(sin. emfizematozni karbunkul, lat. gangrena emfisematoza)

 

 

Šuštavac je akutna, nekontagiozna zarazna bolest goveda, ovaca i koza starosti 3 meseca  do 2 godine. Svinje mogu retko da obole, dok konji i čovek ne oboljevaju. Bolest se karakteriše septikemijom, opštom intoksikacijom organizma, degenerativno – nekrotičnim promenama u mišićima ekstremiteta, pojavom edema i nakupljanjem gasa u vezivnom, međumišićnom i potkožnom tkivu koja na pritisak šušte, zbog čega je oboljenje i dobilo ovaj naziv.

 

Etiologija

 

Uzročnik bolesti je Clostridium chauvoi koji stvara jak egzotoksin (alfa toksin), sa nekrotičkim, hemolitičkim i letalnim osobinama. Uzročnik je krupan gram pozitivan anaerob i stvara spore tipa Clostridium.  Raste na hranljivim podlogama, a kolonije su okrugle. Raste na krvnom agaru i daje slabu zonu beta hemolize. Uzročnik (spora) je veoma otporan na fizičke i hemijske faktore. Klostridije su veoma otporni mikroorganizmi zbog posedovanja spora i mogu izdržati temperature ključanja 20 do 60 minuta.

 

Epizootiologija

 

Oboljenje se javlja sporadično. Spore se nalaze u zemlji i oboljenje je vezano za distriktna područja. Raspadom leševa spore se rasturaju po oklini.
Infekcija može biti endogena, kada se spore već nalaze u tkivima, a njihova germinacija se odvija nakon traume. Egzogene infekcije nastaju kod povreda, kastracije, striže ovaca, operacija, jagnjenja, a kod goveda još preko oštećene sluzokože digestivnog trakta. Oštećenja se javljaju tokom menjanja zuba ili kod parazitskih oboljenja. Oboljenje može da se javi kao enzotija kod striže ovaca i kod menjanja zuba kod goveda.
Ulazna vrata infekcije su povredjena koža i sluzokože.

 

Patogeneza

 

Nakon ulaska u organizam preko povređene kože iili sluzokoža, uzročnik se krvlju raznosi po organizmu ali se germinacija spora odvija samo u tkivima sa smanjenom koncetracijom kiseonika tj. tkiva u kojima postoje anaerobni uslovi. Aerobne bakterije mogu da pomognu infekciju jer mogu dovesti do gnojenja tkiva i potrošnje kiseonika u tkivu. Pošto uzročnik stvara jek egzotoksin sa proteolitičkim dejstvom, dolazi do nekroze mišića i stvaranja gasova kao posledica razlaganja ugljenih hidrata. Prilikom rasecanja mišića oseća se miris užeglog maslaca. Zbog raspada tkiva dolazi do oslobađanja toksina koji odlaze u krvotok i dovode do toksemije i poremećaja opšteg stanja. Prodiranjem uzročnika u krv, dolazi do septikemije i smrti.

 

Klinička slika

 

Inkubacija bolesti traje 2 do 3 dana, retko duže, a tok bolesti je veoma kratak i životinja može da ugine za 24 do 36 časova, a nekada i duže. Na mestu infekcije nastaje otok koji je u početku topao i bolan, a kasnije se širi i postaje bezbolan i hladan. Koža iznad otoka je mrke boje sa nekrotičnim promenama. Opšte stanje organizma je poremećeno, životinja je apatična, ima povišenu temperaturu do 42°C, prestaje da preživa, teško hoda, vrat je ispružen ako na njemu ima edema. Promene u vidu degeneracija i nekroza nalaze se na grupama velikih mišića ekstremiteta. Edemi sa nakupljanjem gasa nalaze se u međumišićnom, potkožnom i vezivnom tkivu. Edemi se ne javljaju ispod karpalnih i tarzalnih zglobova. Ukoliko se rukom pritisnu promenjeni delovi tela čuje se šuštanje zbog prisustva gasa. Septikemični oblik se retko javlja kod goveda, a završava letalno. Kod ovaca i koza infekcija nastaje preko kože i sluzokože pa su simptomi slični kao kod malignog edema. Životinje uginu za 8 – 60 sati.
Kod svinja se oboljenje javlja sporadično. Dolazi do izmene triasa, javlja se crveni otok u grlu, disanje je otežano, a ponekad su promene u centralnom nervnom sistemu.

 

Patomorfološke promene

 

Promenjeni mišići imaju sunđerast izgled,otečeni su, a prilikom rasecanja čuje se pucketanje i oseća miris užeglog masla. Mišići imaju promenjenu boju, tamno crvenu, prljavo smeđu ili  mrku boju. Egzotoksin dovodi do gangrenoznog celulitisa i miozitisa. Promene se mogu naći i na jeziku i one izazivaju dispnoju kod životinja. Promene na srčanom mišiću i dijafragmi dovode do smrti. Slezina može biti ispunjena gasom, a limfni čvorovi uvećani i hiperemični. Kod septikemije bez edema promene su na jetri, a leš je neprijatnog mirisa.

 

Dijagnoza

 

Može se postaviti na osnovu epizootioloških podataka (distriktna područja), na osnovu kliničke slike i sigurnog laboratorijskog nalaza.
Za bakteriološki nalaz uzima se uzorak promenjenog tkiva za izolaciju uzročnika. Bakteriološkim pregledom treba diferencijalno dijagnostikovati maligni edem uzrokovan drugim klostridijama.
Mikrobiološka dijagnostika:
obojeni preparat
kultura , krvni agar
imunodijagnostika : DIF
Biološki ogled :
Vrši se na zamorcu. Ubrizga mu se materijal u glutealnu muskulaturu, ugine za 36 sati. Može se izvoditi test neutralizacije.

 

Terapija

 

Terapija ne daje mnogo uspeha jer je tok bolesti brz. Potrebno je obraditi ranu i isprati oksidacionim sredstvima i aplikovati hiperimuni serum u okolinu rane. Sistemska terapija podrazumeva aplikaciju penicilina ili aureomicina na koje je uzročnik osetljiv. Simptomatska terapija se daje životinji za poboljšanje stanja organizma.

 

Profilaksa

 

Opšte mere ne daju značajne rezultate s obzirom da je ovo oboljenje tla i vezano za distrikte. Leševe životinja treba neškodljivo uklanjati kako se spore ne bi rasturale po okolini. Imunoprofilaksa se sprovodi sa inaktivisanom vakcinom Klostrivet. Vakcinišu se goveda starosti preko 6 meseci i ovce starije od 3 meseca. Revakcinacija se vrši svake godine, a u distriktnim područjima svakih 6 meseci, u proleće i u jesen, 14 dana pre šišanja ovaca.

 

Piše: dr vet. med. Miroslav Radić

 

Literatura:

 

Đukić B., Aleksić.V.Z.,(2001): Sudska veterinarska medicina-bolesti i mane životinja,Beograd,2001.

Trumić P., Zaraze domaćih životinja, II specijalni deo, Beograd 1962.

 

 

 

 

 

 

 

Prijavi se

Pretraži sajt

petshop logopitajte-veterinara

Oglasi

Oglasi za posao

veterina.info fan box