Example of Category Blog layout (FAQs/General category)

Bruceloza, opširnije

Bruceloza je bolest  životinja i ljudi uzrokovana različitim vrstama bakterija iz roda Brucella. Bolest se primarno javlja kod životinja, a ljudi se najčešće inficiraju preko životinja (zoonoza). Bruceloza predstavlja jednu od najopasnijih zoonoza za koju se može reći da ima karakteristike pandemije jer u proteklom periodu nije bilo kontinenta na kome nije zabeležena epidemija bruceloze kod domaćih životinja. Ona predstavlja veliku opasnost za zdravlje ljudi i životinja, a  izaziva i velike ekonomske štete u stočarstvu. Bolest je najčešće hroničnog toka i može trajati mesecima i godinama.U akutnom toku bolest se karakteriše opštim infektivnim sindromom dok su lokalne promene slabije ili nikako izražene. U hroničnom toku  češće se javljaju lokalni simptomi od strane zahvaćenih organa i ovaj tok se manifestuje zapaljivim, proliferativnim i nekrotičnim promenama u genitalnim organima, pobačajima i promenama u zglobovima, uterusu i tetivnim omotačima. Bruceloza je prisutna u mnogim zemljama, a ima je i kod nas.

 

Etiologija

 

Brucella

Bruceloza je dugogodišnje poznato oboljenje ali se smatralo da se radi o posebnom oboljenju čoveka i posebnom oboljenju životinja. Engleski lekar D. Bruce je 1887. godine ustanovio mikroorganizam koji je uzročnik oboljenja ljudi poznatog kao malteška groznica, a uzročnik je po njemu dobio naziv Brucella melitensis. Kasnije su ustanovljeni i slični mikroorganizmi kod obolelih životinja. Danas su svi uzročnici bruceloze svrstani u 6 vrsta sa više podvrsta sposobnih da izazovu i oboljenje ljudi.
Uzročnici bruceloze su bakterije iz roda Brucella. Smatra se da rod Brucella sadrži nekoliko vrsta brucela koje uzrokuju oboljenja kod životinja i ljudi, a to su :
B. abortus
koja je patogena za sve vrste,  B. suis je primarno patogena za svinje ali mogu da obole i ostale vrste životinja kao i čovek, B. melitensis je infektivna za koze, ovce, svinje, psa i coveka, B. canis je infektivna samo za pse dok je B. ovis samo za ovce. B. neotome je izolovana iz glodara ali ne izaziva oboljenje kod životinja.
Četiri vrste uzrokuju bolest u ljudi (B. melitensis, B. abortus, B. suis i B. canis), kod ljudi bolest najčešće uzrokuje B. melitensis.
Brucellae
su Gram negativni, intracelularni, aerobni i fakultativno anaerobni kokobacili, asporogeni i nepokretni. Pošto je ćelijski zid brucela bogat lipidima, teško se boje tehnikom po Gramu. Veoma su sitne i nemaju kapsulu , katalaza-pozitivne , oksidaza-pozitivne (osim B. ovis i B.neotomae), vrlo brzo hidroliziraju ureju (osim B. ovis i B. neotomae), redukuju nitrate u nitrite i ne stvaraju indol.
Morfološki se pojedine vrste brucela ne mogu razlikovati ali se razlikuju na osnovu njihovih biohemijskih, imunoloških, kulturelnih osobina i razlikuju se fagotipizacijom.

Rast_na_podlozi

Podloge za rast na kulturi su krvni agar, serum dekstrozni agar i triptoza agar. Selektivna podloga za rast brucela je farelov medijum koji sadrži triptoza agar i bacitracin, natamicin, polimiksin B, vankomicin itd.Na podlozi izrastu male, okrugle, svetle, providne, plavo – zelene kolonije koje kasnije zbog stajanja imaju tamniju boju ali su i dalje prozirne. Brucele rastu u S – glatkoj i R – hrapavoj formi što ima uticaja na virulenciju i antigenost. Patogene u S formi su B. melitensis, abortus, neotome i suis. Patogene u R formi su B. ovis i B.canis. R forme imaju R antigene, a S forme imaju A i M antigene.
Brucele spadaju u prilično otporne mikroorganizme, naročito prema sušenju i nižoj tempeperaturi. Mesecima se mogu održati u prašini, posteljici ili plodovoj tečnosti i u mrtvom plodu životinja. Osetljive su na dejstvo povišene temperature, direktne Sunčeve svetlosti i na većinu dezinfekcionih sredstava. Njihova otpornost je veoma značajna  u epidemiološkom i epizotiološkom smislu, radi suzbijanja bolesti životinja i sprečavanju infekcije ljudi. U urinu i fecesu svinja brucele mogu da prežive oko 6 nedelja.U ohlađenom mleku mogu da se održe nedeljama dok u kiselom mleku brzo propadaju. U maslacu i svežem siru mogu da se održe oko 30 dana i više, dok u sirevima sa dužim zrenjem mogu opstati 60 – 90 dana. U mesu u hladnjacama mogu opstati do 2 nedelje.U placenti i pobačenim plodovima mogu da se održe oko 130 dana. U zemlji 6o dana, vodi 80 dana, stajnjaku oko 120 dana. Ukoliko je u đubretu i zemljištu temperatura mržnjenja mogu ostati vitalne i do 800 dana. Sunčeva svetlost ih uništava za 4-5 časova.

 

Epizootiologija

 

 Izvor zaraze i rezervoari uzročnika su životinje. Najviše  uzročnika se može naći u mlečnim žlezdama, materici i posteljici zaražene životinje, plodovoj tečnosti, vaginalnom sekretu, mleku, spermi, epididimisu, testisima, gnoju iz burzi ili fistula itd. Životinje mogu mesecima i godinama izlučivati uzročnike mlekom i drugim ekskretima ili su čak doživotne kliconoše. Izlučene bakterije se dugo zadržavaju u vlažnoj zemlji i u vodi. Bolest se u stadu širi kontaktom, udisajem i polnim putem, ingestijom, kontaminiranom hranom, vodom, pašnjacima itd. Divlje životinje su izvor infekcije za domaće životinje. Infekcija može da se prenese i kongenitalno, a mlade jedinke predstavljaju naročitu opasnost od zaraze jer su latentno inficirane pre graviditeta.
Do infekcije čoveka može doći direktnim kontaktom sa zaraženim životinjama, alimentarnim putem preko nekuvanog mleka i mlečnih proizvoda i ređe aerogenim putem. Ulazna vrata infekcije su sluzokoža respiratornog i gastrointestinalnog trakta, povređena koža i konjunktive.
Od bruceloze obolevaju najčešće osobe koje u svom zanimanju dolaze u kontakt sa zaraženom stokom ili njihovim produktima (stočari, veterinari, mesari, vlasnici stoke). Mada se brucele nalaze u krvi, mokraći i punktatu iz limfnih čvorova bolesnika, čovek nije značajan rezervoar zaraze. Infekcija se ne širi interhumano. Pošto je izlučivanje mikroorganizama najintezivnije tokom partusa domaćih životinja, bruceloza može da ima sezonski karakter ako su izvor zaraze ovce i koze.
Brucella abortus
je u prošlosti bila raširena u SAD, Kanadi, Velikoj Britaniji, zemljama srednje Evrope i Južne Afrike. Brucella mellitensis je danas raširena, a Brucella suis u severnoj i zapadnoj Evropi. Zahvaljujući veterinarskim merma bruceloza je u mnogim zemljama danas eliminisana, pa se i kod ljudi javlja izuzetno retko. U našoj zemlji se pojedinačni slučajevi i manje epidemije bruceloze registruju na području centralne Srbije i Kosova i Meohije.

 

Patogeneza

 

Uzročnik u organizam ulazi peroralnim putem, zatim preko oštećene kože, sluzokože polnih organa i preko konjuktiva. Posle prodora, brucele odlaze u limfne čvorove i umnožavaju se, a zatim odlaze u krv i putem krvi se prenose do raznih organa (generalizacija infekta).
Ukoliko je životinja gravidna brucele vrlo brzo odlaze u posteljicu, matericu i fetus koji su tropna tkiva za uzročnike. Ovo se dešava toliko brzo da nekada organizam ne stigne da stvori antitela protiv ovog uzročnika. Putem krvi i amnionske tečnosti brucele prodiru i do fetusa i prouzrokuju promene na organima fetusa (abomazitis fetusa). Polihidroksilni alkohol erytritol koji se nalazi u placenti životinja je medijum u kome se razmnožavaju brucele, a  LPS (lipopolisaharid, endotoksin brucela) je odgovoran za placentitis,endometritis i na kraju pobačaj. Nakon pobačaja životinja je seronegativna nekih 15 dana, a brucele iščeznu za 1-2 meseca iz uterusa i krvotokom dospevaju do supramamarnih limfnih čvorova, a bruceloza vimena protiče asimptomatski pri čemu je životinja izvor zaraze.
Kod infekcije negravidnih životinja jedno vreme se uzročnik zadržava u krvi, a nakon toga odlazi pravo u vime. Stoga se u jednom zaraženom zapatu nalazi mnogo više životinja sa brucelozom vimena nego onih koje su pobacile zbog čega je mleko najopasniji izvor zaraze, naročito ako se zna da se brucele izlučuju mlekom nekoliko meseci pa čak i godina.
Brucele se povremeno nalaze u krvi i polnim organima muških životinja.
Brucele su fakultativni intracelularni paraziti i uspešno preživljavaju u fagocitima u kojima se umnožavaju i kojima se prenose i upravo je to razlog za hroničnost infekcije. Ne razmnožavaju se u krvi nego u fagocitima i svim ćelijama MMS-a. Pošto su brucele intracelularni mikroorganizmi, mogu da parazitiraju u ćelijama zaštićeni od antitela i mnogih antibiotika. Unutar ćelije sprečavaju fuziju fagozoma i lizozoma i na taj način ometaju mijeloperoksidazni sistem koji učestvuje u razgradnji vodonik peroksida u ćeliji.

 

Klinička slika

 

Bolest je hroničnog toka. Klinička slika se razlikuje  u zavisnosti od životinjske vrste, a dužina inkubacije je dosta varijabilna. Infekcija negravidnih životinja često je bez kliničkih simptoma bolesti.
Pobačaj  kod gravidnih životinja može da izazove sumnju na brucelozu, mada je mnogo veći broj ženki sa brucelozom vimena nego sto dolazi do pobačaja. Pobačaj je najčešće u poslednjoj trećini graviditeta. Kod mužijaka brucele izazivaju infekcije testisa, epididimisa, semenih kesica, prostate i u njima mogu izazvati zapaljenja i nekrotične promene. Brucele takođe izazivaju i promene na tetivnim ovojnicama, zglobovima , burzama itd.
Kada se bolest prvi puta pojavi u stadu životinje pokazuju nespecifične, opšte simptome bolesti kao što su povišena temperatura, malaksalost, artritis, sinovitis, orhitis ili neurološke poremećaje.

 

Bruceloza goveda (Bangova bolest)

 

Kod goveda infekciju uzrokuje B. abortus i retko B. melitensis i B. suis. Inkubacija traje 14 - 180 dana. Infekcije su najčešće asimptomatske i sporadične su. Pobačaj može da nastane u bilo kom periodu graviditeta i pre pobačaja ne moraju da se jave bilo kakvi simptomi bruceloze. Abortus nastaje najranije 36. dana  posle infekcije, a najčešće 2-5 meseci nakon infekcije. Ako se infekcija dogodi u poslednjoj trećini graviditeta , ne mora doći do pobačaja ali se rađa slabo vitalno mladunče koje uginjava. Nakon pobačaja mogu nastati komplikacije koje mogu dovesti do steriliteta. Junice su latentno inficirane,a ejakulat bikova može biti izvor zaraze.
Javljaju se artritisi, tendovaginitisi, burzitisi, a kod bikova orhitis i epididimitis. Javljaju se zapaljenja sinovije tarzalnih i karpalnih zglobova. Mastitisi retko nastaju, a mlečnost može biti smanjena.

 

Bruceloza ovaca i koza

 

Uzročnik bruceloze ovaca i koza je B. melitensis, a retko B. abortus. Kod ovaca se javlja i B.ovis koja uzrokuje kontagiozni epididimitis ovnova, povremene pobačaje i uginuća jagnjadi. B. melitensis je najpatogenija brucela i izaziva nekrotične promene. Klinička slika kod ovaca i koza podseća na brucelozu goveda, javljaju se abortusi, retencija posteljice, orhitis i epididimitis, a retko artritisi. Pobačaji mogu nastati u epizotiji i pri prvoj pojavi infekcije mogu iznositi 50-90 % . Pobačaji su najčešće u 3-4 mesecu često bez predhodnih simptoma bolesti ili mogu da se jave nespecifični znaci bolesti. Kod koza se može javiti mastitis i predstavlja prvi znak oboljenja,a može nestati i sterilitet.
Ako se ljudi inficiraju sa B.melitensiis mogu da nastanu ozbiljne posledice.

 

Bruceloza konja

 

Kod konja infekciju uzrokuje B.abortus, a retko B.melitensis i B. suis. Pobačaji su veoma retki. Bolest se karakteče blagim tokom u vidu opšteg infektivnog sindroma. Povišena temperatura je sa dnevnim kolebanjima. Brucele naseljavaju zglobove, burze i ligamentum nuchae i u njima prouzrokuju zapaljenja. U ligamentum nuchae se stvara nekrotični granulom koji može da zagnoji i da se razvije dorzalna fistula grebena kao karakteristični simptom oboljenja. Početne promene na grebenu nastaju za 2-3 nedelje, a fistula nastaje za 4-6 nedelja.

 

Bruceloza svinja

 

Bruceloza_testisa1

 

 

Kod svinja infekciju uzrokuje B.suis, a infekcija se manifestuje pobačajem, orhitisom, epididimitisaom, artritisom, spondilitisom sa apscesima, periostitisom itd. Pobačaj nastaje u bilo kom dobu graviditeta, najranije 17. dana ,a najčešće 4. do 12. nedelje, obično u 3 ili 4 mesecu, uglavnom bez predhodnih simptoma bolesti. Inficirane krmače retko pobace drugi put jer su stvorile imunitet. Kod obolelih nerasta semenici su natečeni i bolni, može biti zahvaćen i pasemenik, a libido je smanjen.

 

 

 

Bruceloza mesojeda

 

Češće se javlja kod pasa nego kod mačaka i to u domaćinstvima gde ima bruceloznih životinja. Uzročnik je B. canis. Pobačaji nastaju 45. do 50. dana gravidnosti. Kuja može da ošteni mrtve i avitalne koji uginu nakon porođaja. Ako štenci prežive nakon porođaja, postaju inaparentni nosioci infekcije.Bolest se jos karakterise i orhitisom i epididimitisom kod mužijaka, upalom prostate , atrofijom testisa, skrotalnog dermatitisa, smanjenjem količine ejakulata, nezrelim spermatozoidima.

 

Bruceloza ljudi

(Malteška groznica )

 

Kod ljudi, najteži oblik bolesti prouzrokuje Brucella melitensis i Brucella suis dok Brucella abortus Bang izaziva u većini slučajeva lakši tok bolesti.
Inkubacija u proseku iznosi 2-3 nedelje. Početak može da bude nagao sa znacima intoksikacije. Prisutna je izrazita malaksalost, jaka glavobolja, groznica i jeza koje prethode porastu temperature. Profuzno znojenje koje ne prati temperaturu je obavezan simptom. Početak bolesti može biti i postepen sa neodređenim simptomima kao što su umor, glavobolja, bol i slabost u mišićima i zglobovima, depresija, smanjena radna sposobnost. Konstantan simptom bruceloze je velika slabost koja se javlja već kod neznatnog fizičkog napora. Narednih dana se javlja temperatura. Temperatura postepeno raste i prethodi joj osećaj jeze i groznice. Jutarnja temperatura je normalna ili lako povišena, do porasta dolazi u popodnevnim satima, a pik od 39-40°C dostiže u toku noći. Ovakvo kretanje temperature se ponavlja svakodnevno, a traje 20-30 dana. Profuzno noćno znojenje je prisutno i kada nije povišena temperatura i znoj ima zadah trule slame.
Karakteristični su bolovi u mišićima i zglobovima sa otokom i bol u vratnom i lumbosakralnom delu kičme, prisutna je limfadenopatija (uvećane limfne žlezde) i uvećana slezina.Od gastrointestinalnih simptoma su prisutni anoreksija, zatvor i gubitak u telesnoj težini. Od strane nervnog sistema javlja se depresija, razdražljivost, nesanica, grubi tremor (podrhtavanje) prstiju i jezika. Nakon faze generalizacije sledi faza lokalizacije kada dolazi do hroničnih promena uglavnom od strane jednog organa ili organskog sistema i pojave simptoma od strane zahvaćenog organa.

 

Patoanatomski nalaz

 

Patoanatomski nalaz kod goveda je u vidu ulceracija na uterusu, kotiledoni su zadebljali i u formi akutnog nekrotičnog kotiledonitisa, fetalne membrane su zadebljale sa naslagama i hemoragijama. Na fetusu se mogu naći edem i kongestija krvnih sudova pluća. Mogu se naći higromi i artritisi, intersticijalni mastitis i dr. Plodovi omotači su edematozni, žućkaste boje ,fibrin i gnoj plivaju u plodovim vodama. U abomasusu pobačenog ploda nalazi se krvarenje i ehimoze na sluzokoži creva i mokraćne bešike. Kod mužijaka se nalaze promene na testisima i okolnom tkivu. Testisi su uvećani i u njima se nalaze nekrotični granulomi. Može da nastane i fibroza semenika. Kod krmača bez obzira da li su suprasne ili ne može da se nađe brucelozni, granulomatozni endometritis sa čvorićima veličine prosa  i većim što je veoma karakteristično. Kod nerasta su orhitis i brucelozni granulomi vidljivi posle 2 do 4 nedelje od infekcije.

 

Dijagnostika

 

Postavlja se na  osnovu kliničke slike, epizotioloških podataka  i laboratorijske dijagnostike (potvrdna dijagnoza).
Uzorci za laboratorijska ispitivanja: pobačeni fetusi, ovojnice, kotiledoni, slezina, jetra, limfni čvorovi, koštana srž, sadržaj abomazusa, sadržaj higroma, sinovija i burzi, vaginalni iscedak, iscedak mlečne žlezde, mleko, uterus, testisi i dr.
Laboratorijska dijagnostika :
Identifikacija uzročnika
: mikroskopski, kulturelno, tipizacija, PCR
Serološki testovi:

BAB test – brza dijagnostika za 4 minuta, pozitivna reakcija je aglutinacija
Roze Bengal test (brz aglutinacioni test)
Klasična aglutinacija, RVK, ELISA, AGID
Mlečno – prstenasta proba
Imunološki testovi za dokazivanje B. melitensis, B. ovis, B. suis, i B. canis
ELISA, WB, RVK, FPA, IIM

B. melitensis - RVK, ELISA, imunodifuzija u gelu
B. ovis -RVK i ELISA
B. suis - ELISA
B. canis - komercijalni testovi za brzu aglutinaciju (Pitman-Moore, Inc.), RVK,
imunodifuzija u gelu
Bruceinizacija:

Kožni alergološki test: aplikacija brucelin filtrat sa kulture (brucelin INRA ) ili brucelergen (nukleoproteini brucela). Pozitivna reakcija je otok i zadebljanje kože veće ili jednako 2 mm. Test je relativno neosetljiv ali visokospecifičan.
Biološki ogled
:
Izvodi se na zamorcu, belom mišu ili hrčku. Aplikuje se u koleni nabor. Biološki ogled traje 6 nedelja, nakon čega se životinja žrtvuje i vrši ispitivanje iz organa. Nakon 15 dana, zamorcima se uzima krv i ispituje.
Dijagnostika kod pasa : Imunodijagnostika sa homologim antigenima ili heterologim od B. ovis
Antigenima klasičnih S formi ne mogu se detektovati antigeni R formi.

Abortusi pobuđuju sumnju na brucelozu pa treba uzorkovati pobačene plodove i ovojnice za bakteriološki pregled. Dijagnoza može da se postavi i serološkim pregledom krvi majke i to 10 do 14 dana nakon pobačaja. Specifična antitela mogu da se ustanove serološkim pregledom 2-6 nedelja nakon pregleda.

 

Diferencijalna dijagnoza

 

Diferencijalno dijagnostički treba isključiti trihomonijazu, kampilobakteriozu, leptospirozu, salmonelozu ovaca i hlamidiozu.

 

Lečenje

 

Sprovodi se samo kod pasa dok se kod ostalih vrsta životinja bolest  suzbija i iskorenjuje neškodljivim uklanjanjem obolelih životinja ili stada.
Kod pasa se terapija sprovodi antibioticima i to streptomicinom i tetraciklinima. Brucele su otporne na većinu antibiotika jer se nalaze intracelularno pa tako i terapija traje duže tj. kod pasa nekih 5 nedelja. Takođe treba izvršiti kastraciju pasa obolelih od bruceloze.
Kod ljudi se preporučuje terapija doksiciklinom uz rifampicin u toku 6 nedelja.

 

Profilaksa

 

Profilaksa podrazumeva eradikaciju bolesti i formiranje slobodnih zapata od bruceloze, strogu kontrolu prometa životinja i namirnica životinjskog porekla, testiranje životinja na farmama, testiranje ostalih vrsta životinja i sprovođenje svih potrebnih mera kako bi se sprečilo unošenje zaraze u populaciju. Na farmama za mužu i veštačko osemenjavanje  testiranje se vrši dva puta godišnje, a testiraju se grla starija od 12 meseci. Vakcinacija smanjuje broj pobačaja ali postoji opasnost od kliconoštva.
Bruceloza se u našoj zemlji suzbija po Zakonu i po odredbama Pravilnika o merama za suzbijanje i iskorenjavanje bruceloze goveda, ovaca, koza i svinja. Vrše se dijagnostička ispitivanja priplodnih grla na brucelozu u cilju suzbijanja i iskorenjavanja bolesti.

 

Piše: dr vet. med Miroslav Radić

 

Literatura:

Đukić B., Aleksić.V.Z.,(2001): Sudska veterinarska medicina-bolesti i mane životinja,Beograd,2001.
Trumić P., Zaraze domaćih životinja, II specijalni deo, Beograd 1962.

 

Izvori sa interneta:

 

http://hr.wikipedia.org/wiki/Bruceloza

http://www.stetoskop.info/Bruceloza-Maltska-groznica-752-c36-sickness.htm?b9

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Prijavi se

Pretraži sajt

petshop logopitajte-veterinara

Oglasi

Oglasi za posao

veterina.info fan box