1. Koja je detaljna razlika izmedju ćurke i ćurana? Razgledala sam mnoge slike, ali nisam sigurna. Da li samo ćurani imaju izrasline preko kljuna? Da li se samo ćurani šepure, tj. šire svoje perije ili to nekad rade i ženke? Da li se ćuran šepuri samo da bi se udvarao? Kada se ćurka šepuri, šta utiče na to hoće li se šepuriti ili ne? Negde sam pročitala da mužjaci imaju neko perje na grudima, a ženke ne. To sam i videla na jednoj slici, ali samo na jednoj, pa mi nije jasno kako to perje nema svaki ćuran.
Jako me bune podaci na internetu jer mnogi ćurke, za koje sam ubeđena da su domaće, nazivaju divljim. Najviše sam nailazila na slike ćurki u nijansama braon boje, belo - crne boje, ali sam totalno zbunjena jer su negde te iste nazvane divljim ćurkama. Interesuje me koja je razlika izmedju divljih i domaćih ćuraka.
Čime se hrane ćurke? Šta sve mogu jesti? Čime je dobro, a čime loše hraniti ćurke? Kad god se govori o ishrani životinja, ja se pitam da li pored osnovne hrane koja se navodi za neku vrstu, ta vrsta može jesti i nešto drugo. Npr, da li ćurka, ako jede žitarice, bube... odbija drugu hranu? Da li bi ćurka jela ili odbila neku voćku, neko povrće, ako joj se nudi ili nema šta drugo? Da li ćurka pije vodu? Da li bi odbila sok ako joj se ne ponudi voda? Kakvo je meso i jaja ćurke po hranljivoj vrednosti u odnosu na drugu živinu? Kakva je nosivost ćuraka i da li se i koliko razlikuje ukus ćurećih jaja?
2. Koliko ja znam, domaće patke (i guske) su samo bele boje, osim kada su male. Vi me ispravite ako negde grešim. Da li postoje razlike izmedju domaćeg patka (gusana) i patke (guske) u fizičkom izgledu? Sve što se tiče za ćurku interesuje me i za patke i guske (ishrana, meso, jaja).
3. Koja je fizička razlika izmedju gusaka i pataka? Kako sa pouzdanošću tvrditi da je na nekoj slici patka, a ne guska? Da li se i guske kupaju u vodi kao patke? (to pitam zbog uloge plovnih kožica na nogama) Da li je za odgajanje pataka neophodno obezbediti im i kupanje?
4. Zašto petao kukuriče? Koliko puta dnevno i u koje doba dana to radi?
5. Mogu li se pačja, ćureća, guščja jaja međusobno razlikovati po nijansama boje kao kokošje (kokošje može biti pegavo, belo, oker). Koliko jaja godišnje nosi guska, koliko ćurka, patka, kokoška? Od čega zavisi broj snešenih jaja? Kada se kokoška (ćurka, patka, guska) oplodi, koliko dugo ona nosi oplodjena jaja, tj. kada prestaje da nosi oplođena jaja? Da li nosi obična jaja u periodu dok leži na oplodjenim jajima? Od čega zavisi broj snešenih oplodjenih jaja?

Hvala na odgovorima

Evo potrudicu se da odgovorim na vecinu vasih pitanja, mada kako jedan nas kolega rece to nije tema naseg sajta. Neki odgovori na ova pitanja su zaista smesni, a takodje ovo su vrlo siroke teme opsteg obrazovanja i ispisivanje istih zahteva puno vremena...
Generalno polni dimorfizam kod ptica je vrlo jasno izrazen tako da svaki laik jasno ralikuje polove evo nekih objasnjenja:

1. Glana razlika izmedju cirke i curana je u velicini. Curani su duplo veci i samo oni se sepure, kod curke je glava kopletno prekrivena perjem, curkama su izrasline preko kljuna jako male, pa ne dolaze do izrazaja kao kod curana. Curan se sepuri i kada nema curaka u blizini. Curan se ne sepuri samo prilikom udvaranja vec to radi i kada cuva svoju teritoriju on tako pokusava da lazno predstavi svoju velicinu i tako izgleda strasnije kako bi jasno stavio do znanja ostalima da ne prilaze. Curan je spreman da napadne i druge vrste koje mu prilaze teritoriji, pa cak i coveka. Perije ima svaki curan, a to sto ste videli na slici su cekinjaste dlake na grudima koje su polna karakteristika muzjaka. Domace curke su nastale pripitomljavanjem divljih tako da imate puno rasa domacih curaka u svim bojama... Glavna razlika izmedju divljih i domacih curaka je u velicini i drugim proizvodnim karakteristikama... Curke se danas cuvjau zbog proizvodnje mesa i za to ne cuvamo ciste rase vec samo hibride koji nastaju ukrstanjem cistih rasa i imaju bolje proizvodne karakteristike od roditelja. To ukrstanje ne moze da radi bilo ko i to je vrlo strucan proces. Selekcijom curaka u intenzivnoj proizvodnji mesa dobijeni su hibridi sa belom bojom prija. Bela boja perija je vrlo bitan selekcijski kriterijum za svaku rasu domace zivine koja se koristi za proizvodnju mesa.
Curke su svastojedi i njihova ishrana je slicna kao ishrana kokosaka, stim sto im treba malo vise proteina. Posto se danas curke cuvaju zbog proizvodnje mesa za njihovu ishranu se kupuju specijalno pripremljeni granulisani koncentrati. Jedan tovni hibrid za 6 meseci moze da dostigne 25-26 kg, dok bi vam jedan domaci ekstenzivno cuvan curan (sa crnom bojom perija) koji kljuca po dvoristu za isti period dostigao nekih 10-12 kg, masa curke je duplo manja. Curka koja jede zitarice i insekte (ne kaze se bube) ne odbija drugu hranu vec sama bira sta joj kad odgovara. Curka mora da pije vodu kao i svaka zivotinjska vrsta i verovatno ce izbegavati sok dok god ima pijucu vodu. Mucenje zivotinja tako sto joj se uskracuje voda je regulisano zakonom o dobrobiti zivotinja... Jaja curke su po hemiskom sastavu ista kao i jaja kokoske samo su malo veca. Meso curke je vrlo kvalitetno i kvalitetnije je od mesa kokoske i sam tov duze trraje, pa je meso zrelije, kod dugo cuvanih curaka u ekstenzivnim uslovima po batacnoj i karabatacnoj muskulaturi ima puno zilica koje okostavaju, pa nisu bas zgodne za jelo, ali kod ubrzanog tova toga ima znatno manje i tu dominira grudna muskulatura, pa imate puno belog mesa... U zavisnosti od rase curka snese od 40 do 80 jaja mase oko 85g koja se ne razlikuju po ukusu od kokosijeg.

2. Domace patke i guske nisu samo bele boje, jer su i one nastle pripitomljavanjem divljih. Samo su neke finije specijalizovane linije selektovane u beloj boji, ali to ne znaci da je svaka patka ili guska ako je bela i kvalitena za cuvanje... Naravno da postoji razlika u izgledu. Razlika je u obliku kljuna, izgledu glave i u velicini ali muzjaci ovde nisu duplo tezi od zenki kao kod curaka. Guske su 3-4 puta vece od pataka, guske su biljojedi, a patke svastojedi koj naginju ka masnatoj ishrani. Guske zive jako dugo 30 godina u proseku, a svetski rekord je 72 godine. Intenzivna proizvodnja gusaka i pataka u Srbiji nikada nije uspela, mada je bilo pokusaja... Obe vrsta se prvenstveno cuvaju zbog mesa mada ima nekih rasa pataka koje mogu da snesu i po 190 jaja. Guske se cuvaju i zbog kvalitetne jedtre koja treba u proseku da iznosi 1kg po zaklanom primerku. Obe vrste imaju i kvalitetno perije koje se dalje koristi u proizvodnji jastuka, jakni i t.d. Guske obicno snesu 10-20 jaja, mada postoje i neke rase koje snesu po 60.

3. Patke su znatno manje od gusaka mase po 3-4kg neke i manje jedva 2 kg, patke imaju zaobljeniju lobanju, finiji kljun, ovalnije telo. Pogledajte sliku divlje patke i divlje guske, pa zamislite isti oblik tela kod domace npr.u beloj boji perija te razlike cete lakse uociti posmaranjem ptice nego da vam ja ovde pismeno objasnjavam...

4.Petao kukurice najcesce ujutru tako on stavlja ostalima do znanja da je on prisutan na toj teritoriji i da je on tu glavni medju kokoskama, broj puta pevanja nije strogo definisan...

5. Boja jaja patke je obicno bledo zelenkasta dok boja kokosijih jaja je obicno bela ili braon sto cesto prati boju perija hibrida koji ih snosi. Guscija jaja su najveca 140 do 200g bele ljuske, dok su cureca duplo maja 80-90g. Za proizvodnju jaja se najcesce koriste laki hibridi kokosaka nosilja i u nasaj zemlji samo oni i ni jedna gore opisana vrsta ptica.Oni snose preko 300 jaja godisnje, a postoje i primerci koji svaki dan u toku godine uspeju da snesu po jedno jaje mase 60-65g. Broj snesenih jaja kod tih visoko selekcionisanih rasa zavisi od strogih uslova cuvanja i tacno propisane ishrane. Ali nikakvi uslovi i ishrana ne bi pomogli da neki ozbiljni ludi mukotrpnim radom to nisu izselekcionisali kako bi dobili zeljeni genetski potencijal koji tu proizvodnju moze da podnese. Svaka ptica mora uvek da ima prisutnog muzjaka pored sebe radi oplodnje.

Jako Vam se zahvaljujem na odgovorima i strplenju. Postavljam samo pitanja na koja nisam uspela da nadjem odgovor koji je meni dovoljno jasan. Tražila sam odgovor od mnogih ljudi i shvatila sam da pomoć mogu da dobijem samo od stručnih lica. Ni odrasle osobe mnogo toga ne znaju ili su u iluziji da znaju tačne odgovore. Problem je u tome što sam htela da izgradim jasnu sliku o domaćim životinjama kako bih mogla nekoga o tome da podučavam (pošto sam učitelj po profesiji). Možda su Vam neka moja pitanja glupa, ali verujte mi da za svakog ko nije stručnjak u ovoj oblasti, odgovori na ista su pravo otkriće.
Postaviću još nekoliko pitanja i time ću zavrsiti temu o živini. Ako imate vremena i želje da odgovorite, bicu Vam jako zahvalna. Ako ne, zahvaljujem se na ukazanoj pomoći.
Da li čekinjaste dlake ima bas svaki curan ili ih neki imaju, a neki ne?
Ako sam dobro rezimirala, najviše jaja izlegu kokoske, dosta manje patke? Onda slade ćurke, a najmanje nose guske (10-20, posebno gajene guske nose više)?
Da li se ukus jaja patke i guske takodje ne razlikuje od ukusa kokosijeg jajeta?(pošto ste rekli da nema razlike u ukusu kokosjeg i ćurećeg)
Samo guska je biljojed. Da li i za nju važi isto što i za ovce i koze - da jedu ne samo zeljaste biljke i žitarice, već i voće i povrće?
Kada kažemo da je neka živina svastojed, šta se pod tim ,,svasta" podrzumeva? šta još jede pored insekata i glodara, a da to nisu biljke? Pitam ovo glupo pitanje pošto je za moje shvatanje do sad važilo da svaštojedi baš sve mogu jesti - voće, povrće, kuvana jela, slatko, slano (kao svinje i psi, na primer).
Na neka pitanje ste zaboravili da mi odgovorite ili me niste dobro shvatili. Kada se kokoška oplodi, koliko dugo ona nosi oplodjena jaja, tj. kada prestaje da nosi oplođena jaja? Da li jedna oplodnja podrazumeva jedno ili vise oplodjenih jaja? Da li nosi obična jaja u periodu dok leži na oplodjenim jajima ili taj jedan period uopšte ne nosi jaja? Od čega zavisi broj snešenih oplodjenih jaja?

Evo sada imam malo vremena, pa cu odgovoriti jos na neka pitanja: Koliko je meni poznato nema razlike u ukusu izmedju kokosijeg, pacijeg, guscijeg i cureceg jajeta. Sto se tice hemiskog sastava kokosije jaje vam ima isti sastav kao i jaja prepelice koja se prodaju skuplje uz reklamau da su vrlo zdrava i lekovita... Cekinjaste dlake na grudima su imali svi polno zreli muzjaci curana sa kojima sam se sreo, nisam bas neki strucnjak za zivinu cak to i najmanje radim, pa ne mogu bas da vam garantujem, ako ima neko upuceniji neka kaze. Sto se tice kolicine jaja dobro ste razumeli, medju domacom zivinom imamo jos i nojeve (koji su za Srbiju ispali totalni promasaj), morke (biserke, misirke...) i prepelice (koje takodje imaju veliku nosivost). Svastojedi znaci da jedu i zrnastu hranu, zelenu hranu (trave), voce i povrce (ali im ljudi daju samo otpadne delove tih plodova koje ljudi ne koriste) i hranu zivotinjskog porekla, a posto vas plovuse interesuju tu ispred glodara i insekata dolaze ribe i zabe. Sto se tice nosenja oplodjenih jaja svka ptica snese dnevno po jedno jaje neke vrete u toku oplodnje snesu i jeno jaje u 2 dana, tako da mora da se ponovo oplodi da bi snela sledece. Tu vam ne vazi slucaj kao kod matice i trutova koji je jedan dan u sezoni parenja napune spermom i ona se posle razmnozava cele godine. Duzina inkubacije kod kokosaka je 21 dan, a kod gusaka, pataka i curaka oko 28 dana. Kokoska ce lezati na jajima i 28 dana ako joj podmetnemo jaje od gore pomenutih vrsta znaci lezi na jajaima dok se ne izlegu pilici i do mesec dana ako treba. Ni jena ptica ne lezi na jajima 24 sata dnevno vec povremeno ustaje da jede i pije vodu. U toku lezanja uopste ne nosi jaja, takodje postoji period mitarenja kod svih ptica kada one uopste ne nose jaja, to je preiod kada ptice menjaju perije. U intenzivnoj proizvodnji jaja se kod nas koriste visoko selekcionisani hibridi kokosaka koji se u eksplataciji cuvaju godinu dana sve do prvog mitarenja, nakon toga opada nosivost i menja se jato na farmama... Ovo su dosta siroke teme, pa ne bih pisao previse da ne bi opterecivali decu. POZDRAV!!!