Alergije kućnih ljubimaca izazvane hranom

Piše Aleksandra Jelesijević Gligorić, dr vet med

Svima nam je dobro poznata situacija pojave osipa po koži kao reakcija na unos alergena iz hrane, međutim da li nam je poznato da gotovo ista reakcija može da se pojavi i kod nađih kućnih ljubimaca. Alergija na hranu je stanje do kojeg dolazi zbog preterane imunološke reakcije organizma na određenu vrstu hrane. Pretpostavlja se da su glavni alergeni u hrani proteini.
U podjednakoj meri oboljevaju mužjaci i ženke, a nešto češće alergija na hranu se javlja kod određenih rasa pasa kao što su dalmatinci, west highland terieri, labradori, bokseri. Simptomi se mogu pojaviti već kod vrlo mladih pasa, mlađih od jedne godine, ali ova vrsta može biti prisutna u bilo kojoj starosnoj kategoriji.

Osnovni simptom ovog oboljenja je svrab koji se javlja nezavisno od godišnjeg doba. Svrab se širi na celo telo, a vrlo često se primarno javlja svrab i krastice na vrhovima ušiju. Retko se javlja vid alergije na hranu kod koje nema pojave jakog svraba. Na koži se javljaja crvenilo i maleni prištići, dolazi do nastanka tzv. ekcema jer se bolesna životinja neprestano češe i na taj način se sama povređuje. U tom slučaju dolazi i do infekcije obolelog mesta na koži.

ALERGENI  Najčešći alergeni koji izazivaju probleme kod pasa su govedina, piletina, mleko, jaja, pšenica. Kod mačaka to su riba,mleko i mlečni proizvodi. Alergije na više od jednog alergena su retke. Jasno je da rešavanje hroničnog svraba nije jednostavan zadatak kako za veterinara tako i za vlasnika bolesnog psa ili mace. Potrebno je strpljenje i upornost i bliska saradnja sa veterinarom kako bi se ovaj problem rešio.

Ekcemi najčešće nastaju na području vrata i lica jer se na tim mestima psi uspevaju počeškati zadnjom nogom. Nastaju i na korenu repa i bedrima jer ta mesta psi uspevaju da dohvate zubima. Koža na bolesnim delovima postaje tamna, a vremenom se može razviti seborea. Bolest se može uz prethodno opisane simptome manifestovati i promenama na noktima.

Kod mačaka je obično prisutan svrab na licu, glavi i ušima, a kao posledica alergije na hranu može nastati i kompleks eozinofilnog granuloma na usni ili zadnjim nogama. Idealana metoda za dijagnostiku alergije na hranu je tzv.eliminacijska hipoalergena dijeta. Po njoj započinjemo ishranu psa sa obrokom koji sadrži jednu vrstu proteina i jednu vrstu skroba kojoj pas do tada nije bio izložen. Treba obratiti pažnju na to da su psi koji žive sa mačkama često izloženi ribljim proteinima jer povremeno pojedu mačju hranu. Namirnice koje se koriste u eliminacijskoj dijeti su, na primer, kombinacija svinjetine i krompira, meso zeca, patke i tune.

Tokom ove dijete ništa osim sveže vode ne sme se nuditi psu za piće inače je sve besmisleno. Ne smeju se nuditi ni žvakalice, nagradice, a idealno je da pas u periodu eliminacijske dijete ne pije nikakve lekove. Eliminacijska dijeta nije izbalansirana, pa vlasnika treba upozoriti da pas može smršati, da mu dlaka može izgubiti sjaj i da će biti gladniji nego inače. Eliminacijska dijeta trebalo bi da traje između 8 i12 nedelja. Ukoliko alergijski simptomi nestanu, u ishranu postepeno dodajemo nove proteine kako bi ustanovili koji od njih će provocirati pojavu ponovnog svraba i crvenila i na ovaj način pokušamo da ustanovimo na koju je namirnicu pas preosetljiv.

 

Tekst uz dozvolu preuzet iz časopisa "Zov"