Značajne karakteristike sekrecije mleka

Za vreme trajanja laktacionog perioda snabdevanje mlečne žlezde potrebnim materijama za sintezu i proizvodnju mleka obavlja krv od koje se mleko znatno razlikuje. Ova razlika je naročito izrazita s obzirom na kazein, laktozu i masti, dok je kvalitativni odnos neorganskih soli gotovo identičan.

Eksperimentalno je ustanovljeno da neke materije mogu preći i nepromenjene u mleko. Mnogi lekovi i neke boje odstranjuju se iz tela putem mleka. Neke vrste hrane, kao npr., repa, repica i sl., mogu dati mleku vrlo neugodan ukus i miris, a može moći  i do promene boje, a naročito ako se hrani neposredno pred mužu. Novija naučna istraživanja su usmerena u pravcu što jasnijeg definisanja funkcije ćelija mlečnih žlezda i porekla sastojaka mleka. Eksperimenti perfuzije su pokazali da se laktoza stvara u mlečnoj žlezdi pretvaranjem glukoze i mlečne kiseline krvi. Oko 35% belančevina mleka potiče od aminokiselina krvi. Poreklo ostalog dela belančevina još nije dovoljno razjašnjeno. U razmatranju porekla mlečnih masti ima znatnih razmimoilaženja u mišljenjima. Mislilo se da te masti potiču od fosfolipida krvi. Na osnovu novijih istraživanja, smatra se da mlečne   masti   potiču   od   masnih   kiselina   krvi.

Razmišljanja o činjenici zašto se u mleku dobijenom na kraju muže nalazi veća količina masti i zašto brža muža daje masnije mleko, do danas nisu dala zadovoljavajuće objašnjenje. U vezi s tim problemom su postavljene dve teorije. Prvo i poznato objašnjenje; pretpostavlja da se lakša mast diže u gornji deo vimena, pa stoga prilikom muže izlazi poslednja. Prema drugoj teoriji, mast se izlučuje odvojeno od ostalog dela mleka, i njeno izlučivanje je osetljivije prema promenama pritiska u unutrašnjosti žlezde. Potpuno i naglo popuštanje toga pritiska olakšava sekreciju masti, a to popuštanje se dešava upravo za vreme procesa muže. Mleko dobijeno frakcioniranom mužom ženine dojke pokazuje slične, mada manje izrazite razlike u sastavu. To potvrđuje pretpostavka da sila teže nije jedini faktor koji može objasniti ove razlike.

Po mišljenju Gainesa, Swetta, Petersona i dr., najveći deo mleka koji se dobije prilikom jedne muže nalazi se za vreme muže u mlečnoj žlezdi, za razliku od pređašnjeg mišljenja po kome se najveći deo mleka secernira za vreme muže. Ustanovljeno je da se oko 40% proizvedenog mleka u razmacima između muža nalazi u komorama vimena tj. u mlečnoj cisterni i mlečnim kanalićima, dok se ostalo mleko deponuje tako da se mlečna žlezda rasteže. Navedeni procenat je podložan i znatnim variranjima vezanim za intenzitet proizvodnje i razmak između pojedinih muža. On se može uzeti kao prosek kod dobrih krava muzara u normalnim prilikama odmah posle najviše faze laktacije. U periodu rastezanja vimena povećava se pritisak u njemu i na taj način stvara protivpritisak koji može da spreči priticanje krvi okluzijom krvnih kapilara. Time se objašnjava zašto se čestim mužama dobija veća količina mleka.

Literatura: Mr Milun D Petrović, Dr Milan M Petrović, Dr Vladimir S Kurćubić - GOVEDARSTVO  TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE, Čačak, 2006.