U LORISTU, broj 66, izašao je moj članak koji se odnosi na uticaj pesticida na sitnu diljač.
Mali prilog velikoj temi koja tek treba da bude otvorena u stručnoj javnosti. Obzirom da je članak objavljen u prošlom broju, a nov je uveliko u štampi, obelodanjujem i sam teks u celosti. Nadam se da će nekome biti zanimljiv, obzirom da je pisan ne za veterinare, vec lovce, sa rečnikom i pristupom njima razumljivim.

Кад прође време лова на ситну дивљач често је заборавимо све до наредне ловне сезоне. А кад се опет окачи пушка о раме и пас за веже за појас просто незнамо шта ће нас сачекати у ловишту. Онда по обичају крену псовке и грдње да руководство ништа није урадило, да су “неки други све живо побили“, да су се предатори пренамножили или једноставно слегнемо раменима и немамо идеју зашто нам се није увећало бројно стање дивљачи између две сезоне лова. Разлога за ово има заиста доста, али чини ми се, потпуно без разлога, запостављен је утицај пестицида на дивљач.Ову огромну тему пробаћу да што више сажмем и предочим.
Пестицид је заједнички назив за све хемијске материје које се пре свега користе у пољопривреди (хербициди, инсектициди, фунгициди) а заједничко им је то да се користе ради заштите ратарских,повртарских, воћарских и виноградарских култура. При регистрацији препарата за употребу код надлежног Министарства води се рачуна о токсичности на саме културе и о каренци, као време након кога је могуће користити пољопривредне производе за исхрану људи и животиња,а да при томе нема последица по њихово здравље. Међутим, дивљач је у целој овој причи „колетерална штета“, јер о утицају на дивљач нема озбиљних студија, а брига о заштити дивљачи своди се на декларативне реченице:“отровно за дивљач, рибе и водоземце, не прскати близу водотокова“.
Зашто се не размишља активније о утицају пестицида на дивљач?
-као прво зато што је ово врло комплексна тематика за чију активност је потребно прилично новца и стручњака из разних области, чиме смо дефицитарни
-као друго употреба пестицида је „букнула“ тек у последњих 15-так година, што због санкција , што због савремених пробоја у индустрији заштите биља и наглог повећања броја једињења које се користе у ове сврхе.Поред тога, цена пестицида је у протеклих 5-8 година толико опала да је омогућила масовну употребу и тамо где треба и где не треба, а што је врло опасно често долази до лаичке употребе и предозирања.
-напослетку, као и у фармаколошкој струци, нема превеликог интересовања за испитивањима пошто добијени подаци вероватно не би смели да буду јавно објављени јер би угрозили пројекте фармацеутских и хемијских кућа вредних стотине милиона долара или евра.Због овог последњег разлога ни ја нећу помињати конкретна комерцијална имена, већ само групе пестицида или једињења која ће послужити као пример изложености дивљачи пестицидима, а подаци о токсичности су добијени из зборника пестицида издатог од стране Друштва за заштиту биља Србије.
Како цела ова прича неби било сувопарно и досадно теоретисање, представићемо је кроз конкретне примере у току једне ратарске године. Поред тога, намера ми је да свим ловцима-пољопривредницима скренем пажњу на то како на дивљач делују они претарати којима штите своју летину. Кренимо редом кроз циклус у ратарској производњи изношењем података које ћемо напослетку коментарисати.
-За заштиту семена од инсеката користи се већи број препарата. Један од њих је карбофуран који се налази у слободној продаји у пољопривредним апотекама по цени од 3000дин/литру.Спада у врло токсичне материје, јер је отрован већ при уносу од 8мг/кг тежине.Преточено у пример то је количина која се налази на само 6-7-8зрна кукуруза !!! Деградација у земљишту му је 30-60 дана, до када задржава отровност.
-При сетви пшенице семе се штити против гљивичних обољења. Такво семе уколико остане непокривено или недовољно покривено у току сетве такође преставља опасност јер нпр. једињења бензотриаона су токсична при уносу у количини од 100мг/кг тежине, што се налази на око 2кг семена.
-По сетви пролећних ратарских култура највећи број њива се у последњих неколико година третира пре ницања, тзв.“на црно“. Хлорацетанилиди непосредно по третирању земљишта имају десет пута мању дозу у ваздуху од леталне инхалационе дозе, али имају каренцу од 30дана, а своју токсичност оставарују тако што се налазе у младим изданцима трава док се не активирају и униште саме корове.
-за заштиту пшенице од корова се користи читава палета производа (један од њих је и касније описан 2,4Д). Бензотиазинони при самом третирању култура остварују концентрацију од око 0,2мг/литру, а летална доза је 5мг/литар ваздуха.
-за заштиту кукуруза употребом феноксикарбоксилне киселине (2,4Д) она се наноси у количини од 140мг/м2, а летална доза је 1000мг/кг масе у акутном тровању, али му је каренца 28 дана, а сличан однос употребљене количине пестицида и његове токсичности имају и бензоеве киселине. Међутим њихова деградација у природи је 20-45дана !!
-Скидањем рода пшенице, како би се уништила широка палета никлих корова користе се тзв. Тотални хербициди, који се масовно употребљавају. Али треба знати да у дози од 10литара/ха глифосат се уноси на парцелу у количини од 4500мг/м2, а токсична доза за животиње унета преко хране је 950мг/кг масе са каренцом од 35дана и деградацијом у земљишту од 3-174дана а у води до 91дан.Сами прерачунајте колико мало испрскане траве треба да унесе зец да би смо га изгубили...
-Кад се ради о инсектицидима који се примењују аеросолом ситуација није ништа боља. Нпр. бифентрин се наноси у количини од 15мг/м2, а тоскичан је у количини од 50мг/кг. Деградација му је у земљи 65-120 дана, а у води чак 120-328дана.

Избор препарата у примеру је био сасвим произвољан, с тим што треба напоменути да је број једињења у употреби велики, а број комерцијалних имена још већи.
Летимичним исчитавањем могло би се рећи „ништа посебно“, али да ли је тако???
Постоје извесне групе једињења које су врло токсичне, како за домаће животиње, тако и за дивљач. То су пре свега инсектидици и родентициди који јесу регистровани у нашој земљи, али неправилном или непажњивом употребном (што је не тако ретко) могу да доведу до великих губитака ситне дивљачи.Као што је наведено у примеру довољно је свега неколико зрна третираних карбофураном по 1кг телесне масе да дође до леталног исхода.
Једињења која су нешто мање токсичности за топлокрвне животиње су врло подмукла и управо у њиховој малој акутној токсичности се крије њихова опасност.Наиме, пестициди који немају малу дозу за акутну токсичност не значи да су безопасни. Напротив. Њихова опасност се крије у хроничном тровању која се заснива пре свега на томе да су то махом једињења са релативно дугом каренцом, као и са дугим периодима деградације у природи. Докле год су присутни они у већој или мањој мери утичу на дивљач и њено здравље. За проучавање аспеката и повезаним механизмима у хроничним изложеностима пестицидима потребно је у будућности посветити много више времена и средстава. Дакле, она немају способност да одмах убију,али сталним уношењем у организам било удисањем, било храном, било преко коже, с једне стране доводе до хроничних тровања, а са друге стране обзиром да су велика већина слабих отрова већи или мањи иританси они доводе до оштећења коже и слузница респираторног и дигестивног тракта. Овако оштећена слузница представља отворена врата бактерисјким или вирусним инфекцијама које или доводе до смртног исхода или разбољевају дивљач до те мере да она губи на виталности те је много подложнија негативним временским утицајима.
Долазимо сада и до времена примене пестицида. Нимало безначајна ставка. Довољно је само рећи да се сетва заштићеним семеном (затрованим) као и примена пестицида за заштиту пролећнихи јесењих култура врши у периоду април-јун, а да на то треба додати још 30-так дана на период каренце за оне препарате примењене крајем овог периода, па да се повуче паралела између времена излегања младих и времена највиших концентрација разнородних пестицида на ораницама, које су, гле чуда, истовремено и ловиште. Сваки даљи коментар је излишан.
Коначно, потребно је да се осврнемо и на оне (свесне или не) лоше навике које се тучу манипулације са пестицидима. Према прописима празну амбалажу је потребно правилно похранити у магацинима, под кључем до момента предаје овлашћеним организацијама за рециклажу. У пракси то се, на жалост, своди на бацање празних боца и кеса тактиком „офрље“ или код комшије у њиву или „негде уз пут до куће“. Знате ли колико су отрвни пестициди који су заостали по истрошеним боцама? На жалост не, јер да се то зна не би се овако поступало са њима. Застрашујући податак је да до готово тренутне смрти доводе количине од само 1-2милилитра отрова по 1кг тежине дивљачи, ако је пестицид прогутан и то важи за безмало све пестициде који су сада у употреби.
Резимирајмо: она дивљач која је преживела ловну сезону и предаторе, ако жели да да довољно потомства и да настави врсту мораће и да преживи барем 50так дана живљења у окружењу које је управо третирано ако не смртно отровним, оно засигурно врло иритантним пестицидима који онда вероватно довести до неке инфекције. При томе ће морати да буде способно да препозна затровано од незатрованог семена и да схвати шта је отров случајно или намерно оставњен негде поред пута или у међи између две њиве. Прилично тежак задатак за неког чији је мозак само десетак грама, зар не?

Напослетку, хајде да понудимо и неко решење, а не само да „паметујемо“ или кукамо.
Кренимо од оног најједноставнијег
1)празну амбалажу никад не одлажите по пољу. Што је неком њива, неком је ловиште, а неком је дом и менза
2) препарате користите у препорученим дозама, јер ће оне омогућити колико-толико шансу дивљачи да преживи. Повећањем дозе пестицида не само што ћете смањити род летине већ ћете много више затровати станиште
3)будите одговорни према природи. Користите препарате који су можда мало мање делотнорни на корове, гљивице или инсекте, али су потпуно неотровни за топлокрвне животиње (препарати на бази корисних микроорганизама – Bacilus suptilis, Bacilus thurigiensis)
4) Заборавите на старе навике у вези прихране дивљачи. Са оволиком употребом хемије неопходно јестално понудити дивљачи неку количину хране, чак и периоду када је наизглед има у изобиљу у природи. Ово јесте трошак и безмало богохуљење уловачкој традицији, али како се мењају околности, тако морају да се мењају и навике. Само сита и здрава дивљач даће здраво и бројно потомство, а ми ћемо добити задовољство да управљамо богатим ловиштем. Не заборавите и здравље и болест улазе на уста !!!