Janković Ljiljana, Radenković-Damnjanović Brana, Teodorović Radislava, Đorđević Milutin1, Štefan Pintarič2, Peter Levstek3

Današnja intezivna proizvodnja životinja na farmama ne može se ni zamisliti bez pravilno de nisanih biosigurnosnih mera. Biosigurnost predstavlja niz koraka koje treba sprovoditi i poštovati da bi se sprečio ulazak bolesti na farme ili da bi se sprečilo iznošenje patogenih organizama sa farme, ukoliko postoje.

E kasna primena biosigurnosnih mera doprinosi boljem zdravlju životinja, većoj produktivnosti i profatibilnosti, bezbednosti hrane i zaštite životne sredine. Na kraju, ona doprinosi i većem ugledu stočarske proizvodnje i utiče na međunarodni promet životinjama i proizvodima životinjskog porekla.

Analizom biosigurnosti na farmama u našoj zemlji, uočene su brojne nepravilnosti (loš izbor lokacije farmi, radnici koji rade na farmama uzgajaju u svojim domaćinstvima krave, koze ovce i svinje, neodgovarajući karantin, nedosledni režim kod ulaska vozila i posetilaca u krug farme, dezbarijere za vozila su loše održavane, propusti kod sprovođenja mehaničkog čišćenja i sanitarnog pranja).

Uvod

Biosigurnosne mere su namenjene sprečavanju neželjenih situacija i unapređenju poslovanja farmi, a u suštini omogućavaju e kasnu preventivu bolesti. Infektivne bolesti se šire u zapatima i između njih uvođenjem obolelih grla, grla u periodu inkubacije ili leševima mrtvih životinja koji nisu uklonjeni na odgovarajući način. Uzročnici bolesti se rasejavaju i vozilima, opremom, odećom i obućom posetilaca ili zaposlenih koji imaju dodira sa više zapata, kao i kontaktom sa drugim životinjama, kao što su konji, psi, mačke, divljač, glodari, ptice i insekti. Patogeni se unose i šire i kontaktom sa kontaminiranim predmetima, hranivima koja mogu biti kontaminirana fecesom, površinskim i otpadnim vodama, nepravilnim gazdovanjem stajnjakom kada dolazi do njegovog rasipanja i nastanka prašine. (Hristov i sar., 2009; Nold, 2007).

Kada je reč o biosigurnosnim merama u užem smislu one se najčešće, što je potpuno pogrešno, isključivo svode na mere DDD. Mere DDD su samo segment ukupnih biosigurnosnih mera, pa kada se ne sprovode programski dodatno se umanjuju očekivani efekti, ali i obezvređuje njihov značaj.

U cilju pravilnog de nisanja biosigurnosnih protokola, same biosigurnosne mere su klasi kovane na spoljašnje i unutrašnje (Stanković i sar., 2008; 2010; Uhlehoop, 2007; Jugović i sar., 2009; Bowman i Shulaw, 2001). Spoljašnje biosigurnosne mere imaju za cilj da spreče ulazak bolesti na farmu zapravo da se svakodnevnim rutinskim merama smanji rizik od mogućnosti unošenja infekta. To su opštene mere i odnose se na pravilan izbor lokacije za izgradnju objekata, kupovinu tj. uvođenje samo zdravih životinja u objekat, sprovođenje karantina, maksimalnu redukciju ulazaka stranih lica tj. posete farmskim objektima, obavezno prisustvo dezbarijera na ulazama. Pored mera izolacije, veoma bitne su i biosigurnosne mere koje se odnose na transport životinja, pravilno skladištenje đubreta i neškodljivo uklanjanje leševa. U cilju detaljnijeg sagledavanja problematike u kratkim crtama analiziraćemo svaku meru pojedinačno.

Pravilan izbor lokacije za izgradnju farmskih objekata jedan je od osnovnih principa izolacije kao temelja biosigurnosti. Fizička udaljenost farmskih objekata od naselja, drugih farmi i industrijskih objekata, veoma je značajna zbog mogućnosti širenja patogenih uzročnika putem insekata i glodara.

Kupovina tj. naseljavanje objekata novim jedinkama mora biti tako organizovano da se u što kraćem vremenskom roku objekat napuni jedinkama koje potiču iz zdravog zapata, koje su vakcinisane i potiču iz područja koja su proglašena slobodna za određene bolesti.

Karantin je obavezna zakonska mera koja ima za cilj sprečavanje unošenja zaraze u zdrav zapat ali i aklimatizaciju životinje na nove smeštajne uslove i predstavlja osnovu u sprovođenju biosigurnosnih mera. Karantin je posebno izgrađen objekat, strogo izolovan sa dezinfekcijonom barijerom na ulazu i hranom obezbeđenom za sve vreme trajanja karantina. Karantinski objekt ne sme biti smešten u krugu u kome se nalaze druge životinje iste vrste, odnosno životinje na koje se može (uzajamno) prenositi bilo koja zarazna bolest. Karantin treba da bude sagrađen tako da omogućava svojim građevinsko tehnološkim karakteristikama normalno sprovođenje svih veterinarsko sanitarnih mera. U karantinu se sprovode mere dijagnosike i imunopro lakse u cilju zaštite životinja od bolesti koje se potencijalnomogu pojaviti na području budućeg uzgoja.

Dezinfekciona barijera je jedna od veoma važnih mera spoljašnje zaštite objekta. Dezbarijera treba da bude široka tako da u potpunosti pokriva širinu ulaza za zaposlena lica i širinu ulaza za transportna sredstva. Na ulazu i izlazu iz dezbarijere mora da bude kosina kako bi vozila lako prolazila.Točkovi transportnih sredstava moraju tokom prolaska kroz dezbarijeru tj. dezinfekciono sredstvo, najmanje jednom da se okrenu u punom krugu. E kasan je i niz raspršivača koji se postavljaju poprečno preko saobraćajnica tako da se točkovi, donji deo ili čitavo vozilo potpuno natope dezinfekcionim sredstvom.

Dužina dezbarijere određuje se na osnovu obima točka transportnog sredstva, koji je uvećan za 1m. Dubina dezbarijere je oko 25 cm a visina dezinfekcionog sredstva u njoj treba da iznosi 15 cm.U dezinfekcione barijere namenjene za dezinfekciju obuće radnika stavljaju se kompozitni sunđeri koji dobro upijaju tečnost, a isto tako svojom elastičnošću omogućavaju dobar kontakt gazne površine obuće i rastvora dezinfekcionog sredstva. Inače treba istaći, da uobičajene gumene čizme imaju rebrasti pro l pendžeta u koji se skuplja prljavština. Zato se uz bazen za pešake postavlja posuda sa vodom i četkom za prethodno pranje obuće. Postoji i mogućnost stavljanja plastičnih navalaka preko obuće. Za posetioce moraju stajati na raspolaganju gumene čizme ili kaljače, koje se mogu navući preko cipela i nose se za vreme posete farmi. Dezbarijere bi trebalo da budu natkrivene kako bi se zaštitile od atmosferskih padavina. Od dezinfekcionih sredstava najčešće se koristi 2-3% rastvor NaOH, a pH vrednost radnog rastvora mora da iznosi oko 13-14.

U krug farme mogu da uđu isključivo vozila čiji je ulazak neophodan. Prevozna sredstva kojima se prevoze životinje moraju da se mehanički očiste, potom da se izvrši temeljno sanitarno pranje a zatim da se dezin kuju (Sl list SFRJ 22/89). Vozilo koje ulazi na farmu mora da ima potvrdu o obavljenoj dezinfekciji od ovlašćene veterinarske organizacije, i ukoliko stanje vozila odgovara potvrdi o obavljenoj dezinfekciji ulazak vozila na farmu se dozvoljava. Vozač ne bi trebalo da napušta vozilo, već da sve operacije oko utovara ili istovara obave radnici farme, neposredno zaduženi i obučeni za izvođenje da te operacije. Ukoliko vozač mora da izađe iz vozila, ne sme da napušta dozvoljeno područje.

Transportuju se samo zdrave, obeležene životinje u namenskim dezin kovanim transportnim sredstvima. Prevozno sredstvo koje posle transporta nije pravilno očišćeno, oprano i dezin kovanomože da bude izvor bolesti za druge životinje (Amass i sar., 2007, Mannion i sar., 2008, Janković i sar. 2013). Čišćenje i dezinfekcija transportnih sredstava vrši se na dezinfekcionim punktovima. Dezinfekcioni punktovi moraju da imaju slivne površine od betona, sa odgovarajućim slivnikom i jamom za sakuplajnje tečnosti. Takođe mora da postoji posebni betonski deo ili kontejner za sakupljanje đubreta.

Položaj đubrišta u okviru farme i organizacije izđubravanja proužaju puno informacija o nivou biosigurnosti na farmi i svesti zaposlenih. Primena digestije, osunčavanja ili svakog drugog prihvatljivog vida biološke degradacije smatra se poželjnim, i veoma su značajni za podizanje nivoa biosigurnosti na farmi.

Posete farmama treba ograničiti. Ulazak u farmu mora biti pod stalnim nadzorom i o njemu se moraju voditi detaljni podaci. U slučaju posete neophodno je sprovoditi sve mere koje se odnose na presvlačenje, zamenu obuće, prolazak kroz dezbarijeru i obavezno pranje ruku toplom vodom i sapunom (najbolje tečnim) a potom dezinfekcija pod mlazom dezinfekcionog rastvora ili potapanjem u dezinfekcioni rastvor. U nekim biosigurnosnim protokolima, zahteva se da posetilac farme 12 časova pre toga nije bio u kontaktu sa životinjama. Svaka poseta mora biti evidentirana i ne sme se dozvoliti poseta licima koja dolaze iz drugih područja ili objekata u kojima postoji potencijalna sumnja na prisustvo patogenih uzročnika. Ulazak u pojedine delove farme treba ograničiti na što manji broj segmenata proizvodnje, u zavisnosti od svrhe posete (inspekcijski ili poslovi nadzora, usluga ili dopremanja ili otpremanja hrane, životinja ili opreme). Posetiocima ne bi trebalo dozvoliti da ulaze u delove farme u kojima borave životinje, posebno u objektima u kojima su smeštene najosetljivije kategorije kao što su prasilište i odgajivalište. Ukoliko je to neizbežno, posetioci bi trebalo da se u njima zadržavaju što je kraće moguće. Pri obilasku farme treba se pridržavati redosleda koji podrazumeva posetu prvo najosetljivijim kategorijama, kao što su prasad, a zatim onim katergorijama koji su manje osetljive. Ukoliko je potrebno iz bilo kog razloga ponovo ući u objekat u kome su smeštene mlađe životinje, posetilac mora iznova proći proceduru dezinfekcije ruku i obuće, i presvlačenja (Jugović i sar., 2009).

Zaposlenim licima se zabranjuje uzgoj životinja na privatnim posedima. Zaposlene treba ne samo obučiti da rade prema biosigurnosnim protokolima, već da kroz odgovarajuću obuku i informisanje shvate i razumeju zašto je važno neku od radnji izvesti na propisani način.

Leševi uginulih životinja se spaljuju ili se transportuju u ka lerije.Velike industrijske farme moraju imati objekat za odlaganje uginulih životinja sa ugrađenom opremom za kontrolisanje unutrašnje temperature.Takvi objekti se grade po propisima i određenog kapaciteta u zavisnosti od vrste i broja domaćih životinja na farmi. Takođe moraju imati i ugovore sa ka lerijama o preuzimanju leševa iz tih objekata. U nekim opštinama formirane su zoohigijenske službe koje sakupljaju leševe i transportuju u ka lerije ili spalionice.

Unutrašnje biosigurnosne mere de nisane su u svim biosigurnosnim protokolima na farmama, kroz planove sanitarne procedure koji se kontinuirano sprovode. Za svaki farmski objekat pravi se plan sanitarne procedure ponaosob, zavisno od kapaciteta objekta, građevinsko tehničkih karakteristika i tipa proizvodnje. U osnovi nju sačinjavaju protokoli dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije, koje izvode specijalizovane službe same farme ili sa strane, shodno zakonskoj proceduri. Ove mere treba da sprovode veterinarski radnici kontinuirano. O svemu se vodi pismena evidencija koja se čuva najmanje tri godine.

Dezinfekcija objekata je unutrašnja biosigurnosna mera koja se sprovodi nakon mehaničkog čišćenja i sanitarnog pranja. Mehaničko čišćenje ima za cilj da se sa podova objekta i drugih površina ukloni sva vidljiva nečistoća koju najčešće čini fekalni otpad i ostaci hrane. Sakupljeno đubre se odvozi na određeno mesto (50 metara udaljeno od farmskog objekta) i skladišti. Mehaničkim čišćenjem se može ukloniti od 25-50% mikroorganizama sa poda objekta. Nakon završetka čišćenja objekta, čiste se sve saobraćajnice unutar ekonomskog dvorišta. Po završenom mehaničkom čišćenju pristupa se sanitarnom pranju kojim se uklanja ostatak nečistoće. Infektivni materijal može često da prodre duboko u razne predmete i površine, odnosno može da bude prekriven raznom nečistoćom, naročito organskog porekla, u kojoj se nalazi veliki broj mikroorganizama. Primena bilo kakavog hemijskog dezinfekcionog sredstva na takvom mestu teško da može da dovede do nekog rezultata, jer dezi cijens neće moći da prodre do mikroorganizama. Na taj način dezi cijens gubi veliki deo svoje dezinfekcione sposobnosti, odnosno do mikrorganizma dopire samo njegov neznatni deo. Zato odstranjivanje nečistoća sa površina koje se dezin kuju predstavlja važnu meru, u stvari uslov za uspešnu dezinfekciju. Kod čišćenja svih površina, odnosno suvog materijala, potrebno je prethodno da se iste navlaže vodom ili dezin cijensom. To je potrebno zbog toga da se prilikom čišćenja ne bi dizala prašina, a sa njom zajedno i mikroorganizmi. Ovi mogu in cirati druge površine, a aerogenim putem i osoblje koje sprovodi čišćenje. Ni posle temeljnog mehaničkog čišćenja ne može se reći da je odstranjena sva nečistoća koja bi smetala delovanju dezinfekcionog sredstva. Zbog toga je kao drugu etapu, iza mehaničkog čišćenja, potrebno sprovesti sanitarno pranje. Ovim postupkom skida se preostala nečistoća, a sa njom i znatne količine mikroorganizama. Sanitarno pranje treba naročito temeljno sprovesti na podovima, donjim delovima zidova i boksevima u stajama, radnim površinama itd. Sanitarno pranje vrši se sa toplom vodom, pod pritiskom temperature oko 400C.

Dezinsekcija objekata treba da se sprovodi kontinuirano imajući na umu prisustvo brojne populacije insekata, pre svega muva u samim objektima i neposrednoj okolini. Na farmi treba koristiti higijenske i zaštitne mere, pre svega pravilno skladištenje đubreta, postavljanje zaštitnih mreža na prozore i ventilacione otvore, kao i upotrebu hemijskih srdstava (adulticida i larvicida).

Deratizacija je jedna od veoma važnih mera u sprovođenju biosigurnosnih protokola. Pored primene hemijskih rodenticidnih sredstava na farmama je neophodno preduzeti građevinsko tehničke i preventivne mere u cilju smanjenja ulaska glodara u famske objekte. Potrebno je pravilno održavanje ekonomskog dvorišta što podrazumeva redovno košenje i uklanjanje korova i rastinja (Đorđević i sar., 2008).

Odnos prema drugim životinjama na farmi - iako to nije poželjno, nekad se ne može zanemariti potreba ili želja stočara da na farmi imaju pse i mačke. Međutim, ovim životinjskim vrstama treba onemogućiti pristup u neke delove farme. Pored toga, kod njih je obavezno sprovođenje redovnih preventivnih mera zdravstvene zaštite i monitoringa na pojedine bolesti.

Kontrola ptica - ptice (golubovi, vrapci, čvorci, laste, vrane, svrake i sl.) mogu biti nosioci infektivnog materijala na nogama ili preko organa za varenje ili disanje. Stoga se preporučuje zatvaranje rupa pogodnih za pravljenje gnezda, postavljanje mreža na prozore i otvore za ventilaciju, zatvaranje otvora na silosima i pokrivanje rubova ispod krovišta i streha pogodnih za pravljenje gnezda i zadržavanje ptica (Jugović i sar., 2009).

Najčešći propusti kod sprovođenja biosigurnosnih mera na farmama

Analizom biosigurnosti na farmama u našoj zemlji Stanković i Hristov, (2009) i Stanković i sar. (2008; 2010) uočili su brojne nepravilnosti sada već prevaziđenih proizvodnih koncepcija koje se i dalje primenjuju. Analizom lokacija farmi utvrdili su neshvatljivo zanemarivanje osnovnih postulata zoohigijene i zaštite životne sredine, što ugrožava ne samo proizvodnju na farmama, već i zdravlje okolnog stanovništva. Proizvodnja u individualnom sektoru se skoro po pravilu odvija u seoskim naseljima zbijenog tipa, gde je nemoguće postići potrebnu udaljenost od stanova, saobraćajnica ili proizvodnih objekata. Veliki problem je tolerantan odnos rukovodilaca farmi prema držanju od strane radnika farme, sopstvenih svinja, goveda ili koza, koje mogu biti izvor infekcije za farmski zapat. Nedostatak zelenog pojasa oko farme u krajevima u kojima dominira košava ili severni vetar doprinosi ne samo hlađenju objekata i stvaranju neadekvatnih uslova smeštaja, već može olakšati prodor infektivnih agenasa u krug farme, a zatim i u objekte sa životinjama. Iako je kod uvođenja novonabavljenih grla presudan njihov zdravstveni, tačnije serološki status, njihov smeštaj u karantinu je, najblaže rečeno, problematičan. Novonabavljene životinje često se drže u krugu same farme, osoblje koje ih opslužuje radi i sa životinjama iz zapata, što je ne prihvatljivo.

Isti autori su vršili ocenu kontrole kretanja i prometa i odnos prema posetiocima. Dobijeni podaci su pokazali da su ove mere bolje sprovode na fami svinja (ocena 4,56 i 2,50) nego na farmi krava (ocena 2,30 i 1,67). Takođe su utvrdili da iako se na nekim farmama sa edukovanim osobljem vodi računa o ograničenom broju poseta tokom jednog dana i ne dozvoljava se ulazak u kritične segmente, uočen je nedostatak ozbiljnog i doslednog režima ulaska vozila i posetilaca u krug u pojedine delove farme što predstavlja ozbiljan problem, delom zbog nepouzdanosti e kasnosti izvršene dezinfekcije vozila koja ulaze u krug farme.Veliki problem predstavlja potpuna nefunkcionalnost dezbarijera i punktova za dezinfekciju i presvlačenje posetilaca na ulazu u farmu. Dezbarijere za vozila su loše održavane, nenatkrivene, često i niže od okolnog terena što omogućava slivanje atmosferskih i površinskih voda u njih, ne kontroliše se pH rastvora u dezbarijerama posle padavina. Dezinfekcija obuće i ruku predstavlja često samo psihološku barijeru, dok su mesta za presvlačenje često improvizovana, sa ukrštanjem puteva kretanja u sopstvenoj i „čistoj“ obući za farmu. Slične ocene su dobijene i po pitanjima kontrole ishrane i vodosnabdevanja (3,00 i 3,29), izđubravanja (3,00 i 4,00), uklanjanja uginulih životinja (2,60 i 2,80), dok su odnos prema drugim životinjama na farmi (3,33 i 5,00) i kontrola populacija glodara i ptica (1,83 i 3,83) bili bolji na farmi svinja. Faze

dezinfekcije mehaničko čišćenje i sanitarno pranje na našim farmama se ne sprovode uvek temeljno, što dezin cijense, koji deluju samo na mestu kontakta sa površinom, može učiniti nee kasnim. Pored toga, dezinfekcija na ulazu, pre svega na govedarskim farmama, je na nezadovoljavajućem nivou. Na pojedinim farmama u dezbarijerama uopšte nema dezinfekcionog rastvora.

Zaključak

Današnja intezivna proizvodnja životinja na farmama ne može se ni zamisliti bez pravilno de nisanih biosigurnosnih mera, čiji je zadatak da korišćenjem nemedikamentoznih sredstava zaštite zdravlje jedinki na farmama. E kasna primena biosigurnosnih mera doprinosi boljem zdravlju životinja, većoj produktivnosti i pro tabilnosti, bezbednosti hrane i zaštite životne sredine. Većina biosigurnosnih mera je jednostavna i ne košta puno.

Međutim, istraživanja su pokazala da u našoj zemlji posebno kada su farme u pitanju postoje brojne nepravilnosti i propusti u obezbeđenju biosigurnosti. Propuste (izuzev lošeg izbora lokacije) i nepravilnosti je uglavnom moguće ispraviti jer su biosigurnosne mere jednostvne i ne koštaju puno.

 

1 dr Janković Ljiljana, vanredni profesor, dr Radenković-Damnjanović Brana, redovni profesor, dr Teodorović Radislava, redovni profesor, dr Milutin Đorđević, vanredni profesor, Katedra za zoohigijenu, Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu

2Dr. Štefan Pintarič, Univerza v Ljubljani, Veterinarska fakulteta v Ljubljani, Gerbičeva 60, 1000 Ljubljana

3 Veterinarska služba Slovenske vojske, Primoži 2, SI 1338 Kočevska Reka

 

Literatura

1. Amass F, Thompson B, Dimmich M, Gaul A, Schneider J. Impact of downtime on reducing aerobic bacterial counts in cleaned and disinfected trailers, J Swine Health Prod 2007; 15(1): 37-41.

2. Bowman G, Shulaw W. Biosecurity Fundamentals for Extension Personnel, Ohio State University Extension fact Sheet. 2001; http:// www. ohioline.osu.edu

3. Denisov AA, Sclyarov OD, Salmakov KM, Shumilov KV. The Russian experience in brucellosis veterinary public health, Rev. sci. tech. Off. int. Epiz. 2013; 32 (1): 229-237.

4. Djordjević M, Radenković-Damnjanović B, Vučinić M, Teodorović R, Janković Lj, Živanov D. Biosigurnosne mere u intezivnoj proizvodnji svinja. Zbornik radova, XIX Savetovanje dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija u zaštiti zdravlja ljudi i životinja sa međunarodnim učešćem. 2008; 187-195.

5. Hristov S, Stanković B, Petrujkić T. Standardi dobrobiti i biosigurnosti na farmama goveda i svinja - uslovi smeštaja i držanja goveda i svinja. Veterinarski glasnik, 2009; 63: 5-6, 369 - 379.

6. Janković Ljiljana, Radenković-Damnjanović Brana, Karabasil N, Mirilović M, Marić S. Ispitivanje uticaja postupaka dezinfekcije na higijenu u zanatskoj klanici. Veterinarski glasnik, Beograd. 2012; ( 66): 3-4, 219-231.

7. Jugović D, Vasiljević T, Valčić M. Primena biosigurnosnih mera u uslovima intenzivne svinjarske proizvodnje. Veterinarski Žurnal Republike Srpske, 2009; IX, 62-67.

8. Pravilnik o načinu neškodljivog uklanjanja životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla i o uslovima koje moraju da ispunjavaju objekti i oprema za sabiranje, neškodljivo uklanjanje i utvrđivanje uzroka uginuća i prevozna sredstva za transport životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla (Sl. Glasnik SFRJ br.53/89).

9. Pravilnik o utvrđivanju mera za rano otkrivanje, dijagnostiku, sprečavanje širenja, suzbijanja i iskorenjivanja zarazne bolesti bruceloza goveda, način njihovog sprovođenja kao i način utvrđivanja stausa gazdinstva slobodnog od bruceloze, (Sl. Glasnik RS 91/05).

10. Stanković B, Hristov S, Zlatanović Z.Planovi biosigurnosti na farmama goveda i svinja. Radovi sa XXIV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa. 2010;

(16): 3-4, 125-132.

11. Stanković B, Hristov S. Najčešći propusti u obezbeđenju biosigurnosti na farmama goveda i svinja. Zbornik naučnih radova. 2009; (3-4): 103-110.

12. Stanković B., Hristov S., Petrujkić T, Todorović-Joksimović, M, Davidović V, Bojkovski J. Biosigurnost na farmama svinja u svakodnevnoj praksi. Biotehnologija u stočarstvu. 2008; 24: 601-608.

13. Stanković B, Hristov S, Zlatanović Z. Planovi biosigurnosti na farmama goveda i svinja. Radovi sa XXIV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa. 2010;

(16):3-4,125-132.

14. Uhlenhoop E. Plan biosugurnosti na stočarskim farmama. Tematski zbornik „Dobrobit životinja i biosigurnost na farmama”. 1. međunarodna konferencija o dobrobiti i biosigurnosti na farmama u Srbiji, Poljoprivredni fakultet, Beograd 2007; 227-38. 

 

Tekst preuzet iz knjige "Zbornik radova - XXV savetovanje dezinfekcijadezinsekcija i deratizacija jedan svet jedno zdravlje -" uz dozvolu Srpskog veterinarskog društva

Oglasi za posao

veterina.info fan box