Amputacija noge psa ili mačke

Amputacija noge ili hiruško odstranjivanje ekstremiteta ponekad je, na žalost, neophodan zahvat kojim spašavamo život bolesnoj životinji.

Piše Aleksandra Jelesijević Gligorić, dr vet med

Amputacija ili eutanazija je dilema sa kojom se suoči svaki vlasnik kada je potreban ovako radikalan hirurški zahvat. Ako se radi o traumi noge koja je toliko velika da se ne može uspostaviti normalna funkcija ekstremiteta, prognoza je dobra i pas ili maca mogu proživeti svoj normalan životni vek bez jedne noge.

Ovde se uvek postavlja i pitanje kvalitete života što zavisi od veličine psa, njegovim i vlasnikovim navikama. Naime, situacija nije ista ukoliko se radi o psu koji živi u dvorištu ili o psu koji živi u stanu. Isto tako često je presudna i veličina psa. Mnogo lakše se vlasnici odlučuju za amputaciju ukoliko se radi o malenom psu. Saobraćajne nesreće u gradskoj sredini glavni su krivac za traume pasa i mačaka. Udarac zadobijen pri sudaru sa automobilom obično je toliko jak da povređene životinje skoro uvek zadobiju jednu ili više fraktura ekstremiteta.

MAČKE Mace ovakve zahvate podnose mnogo bolje nego psi i mnogo brže se adaptiraju na život na tri noge. Manji psi se bolje prilagode nego oni veliki. Amputacija je ozbiljan hiruški zahvat kod kojeg je moguć gubitak većih količina krvi, pa iz tog razloga preoperativno je obavezno kontrolisanje krvne slike bolesne životinje.

Kada se radi o lomu koji nije moguće hiruški sanirati ili o opsežnoj povredi mekih tkiva gde je funkcija noge izgubljena ili o uništenim krvnim sudovima gde donji delovi ekstremiteta ostaju bez cirkulacije amputacija je jedina solucija. Indikacija za amputaciju je takođe ozbiljni urođeni defekt na nogama, međutim kod male štenadi i mačiča retko se koji vlasnik odlučuje za ovaj zahvat. Takvi defekti su vidljivi odmah po rođenju pa se većina vlasnika odlučuje za eutanaziju.
Sasvim je drugačija i mnogo teža odluka kada se radi o psu ili maci koji žive sa vama nekoliko godina i praktično predstavljaju člana porodice. Druga, česta indikacija za amputaciju noge, posebno kod mačaka, je trauma radialnog živca. Opet su uzrok udarci (auto, padovi). U ovom slučaju na nozi ponekad nema nikakvih rana, ali maca ili pas prednju nogicu drže savijenu tako da hodaju po gornjem delu šapice (šapica se izvrće naopako jer zbog povrede živca životinja ne osjeća šapu). Na mestu na šapi na koje se maca (pas) oslanjaju pre ili kasnije nastaje rana, a zatim infekcija pa i gangrena.

Treća indikacija, gde je amputacija deo terapije su tumori i nerešive infekcije. Najčešće se radi o tumorima koštanog tkiva. Ako se radi o malignom tumoru treba dobro promisliti koliko amputacija ima smisla, odnosno koliko ćemo amputacijom produžiti život životinji, a koliko ćemo joj operacijom smanjiti kvalitet života. Osim u slučaju neoplastičnih bolesti, amputacija je uvek poslednja solucija indicirana samo onda kada više nema nikakve alternative kojom bismo spasili nogu psa ili mace.

Anemične i mršave životinje nisu dobri kandidati za operaciju, pa ako je moguće, hiruški zahvat treba odložiti dok se ne poboljša opšte stanje pacijenta. Većina životinja dobro se adaptira na novonastalo stanje. Međutim, kada su u pitanju mace, treba znati da takva maca ne može živeti napolju jer nije spretna kao ranije. Ako su vlasnici spremni da macu drže u kući, a radi se o povredi radijalnog živca, amputacija u tom slučaju maci omogućuje sasvim normalan život.