Kako razgovarati sa svojim psom

Piše Aleksandra Jelesijević Gligorić, dr vet med

Ljudi ne mogu mahati repom, nakostrešiti se ili podignuti uši uspravno pa za komuniciranje pre svega koriste govor. Pas razume zvuk i naglasak pojedinih reči pa zbog toga naše reči moraju biti izgovorene jasno, uvek isto. Moramo uvek koristiti iste ključne reči, i to one koje je pas upoznao u komunikaciji s nama. Uz reči 'dođi' i 'sedi' možemo koristiti posebne reči za šetnju, povodac ili spavanje. Sa psima često pričamo kao s decom. To nije zabranjeno, mada nije ni preporučljivo. Čak i stručnjaci kao što su Bolk, Lorenz i Konig su napisali da je pas vuk koji je uvek ostao štene. Pas je na određenom stepenu razvoja polno sazreo i tada je kao osoba potpun, ali, za vuka polna zrelost znači samo kraj 'dečaštva'.

Dok se bavite sa svojim psom budite uvek smireni. Psi čuju približno šesnaest puta bolje od nas i dobro čuju zvukove u daljini koje mi ne možemo da čujemo. Ako žele mogu čuti i naš šapat. Zato vam savetujem da nikada ne vičite na psa, osim u izuzetnim situacijama kada vas inače ne bi čuo (dok laje). Vikanje zbunjuje psa.

Njemu je važan ton i intonacija vaših reči: oštar ton znači kažnjavanje, jasan i čist naredbu, bodar i veseo ton pohvalu. Prigovaranje znači pomirenje. Pas istovremeno opaža i zato moramo reči upotpuniti pokretima ruke i mimikom lica. Pošto pas i inače govori telom, lako razume naše pokrete i mimiku.

Znake ne smemo koristiti kada to nije potrebno, odnosno neka budu uvek povezani s rečima. Svako, ko se barem malo bavio psima, uočio je da pas pre posluša ako naredba povlači za sobom i pokret ruke. Kada psu samo pokažemo povodac, on zna da idemo u šetnju. Ti pokreti vremenom dobiju značenje naredbi i reči postaju suvišne.

Kada smo loše volje, često sa psom postupamo loše. Previše zatežemo povodac, vičemo bez potrebe, čak i znamo da udarimo... Zbog takvog postupanja pas može postati plašljiv i nesiguran, zbog grubosti može i da otupi pa se na našu viku više neće ni obazirati. Budemo li grubi, pas će u našoj blizini biti uvek preplašen, rep će nositi među nogama, telo će spustiti i uši će obesiti unazad. Ovakav pas nije na čast ni jednom gospodaru.

Još nešto o klasičnim nesporazumima između pasa i mačaka. Kada pas digne prednje noge i maše repom, poziva na igru. Isti položaj kod mačaka znači: 'Makni se, ili ću te ogrepsti.' Mačka se, dakle, neće igrati sa psom jer se ne razumeju. Mačka prede kada je spremna za igru, a pas predenje razume kao režanje - novi nesporazum. Kada mačka digne šape, pas misli da želi da se igra, a umesto igre dobije pljusku s otvorenim kandžama. Pas je sposoban da nauči i druge znake, pa ukoliko pas i mačka odrastaju zajedno, naučiće da međusobno 'razgovaraju' i tada teškoća u komunikaciji neće biti.

 

Tekst uz dozvolu preuzet iz časopisa "Zov"