Bolesti svinja izazvane cirkovirusom (PCV-2)
(Porcine Circovirus Diseases - PCVD)

Krajem 90-tih godina 20. veka otkriven je novi cirkovirus svinja. Označen je kao PCV tip 2. Ovaj virus se navodi kao uzročnik:
- multisistemskog slabljenja prasadi po zalučenju (ima najvažniju ulogu u svinjarskoj proizvodnji (postweaning multisystemic wasting syndrome - PMWS);
- sindroma dermatitisa i nefropatije svinja (porcine dermatitis and nephropaty syndrome - PDNS);
- kompleksa respiratornih oboljenja svinja i
- reproduktivnih poremećaja (sow abortion and mortalitz syndrome - SAMS)

Etiologija
Fam. Circoviridae, gen. Circovirus, PCV2 – DNA virus. Smatra se da je, kao i PCV-1, izuzetno otporan
(otporan na pH 3, hloroform i temperaturu od 70˚C u trajanju do 15 minuta).


Epidemiologija
Virus je ubikvitaran, a svinje predstavljaju prirodnog domaćina. Oronazalna infekcija je najverovatniji
put infekcije. Nukleinska kiselina ovog virusa se može otkriti uz pomoć PCR-a u svim ekskretima i sekretima kod
obolelih, ali i subklinički inficiranih.
PMWS je multifaktorijalna bolest svinja. Osim PCV2 za ispoljavanje kliničkih simptoma potrebano je
sadejstvo infektivnih i neinfektivnih faktora. Sve što izaziva stres kod svinja u periodu oko zalučenja do 12. nedelje
starosti, doprinosi problemu. Loši uslovi, grupisanje svinja poreklom sa različitih farmi/različite starosti/
čak iz različitih legala mogu povećati pojavu sindroma. Važni faktori rizika su kontinuirana proizvodnja i nesprovođenje
dobrih biosigurnosnih mera. Prenatrpanost je takođe jako važan faktor. Svi ovi faktori su važni i za druge
uzročnike oboljenja svinja. Na kraju, kao ključni faktori u samoj patogenezi pokazali su se živi agensi (PRRSv, PPv, H1N1, Mycoplasma hyopneumoiae) kao i imuni stimaulansi (vakcinalni adjuvansi). Njihova primarna uloga je pojačavanju replikacije PCV2.
Veoma važna odlika ovog oboljenja je njegov perzistentan karakter – neke farme ostaju pogođene 2 ili
više godina posle (održava se visoka stopa mortaliteta). Gubitak predstavlja i to što su stopa rasta i konverzija hrane loši zbog većeg broja slabih svinja u zapatu (gubici se procenjuju na oko 12€/grlu koje se proda). Ipak, treba naglasiti da slika nije tako dramatična na svim pozitivnim farmama. Negde je uočeno povećanje mortaliteta za samo 1-2% i do oporavka je došlo za 3-4 meseca.

Patogeneza
Nisu identifikovane ćelije u kojima se in vivo virus razmnožava. Velika količina Ag je otkrivena u Mf i
dendritičnim ćelijama obolelih svinja ali se čini da se tu radi o akumulaciji, a ne o replikaciji virusnih čestica.
Ako virus ili neinfektivni faktori aktiviraju imuni sistem svinja koje su već inficirane sa PCV2, dolazi do
replikacije virusa i povećanja njegovog titra u tkivima i serumu. Ovo pokazuje da su prisustvo PCV2 (infekcija) i
imunostimulacija, verovatno najvažniji mehanizmi u razvoju PMWS. Tačan mehanizam kako koinfekcija ili
imunostimulacija pokreću razvoj PMWS nije poznat. Međutim, postoje karakteristične lezije u limfoidnim
tkivima obolelih svinja (limfni čvorovi, Pejerove ploče, timus, slezina), postoji veza sa oportunističkim
patogenima, postoje promene i subpopulacijama imunih ćelija u limfoidnim tkivima (↓Ly; ↑Mf-histiocitnih i
multinuklearnih ćelija) i perifernoj krvi. Ovo ukazuje na imunosupresivni status obolelih životinja.
Utvrđena je povećana sinteza IL-10 u timusu obolelih životinja. To se dovodi u vezu sa atrofijom timusa.
Ovo povećanje sinteze se odigrava kasnije tokom infekcije, pa se smatra posledicom, a ne inicijalnim
mehanizmom oboljenja. Smatra se da je nemogućnost obolelih svinja da sintetišu interferon, ključni faktor
imunosupresije i inicijalni faktor potreban za razvoj oboljenja.
Ipak, mehanizmi interakcije PCV2 i imunog sistema nisu sasvim jasni. Postoje istraživanja koja daju
različite zaključke. Dalje, postoji samo hipoteza da je PDNS izazvan visokim titrom antitela prema cirkvirusu.

Klinička slika
PMWS (postweaning multisystemic wasting syndrome)
Javlja se u svinja 2-4 meseca starosti. Mobiditet je obično oko 4-30% (nekad
50-60%). Mortalitet je 4-20% (uobičajeno 15-20%). Klinički simptomi su zaostajanje u
rastu, slabljenje, bleda koža, respiratorni poremećaji, nekad ikterus i dijareja. Povećani
limfni čvorovi su značajna karakteristika ranog toka PMWS.
Mogu se videti i drugi simptomi koji su u vezi sa sekundarnim infekcijama,
uključujući Glaserovu bolest, salmonelozu, E. coli infekcije, stafilokone infekcije kože,
enzootsku pneumoniju, bakterijske pneumonije, PRRS i mnoge druge.
Glavne histopatološke promene u limfoidnim tkivima su uočene u limfnim
čvorovima (90% slučajeva) - smanjenje broja Ly i infiltracija histiocita i džinovskih
multicentrinčnih ćelija. Čvorovi normalne veličine, ili čak njihova atrofija, češće su
prisutni u kasnijim fazama oboljenja. Slične promene postoje u Pejerovim pločama i
limfoidnom tkivu kolona. Kod obolelih svinja često postoji atrofija timusa.
Pluća (u oko 35% slučajeva) mogu biti povećana, nisu kolabirala, gumene su
konzistencije (diseminirano ili difuzno). Postoji intersticijalna pneumonija. U težim
slučajevima postoji peribronhijalna fibroza i fibrozni bronhiolitis. U nekim slučajevima
jetra je povećana/atrofična, granularne površine što odgovara mikroskopskom nalazu
raširenih citopatogenih promena i inflamacije (limfohistiocitna infiltracija portalnih
prostora). Kod svinja se u kasnijim stadijumima može razviti ikterus. Kod 55% svinja
postoje promene u bubregu – limfohistiocitna infiltracija uz prisustvo džinovskih ćelija.
Granulomatozni enteritis je još jedna posledica PCV2 infekcije. Postoji kod
svinja između 6 i 10 nedelja starosti. Dijagnostikuje se na osnovu nalaza dijareje,
granulomatoznog enteritisa i virusne DNA u uzorku.
PDNS (porcine dermatitis and nephropaty syndrome)
PDNS pogađa prasad na sisi, zalučenu prasad i odrasle svinje. Prevalenca je obično ispod 1%. Mortalitet
je blizu 100% kod svinja starijih od 3 meseca, a oko 50% kod mlađih grla. Težak, akutan oblik oboljenja svinja traje nekoliko dana. Životinje koje prežive teže ka oporavku i vraćanju izgubljene TM u roku od 7-10 dana od početka sindroma.
Svinje su anoreksične i depresivne, ali bez febre ili sa blago povišenom temperaturom. Mogu biti jako
iscrpljene, odbijaju da se kreću i/ili su ukočene. Najkarakterističniji simptom je prisustvo iregularnih, crvenih do ljubučastih makula i papula na koži, primarno na zadnjim nogama i preinealnoj regiji, a nekad su te promene generalizovane. Vremenom se ove lezije pretvaraju u tamne kraste. Oštećenja vremenom blede, a nekad ostaju ožiljci. Mikroskopski, radi se o nekrotičnom i hemoragičnom tkivu nastalom na osnovu nekrotičnog vaskulitisa.
Nekrotični vaskulitis je sistemski poremećaj (preosetljivost tipa III).
Svinje koje uginu od PDNS imaju bilateralno uvećane bubrege. Radi se o fibrino-nekrotičnom glomerulitisu
sa nepurulentnim intersticijalnim nefritisom. Kod svinja sa dužim
tokom bolesti, postoji hronični glomerulonefritis.
Obično su obe, i kožne i bubrežne lezije prisutne kod životinje
obolele od PDNS, ali u nekoliko slučajeva zabeleženo je njihovo
pojedinačno pojavljivanje.
Limfni čvorovi mogu biti povećani. Takođe, mogu postajati infarkti
na slezini. Patohistološki, limfoidne promene su slične kao kod PMWS.
Oboljenje je često prisutno u zapatima u kojima je prisutan i
sindrom multisistemskog slabljenja prasadi po zalučenju.

SAMS
PCV2 je povezan sa abortusima u kasnom graviditetu i rađanjem mrtve prasadi. Ipak ovo se retko javlja,
verovatno iz razloga što je seroprevalenca virusa kod odraslih svinja visoka, pa se u većini reproduktivnih
zapata ne javlja klinički tok oboljenja.

simptom %
povećani čvorovi 85
gubitak TM 75
dispnoja 70
bledilo 60
anoreksija 50
dijareja 50
slabost 45
dermatitis 45
kašalj 40
ikterus 35
febra 5

Imunitet
Utvrđeno je da serokonverzija prema PCV2 traje između 14 i 28 dana PI. Neke studije pokazuju da se
kod svinja koje su klinički obolele serkonverzija odvija kasnije u odnosu na trenutak infekcije.
Titar kolostaralinih At opada, ali dolazi do aktivne serokonverzije. Ona se obično odvija oko 7.-12. nedelje
starosti, a ta At se mogu održati do 28. nedelje starosti. PMWS se obično ne sreće kod životinja koje su mlađe od 4 nedelje, što može biti u vezi sa pasivno prenešenim imunitetom. Ipak, iako je humoralni odgovor na PCV2 prisutan u starosti od 2-3 meseca, različit procenat životinja u tovu može biti viremično, što ukazuje na to da At ne mogu u potpunosti zaštiti od infekcije. Ovo se dešava i kod odraslih životinja, jer one mogu biti inficirane, a da ne pokazuju znake infekcije. Pitanje je da li je to rezultat imuniteta ili prirodne starosne rezistencije.
Nizak titar maternalnih At kod prasadi ne dovodi obavezno do razvoja oboljenja. Kod svinja koje nisu
obolele nakon infekcije utvrđen je bolji imuni odgovor - brža sinteza specifičnih At. S druge strane, klinički obolela grla nisu postigla serokonverziju. Ovaj loš odgovor na infekciju bez sumnje dovodi do snažne proliferacije virusa. Uz to, ako se doda delovanje konkurentnih infekcija i/ili stresogena, dolazi do razvoja oboljenja.

Dijagnoza
Respiratorna forma PRRS-a i druga oboljenja koja izazivaju slabljenje, moraju biti diferencirana od
PMWS. Što se tiče PDNS, lista diferencijalnih dijagnoza treba da sadrži oboljenja koja dovode do crvenog do
tamnog prebojavanja kože, kao i stanja koja su praćena petehijama na bubrezima – KKS i Afrička kuga svinja.
Reproduktivna forma PCV2 infekcije se klinički ne razlikuje od drugih oboljenja koja dovode do abortusa u
kasnom graviditetu i rađanja mrtve prasadi. Sindrom izazaiva različite simptome, pa dijagnoza nije laka. Uz
to,kako dolazi do imunosupersije, javljaju se simptomi drugih oboljenja.
PMWS – svinja ili grupa svinja je obolela od PMWS ako postoje:
1. zaostajanje u rastu i slabljenje, često dispnoja i povećanjem ingvinalnih lim. čvorova, nekad sa žuticom
2. nalaz srednje do snažno ispoljenih karakterističnih histopatoloških promena u limfoidnim tkivima
3. umerene do visoke količine PCV2 u lezijama limfoidnih ili drugih tkiva

Ovo je definicija oboljenja, međutim, ne treba isključiti istovremeno postojanje drugih bolesti. Posmatrani
odvojeno jedan od drugog, ovi kriterijumi nisu dovoljni da se donese dijagnoza PMWS. Dijagnoza oboljenja na
nivou zapata se donosi na osnovu potvrđenih individualnih dijagnoza kod određenog broja svinja, kao i na
osnovu povećanja procenta slabljenja i mortaliteta u odnosu na očekivane i/ili uobičajene nivoe na farmi.
PDNS – postoje 2 glavna kriterijuma:
1. prisustvo hemoragičnih i nekrotičnih lezija na koži, primarno lokalizovanih na zadnjim ekstremitetima i
perinealnoj regiji, i/ili otečenim i bledim bubrezima sa generalizovanim kortikalnim petehijama.
2. prisustvo sistemskog nekrotičnog vaskulitisa, kao i nekrotičnog i fibrinoznog glomerulonefritisa.
SAMS – postoje 3 kriterijuma:
1. abortusi u kasnom graviditetu i rađanje mrtve prasadi
2. postojanje obimnog fibroznog i/ili nekrotičnog miokarditisa
3. prisustvo velikih količina PCV2 u miokardijalnim promenama i u drugim fetalnim tkivima

Laboratorijaska dijagnostika
Imunohistohemija je najčešće upotrebljavani test za dijagnostiku PCVD. Virusni Ag se najčešće nalazi u
citoplazmi histiocita, multinuklearnih ćelija i drugih ćelija Mo-Mf linije. Kod pobačenih plodova, PCV2 se nalazi u miokardiocitima.
Razvijeno je nekoliko seroloških tehnika za detekciju At. Ipak, njihova upotreba je problematična jer je
PCV2 ubikvitaran, a serokonverzija je slična kod klinički i subklinički inficiranih grla.
Prevencija i kontrola
PMWS je multifaktorijalno oboljenje. Pored virusa, za razvoj oboljenja potrebno je postojanje određenih
faktora spoljašnje sredine. Uz to, druge virusne i bakerijske infekcije služe kao okidači za PMWS. Zato se
mere kontrole zasnivaju na kontrolisanju ili eliminaciji ovih kofaktora i okidača. Primena tzv. „Madekovog plana u 20 tačaka“ dovodi do smanjenja efekata oboljenja (smanjenja procenta uginuća). Takođe, kontrolom uporednih infekcija u prostorima za smeštaj grla nakon zalučenja, smanjuje se učestalost PMWS.
Prevencija se zasniva na sledećim biosigurnosnim principima:
- maksimalna eksterna biosigurnost: kontrola posetilaca, vozila, pristupa životinja
- zatvaranje krda ili kupovina stoke samo sa farmi koja je slobodna od kliničkih znakova PMWS. Kako ne postoji specifičan test, ne može se garantovati da je ta farma zaista slobodna od virusa. Međutim, zahteva se da je nivo biosigurnosti na toj farmi maksimalan.
- Efikasna kontrola ptica i glodara
- Uvođenje principa proizvodnje koji će minimalizovati efekte PMWS-a: all in/all out proizvodnja i dobre biosigurnosne mere između turnusa
- Smanjiti stres kod mladih svinja. Ne treba mešati svinje.
Iako se u nekim istraživanjima sugeriše da je imuna aktivacija važan okidajući faktor PMWS-a, ipak ne
može se isključiti vakcinacija grla protiv drugih oboljenja u cilju sprečavanja pojavljivanja PMWS. Eventualno može da se uvede promena u tajmingu vakcinacije. Postoji PCV2 vakcina koja se za sada ponegde primenjuje.
Treba primeniti odgovarajuće mere kojima će se pojačati maternalni imunitet i smanjiti viremija kod
krmača u vreme prašenja jer to umanjuje mortalitet prasadi. Oboljenje se može delimično kontrolisati
promenom obroka. Kao korisnim pokazala se primena konjugovane linoleinske kiseline i primena vit E i/ili Se.
Postoje izveštaji o uspešnoj primeni seruma prikupljenog od svinja na kraju tova (commercial market
age pigs) kod prasadi na sisi ili tek zalučene prasadi (serumska terapija) u cilju smanjenja mortaliteta. Međutim,
treba biti svestan činjenice da ovakva procedura predstavlja ozbiljan zdravstveni i biosigurnosni rizik.
PCVS/PMWS: 20 tehničkih preporuka (Madekov plan u 20 tačaka)
Treba primeniti barem 16 tačaka kako bi se mortalitet smanjio sa 20% na jednocifren broj.
Prašenje
1. All out/pranje/dezinfekcija/all in
2. pranje krmača i dehelmintizacija pre prašenja
3. stavljanje prasadi pod drugu krmaču: ograničiti - samo kad je nužno, i samo u prvih 24h
Posle zalučenja
4. mali boksovi (<13), čvrste, pune pregrade
5. all out/uklanjanje slame/čišćenje/dezinfekcija/all in
6. smanjiti gustinu (3 svinje/m2)
7. povećati širinu mesta na hranilici (+7cm/prasetu)
8. poboljšati kvalitet vazduha (NH3 < 10ppm; CO2 < 0.15%)
9. poboljšati kontrolu temperature
10. grupe se ne mešaju
Grower/Finishing
11. mali boksovi, čvrste, pune pregrade
12. all out/uklanjanje slame/čišćenje/dezinfekcija/all in
13. nema mešanja onih grupa iz boksova obrazovanih posle zalučenja
14. nema mešanja finišera
15. smanjiti gustinu (+0.75m2/svinji)
16. oboljšati kvalitet vazduha i temperaturu
Drugo
17. odgovarajući program vakcinacije
18. logična linije kretanja unitar objekata (vazduha, životinja,...)
19. stroga higijena (sečenje repova/zuba, injekcije...)
20. rano uklanjanje obolelih svinja → karantin ili eutanazija

Cirkovirusne infekcije svinja - V. Ivetić, B. Savić, D. Valter, B. Milošević