Velika crna svinja (kornval, devon)

Velika crna svinja Alternativno ime eng. Cornwall Kornval Devon Zemlja porekla  Velika Britanija

Kornval (velika crna svinja, devon) je rasa svinja poreklom iz Velike Britanije a posebno iz grofovija Devon, Kornval i Eseks. Nadimak velika crna je dobila zbog svoje gigantske veličine i potpuno crne boje.
Kornval je kombinacija domaćih crnih svinja sa zapada i istoka Engleske. Osnivanjem udruženja ove rase 1898 ili 1899. godine varijacije medju tipovima svinja ove dve  oblasti su smanjene. Ova rasa postaje popularna početkom 20-og veka kada počinje i izvoz u mnoge zemlje. Zbog okretanja poljoprivrednika rasama pogodnijim za intenzivnu proizvodnju broj kornval svinje pada nakon Prvog svetskog rata,  a 1960. godine rasa skoro izumire. Do danas broj se polako povećao ali se ova rasa još uvek smatra ugroženom.
Do 1913. velika crna svinja se iz Velike Britanije izvozi u druge zemlje Evrope, Severnu i Južnu Ameriku, Afriku i Okeaniju. Prvi izvoz u Australiju je bio 1902 ili 1903. godine gde su ovu svinju prihvatili zbog svoje sposobnosti da napreduje na višim temperaturama i dobre plodnosti. Ipak do 1930. kornval čini jedan posto populacije svinja u Australiji a uglavnom su ih držali odgajivači u Viktoriji, Južnoj Australiji i Tasmaniji. Broj svinja nastavlja da lebdi oko 1% da bi nakon Prvog svetskog rata pao gotovo na nulu. 
Prvi izvoz u SAD je bio 1920. godine ali je populacija ovoh svinja toliko pala da je 1985. bio neophodan novi uvoz. 
Danas se pored Velike Britanije mogu naći mala stada  u SAD, koja vode poreklo od svinja iz uvoza 1985. i 1990. godine, Kanadi, Australiji i Južnoj Africi.

Velika crna svinja je duga snažna svinja, dubokog i širokog trupa poznata po svojoj otpornosti i podobnosti za ekstenzivan uzgoj. Najpogodnija je za pašnu ishranu, efikasno pretvaraju hranu lošijeg kvaliteta u meso. To je jedina potpuno crna svinja u Velikoj Britaniji  što joj pomaže u zaštiti od štetnog delovanja sunca. Karakteristične su velike uši koje padaju preko očiju i štite ih za vreme hranjenja i kopanja po prašini.

 

Velika crna svinja je poznata po ogromnim ušima koje padaju preko očiju

Rasa je takodje poznata po svojim dugim periodima plodnosti i jakim majčinskim instiktima. Krmače radjaju velika legla sa prosečno 8-10 prasadi ali je poznato i dosta primera sa 13 prasadi. Takodje je bitno napomenuti da je velika crna koja je pripadala A.M.Harisu iz Lapvorta ušla u Ginisiovu knjigu rekorda kao svinja koja se najviše puta prasila. U razdoblju od 1940-1952. godine ona se prasila 26 puta što je najveći broj prašenja zabeležen kod svinja ikada.
Rasa je tokom godina postajala veća. Početkom 20-og veka svinje su dostizale težinu od oko 230 kg dok danas veprovi dostižu težinu od 320-360 kg a krmače od 270-320 kg. Velika težina kod krmača je čest razlog cističnih degeneracija jajnika i smanjene plodnosti.
Na vrhuncu svoje popularnosti velika crna svinja se koristila za proizvodnju mesa a naročito slanine. Meso je poznato po dobrom kvalitetu i ukusu ali za komercijalnu proizvodnju velika crna je često ukrštana sa Jorkširom i srednjom belom svinjom. Danas se u komercijalnoj proizvodnji ne favorizuje crna koža čistokrvne velike crne svinje.