omogućiti dalje kretanje vilice, ali je ovom intervencijo nemoguće provocirati rast vilice, ako postoji razvojni problem. Situacija je komplikovanija ako su u pitanju stalni zubi. Ako oni dovode do povreda i oštećenja mekih struktura usne šupljine treba uraditi skraćivanje krune ili u krajnjem slučaju izvaditi problematičan zub ili zube.

4. Rostralno (prema nosu) postavljeni gornji očnjaci je najčešće problem genetske prirode. Najčešće nastaje usled zaostajanja mlečnih zuba. Ovaj problem dovodi do periodontalnog oboljenja, kao i oštećenja zuba koji se međusobno sudaraju. Problem se može rešiti vađenjem zuba ili postavljanjem ortodonskog aparata.Opet treba naglasiti da se ovakva jedinka treba isključiti iz daljeg priploda.

5. Gusto postavljeni zubi ili rotirani zubi je pojava koju načešće srećemo kod brahiocefaličnih rasa( rase sa kratkom njuškom, buldozi ). Ovakav raspored zuba pogoduje pojavi periodontalnog oboljenja. Ovaj poremećaj se obično ne tretira, tako da je preporuka vlasnicima ovih rasa da obavljaju redovnu higijenu zuba i reaguju na vrame pri najmanjoj promeni koju zapaze u usnoj šupljini.

6. Prednji ukršteni zagrižaj (kada gornji sekutići rastu iza donjih sekutića) obično ne stvara problem u samom griženju, to je uglavnom estetska mana. Ovaj problem se može rešiti postavljanjem ortodonskog aparata , ako je poremećaj nastao usled problema sa izbijanjem zuba. Ako je nastao usled nepravilnog rasta vilice , uglavnom je teško postići pravilan zagrižaj i ovakve jedinke bi trebalo isključiti iz daljeg priploda.

7. Zadnji ukršteni zagrižaj se javlja u situaciji kada gornji četvrti premolar raste sa unutrašnje strane donjeg prvog molara. Ovu pojavu najčešće srećemo kod kolija.Korekcija ovakvog zagrižaja je takoreći nemoguća i uglavnom je nepotrebna jer zubi normalno funkcionišu u svom novom položaju.

8. Iskrivljeni zagrižaj je oblik nepravilnog zagrižaja koji srećemo u situaciji kada svaka polovina vilice (gornje ili donje, retko su zahvaćene obe vilice), rastu kraće ili duže od druge strane. Problem je uglavnom genetske prirode i korekcija se sprovodi samo ako dolazi do samopovređivanja i oštećenja mekih struktura.

Na kraju se opet vraćamo na dentalnu profilaksu. Perite zube, pregledajte im usta povremeno, naročito štencima i mačićima u periodu promene zuba. Za svaku promenu koju uočite pitajte stručno lice, zahtevajte pregled usne šupljine i kod rutinskih poseta veterinaru.
 

 

Zagrižaj pre korekcije

   

Proteza

Postavljena proteza

Zagrižaj posle korekcije

Dr vet.med. Tatjana Stevanović

sertifikovani stomatolog za pse,mačke i glodare
http://pasmacka.com 

Oro-nazalna fistula je uznapredovala forma periodontalnog oboljenja.

Fistula to jest kanal,  nastaje kada bakterije iz naslaga na zubu ili preloma zuba(gornje vilice) unište preiodontalnu potporu zuba i koštanu osnovu između usne i nosne šupljine, te se na taj način infektivni process proširi na sinuse. Najčešće se sreće kod pasa malih rasa ( jazavičari, jorkiji, maltezeri, pudle), mada nije retko oboljenje i kod velikih rasa, gde najčešće fistulira četvrti premolar (najveći kutnjak u gornjoj vilici), jer je ovo zub koji psi najčešće lome tokom žvakanja i  glodanja kostiju ili predmeta koje ne bi trebali da žvaću. Drugi po učestalosti je gornji očnjak, kojeg od nosne šupljine odvaja samo par milimetara kosti, tako da bakterije vrlo lako razore ovu barijeru.

 

 

Rezultat ove pojave je uporan  iscedak iz nosa ( krvav ili gnojan), šmrcanje, kijanje, neprijatan zadah, bolnost pri uzimanju hrane i vode, totalno odbijanje hrane, otok na licu ispod oka.

Simptomi mogu biti ublaženi ili da nestanu pod uticajem antibiotske terapije. Međutim sa prestankom terapije pojaviće se ponovo.

Treba naglasiti da slične ili iste simptome možemo videti i kod povrede nosne šupljine, prisustva tumora u nosnoj šupljini ili nestručnog vađenja zuba.

Cilj rešavanja problema fistule je čišćenje kanala i zatvaranje komunikacije između usne i nosne šupljine. Neophodno je izvaditi problematični zub (ako je još uvek prisutan), očistiti kanal i gingivalni flap ( isečak sluzokože usne šupljine) sa površine obraza ili tvrdog nepca,  se rotira i prišije na postojeći otvor.

Uz dodatnu antibiotsku terapiju problem biva trajno rešen.
 

Dr vet.med. Tatjana Stevanović

sertifikovani stomatolog za pse,mačke i glodare
http://pasmacka.com 

Usna šupljina je mesto gde se često pojavljuju tumorozne izrasline, to je četvrto mesto po učestalosti pojave tumora. Zbog toga bilo koju promenu u vidu izrasline, otekline ili rane koja ne zarasta, odmah treba da pregleda stručno lice, da bi se na osnovu što ranije dijagnostike primenila adekvatna terapija.
Kod pasa postoji veliki broj benignih izraslina koje se mogu naći u usnoj šupljini, što se nemože reći i za mačke. Nemoguće je običnim pregledom (gledanjem promene), tvrditi da li se radi o benignoj ili malignoj promeni. U nekim slučajevima se može naslutiti o kom tipu tumora je reč (ako je na primer promena zahvatila kost), ali opet nemožemo biti sigurni dok se ne obave dodatne patohistološke, citološke analize i stomatološka rendgenološka snimanja.
Postoje brojni načini lečenja tumoroznih promena, kako kod pasa tako i kod mačaka, mada je najčešći i najefektniji, hiruško odstranjivanje promene. Problem nastaje kod odstranjivanja malignih tumora koji su uglavnom po prirodi invazivni, tako da je neophodno odstraniti velike delove tkiva, što nekada onemogućava jedinku da normalno uzima hranu i vodu. Osim hiruške terapije , koristi se hemoterapija, kao samostalna ili u kombinaciji sa hiruškom intervencijom.
Na kraju se i ovde vraćamo na preventivu, perite zube svojim ljubimcima, pregledajte im usta povremeno, NAUČITE ŠTA JE NORMALNO (zdrava sluznica usta i zdravi zubi) da bi ste znali šta NIJE, da bi odmah mogli da potražite pomoć.

Dr vet.med. Tatjana Stevanović
sertifikovani stomatolog za pse, mačke i glodare
http://pasmacka.com