Svetski dan veterinara

Veterinarska profesija ima veoma dugu tradiciju, a čini se da će, u uslovima savremenog društva koje sve više ceni život životinja, značaj i odgovornost veterinara biti sve veći.  Svetski dan veterinara obeležava se od 2000. godine poslednje subote u aprilu, na inicijativu Svetske Veterinarske Asocijacije World Veterinary Association i uz podršku Svetske organizacije za zdravlje životinja World Organization for Animal Health. To je prilika da se ukaže na odgovornost koju veterinari imaju kako u odnosu na životinje tako i u odnosu ljude koji im poveravaju staranje o životu i zdravlju svojih ljubimaca.  Takođe, to je povod da se skrene pažnja na važnost veterinarske profesije ne samo za zdravlje i dobrobiti životinja već i za zdravlje ljudi i očuvanje životne sredine.

Istorijat veterinarske profesije i nauke

Pojedini autori navode da se Urlugaledina iz Mesopotamije, koji je još 3000. godine p.n.e. važio za stručnjaka za lečenje životinja, može smatrati prvim poznatim veterinarom. Pouzdaniji pisani tragovi o veterinarskoj profesiji mogu se pronaći na drevnom egipatskom papirusu iz Kahuna iz 1900. godine p.n.e.

Lečenje životinja spominje se i u ediktu prvog budističkog cara Ašoka (273-232. pn.n.e.), u kome se razlikuju dve vrste medicine – za lečenje ljudi i za lečenje životinja.  Inače, car Ašoka je za vreme svoje vladavine primenjivao  zvaničnu politiku nenasilja, koja se naziva i ahimsa, te je zabranio nepotrebno ubijanje i mučenje životinja, posebno žigosanje i lov iz razonode.

Iako se savremena veterinarska medicina najčešće vezuje za lečenje kućnih ljubimaca, pacijenti prvih veterinara bile su domaće životinje i to krave i konji. Interesantno je spomenuti da su se u srednjem veku potkivači konja često „usput“ bavili i njihovim lečenjem. Smatra se da je i prva sveobihvatnija knjiga o anatomiji životinja iz toga doba bila „Anatomija konja“, autora Karla Ruinija, iz 1598. godine.

Prvu veterinarsku  školu osnovao je Klod Burželat u Lionu 1761. godine, u želji da pronađe lek za bolest koja je u to vreme pogađala mnogobrojna stada goveda u Francuskoj. Razvoj veterinarske medicine u Velikoj Britaniji, domovini mnogih uglednih aktivista za zaštitu životinja, vezuje se za 1791. godinu kada je osnovana londonska veterinarska škola.  I tamo su se veterinari prvenstveno bavili lečenjem konja i to vojnih, da bi tek kasnije polako počeli da posvećuju pažnju lečenju stoke, pa tek na kraju pasa i drugih kućnih ljubimaca.

Dužnost staranja o zdravlju životinja – primer iz srpske istorije

U  Srbiji je „Kaznitelni zakonik za policaine prestupke“  iz 1850. obavezivao  domaćina da prijavi policijskoj vlasti ako bi njegova stoka obolela od zarazne bolesti i da postupa u skladu sanitetsko policijskim pravilima. Licu koje bi to propustilo mogla se izreći novčana kazna od 1 do 2 dukata. Ako je u pitanju bila veoma zarazna bolest, mogla se izrećii kazna zatvora  do 30 dana, kao i obaveza naknade troškova koje bi vlast imala povodom preduzimanja mera zaštite drugih žitelјa ili stoke od te bolesti. Kaznitelni zakonik je sankcionisao i propuštanje pokazivanja bolesne domaće životinje („marvinčeta“) lekaru, zatvorom od 5 do 10 dana, a ako je bolest bila opasna i zarazna, strogim zatvorom do 30 dana.

Veterinarska delatnost danas

Danas se veterinarska delatnost uglavnom povezuje sa lečenjem kućnih ljubimaca, pri čemu se zaboravlja da ona obuhvata i mnoge druge poslove, koji su od izuzetnog značaja za zdravlje životinja, ali i javnog zdravlja odnosno zdravlja ljudi.  Prema Zakonu o veterinarstvu Republike Srbije veterinarska delatnost obuhvata:

1. praćenje, zaštitu i unapređenje zdravlja životinja;
2. zaštitu životinja od zaraznih i drugih bolesti;
3. otkrivanje i dijagnostikovanje bolesti i lečenje obolelih životinja;
4. sprovođenje mera zdravstvene zaštite životinja;
5. zaštitu ljudi od zoonoza;
6. kontrolu bezbednosti hrane i proizvoda životinjskog i hrane i vode za životinje
7. obeležavanje i registraciju životinja
8. lečenje steriliteta i veštačko osemenjavanje životinja;
9. zaštitu životne sredine od zagađenja uzročnicima zaraznih bolesti životinja;
10.  zaštitu životinja od mučenja i patnje, kao i staranje o dobrobiti životinja;
11.  kontrolu veterinarskih lekova i medicinskih sredstava
12. dezinfekciju, dezinsekciju, deratizaciju, dezodoraciju i dekontaminaciju;
13. veterinarsku edukaciju i obaveštavanje.

Međunarodni veterinarski projekti

Nabrojane delatnosti pokazuju koliko je veterinarska profesija sveobuhvatna i široka i koliko njena dostignuća doprinose ne samo zdravstvenoj zaštiti životinja već i zdravlju ljudi i dobrobiti čitavog društva. Tome treba dodati i značaj brojnih međunarodnih udruženja i projekata, zahvaljujući kojima se veterinari angažuju na zaštiti i lečenju divljih životinja širom sveta, a posebno onih koje pripadaju zaštićenim životinjskim vrstama. Jedna od organizacija posvećena upravo tome jeste Wildlife Vets International čiji se eksperti trude da izleče i spasu svaku jedinku divljih životinjskih vrsta kojima preti izumiranje.

Posebni projekti posvećeni su lečenju životinja, prevashodno farmskih, u najugroženijim delovima sveta. Sjajan primer takve vrste rada predstavlja organizacija Vets Without Borders, čiji timovi stručnjaka i volontera pružaju veterinarsku pomoć leče životinje i edukuju njihove vlasnike širom siromašnih područja Afrike, Azije i Amerike.

Veterinarska etika u svetu i u Srbiji

Pravila ispravnog ponašanja i rada veterinara sadržana su u aktima profesionalnih organizacija – etičkim kodeksima struke.  Na svetskom nivou je od njih najbitniji Ustav Svetske veterinarske organizacije (Constitution of World Veterinary Association)  .  Značajni su i akti doneti od strane Svetske organizacije za zdravlje životinja (World Organisation for Animal Health): 1) Zdravstveni kodeks za kopnene životinje (The Terrestrial Animal Health Code)  i 2) Zdravstveni kodeks za životinje koje žive u vodi (The Aquatic Animal Health Code) .

Za evropski region najveći značaj imaju akti usvojeni pod okriljem Evropske veterinarske federacije Federation of Veterinarians of Europe i to: 1) Evropski veterinarski kodeks ponašanja (European Veterinary Code of Conduct) , 2) Evropski kodeks dobre veterinarske prakse (European Code of Good Veterinary Practice)  i 3) Evropski Veterinarski akt (European Veterinary Act) , dok su u Sjedinjenim Američkim Državama to Principi veterinarske medicinske etike Američkog veterinarskog medicinskog udruženja (Principles of Veterinary Medical Ethics of American Veterinary Medical Association)

U našoj zemlji, osnovna načela obavljanja veterinarske delatnosti sadržana su u aktimaVeterinarske komore Srbije. To su: 1) Kodeks veterinarsko – medicinske etike VKS ; 2) Statut VKS  i 3) Disciplinsko – etički pravilnik VKS .

Posledice nesavesnog rada veterinara

Nesavestan rad veterinara za posledicu može imati disciplinsku, prekršajnopravnu, građanskopravnu ili krivičnopravnu odgovornost. U zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja, nekada se na strani veterinara mogu ostvariti uslovi za samo jedan od ovih oblika odgovornosti, a nekada i za više njih.

U određenim slučajevima mogu biti ispunjeni i uslovi za građanskopravnu odgovornost veterinara ukoliko je on svojim nesavesnim postupanjem pričinio materijalnu ili nematerijalnu štetu vlasniku životinje koju je lečio.

Postupanje veterinara protivno principima dobre veterinarske prakse i osnovnim načelima dobrobiti životinja može imati za posledicu i njegovu prekršajnu odgovornost u smislu Zakona o dobrobiti životinja  ili Zakona o veterinarstvu. Najgrublje odstupanje od opšte priznatih pravila veterinarske nauke i prakse ima za posledicu krivičnu odgovornost veterinara i tada postojikrivično delo nesavesnog pružanja veterinarske pomoći.

Izazovi savremene veterinarske profesije

U vreme kada se čovečanstvo sve više osvešćuje u smislu poboljšanja odnosa prema životnoj sredini i životinjama, veterinarska profesija dobija sve širi predmet i značaj. Osim tradicionalnog lečenja domaćih životinja i kućnih ljubimaca, veterinarima je danas povereno i staranje o bezbednosti hrane i drugih proizvoda životinjskog porekla, namenjenih kako za ljude tako i za životinje, istraživanje i razvijanje novih sredstava i metoda za prevenciju i lečenje različitih bolesti životinja, od kojih se neke mogu preneti i na ljude, pronalaženje zamene za eksperimentalne životinje, osmišljavanje i realizacija programa za očuvanje ugroženih životinjskih vrsta, sudsko veštačenje u slučajevima ubijanja i zlostavljanja životinja itd.

Posebno je važna uloga savremenih veterinara u edukaciji građana o pravilnom i odgovornom odnosu prema životinjama. Ovo se posebno odnosi na odgovorno vlasništvo nad kućnim ljubimcima – psima i mačkama, koje podrazumeva njihovu blagovremenu vakcinaciju, sterilizaciju i obeležavanje. na taj način, veterinari posredno dopirinose i smanjenju populacije nevlasničkih ljubimaca, što je posebno važno u kontekstu pokušaja da se taj problem reši na human i dugoročan način.

Suočeni sa svim ovim izazovima i odgovornostima, veoma je važno da veterinari postupaju u skladu sa osnovnim principima veterinarske etike i odredbama Zakona o veterinarstvu i Zakona o dobrobiti životinja. Ono što uvek treba imati u vidu jeste da i u veterinarskoj, kao i u humanoj medicini, dobrobit pacijenata mora biti na prvom mestu.

http://pravnazastitazivotinja.com/