Već smo rekli da je snižavanje masnoće mleka usledilo gotovo  uvek  posle  davanja  velike  količine  koncentrata  u obroku, ali da uzroci i mehanizam tog delovanja nisu bili potpuno jasni.

Prema S c h u l t z u, naučnici su, uglavnom, saglasni u tome da mlečna žlezda za stvaranje mlečne masti koristi, uglavnom, sledeće tri supstance: acetate, trigliceride i ketone. Acetati se prvenstveno stvaraju fermentacijom u buragu. Trigliceridi delimično potiču od masti u obroku, a delimično ih proizvodi jetra. Ketonska tela su od relativno manjeg značaja, a stvaraju se u zidu buraga i u jetri.

Od napred navedene tri supstance acetati sačinjavaju glavni graževinski materijal od kojeg se stvara mlečna mast.

Naučna istraživanja su pokazala da, kada je obilna ishrana koncentratima, u buragu se stvara manja količina sirćetne kiseline, a veća količina propionske kiseline. U ovakvim fiziološkim uslovima je moguće da deo koncentrata prelazi u niži deo probavnog trakta gde biva razgražen i apsorbovan u formi šećera kao i kod monogastričnih životinja. Što se više proizvede propionske kiseline, time se više povećava sadržaj šećera u krvi. Ovaj šećer u krvi dovodi do povećanog deponovanja telesne masti umesto stvaranja mlečne masti. Što se manje acetata bude nalazilo u krvi krave, sama mlečna žlezda ga uzima i pretvara u mlečnu mast. Naučna istraživanja obavljena u Wisconzinu objašnjavaju da dodavanjem obrocima krava sirćetne kiseline ili Na-acetata, a ne davanje propionske kiseline, obnavljaju procenat mlečne masti krava koje su hranjene obrocima sa malo sena i dosta koncentrata.

Reakcija na davanje acetata potvrdile su ranije teorije da obroci siromašni vlaknima (senom), a bogati koncentratima uzrokuju sniženje procenta masti u mleku, zbog promene relativnih odnosa, a verovatno, i količine isparljivih masnih kiselina u reticulo-vimenu.

Autori su smatrali da se acetat apsorbuje iz retikulo-vimena i da predstavlja gražu za stvaranje mlečne masti, jer se ugražuje u zasićene masne kiseline koje sadrže do 16 C-atoma. Prema tome, smanjenje acetata u reticulo-vimenu krava, koje primaju obroke siromašne kabastim, a bogate koncentratnim hranivima ili preterana oksidacija acetata kod takvih krava, mogla bi biti uzrok opadanja mlečne masti na tim obrocima.

Prema Kesleru i saradnicima, kada udeo koncentrata dostigne nešto oko 60% u obroku, nastaje opadanje konzumacije suve materije i pojave tovnog tipa metabolizma koji je autogonist metabolizma za uspešnu proizvodnju mleka i mlečne masti.

Prema dosadašnjim istraživanjima obavljenim kod nas i u svetu, može se reći, obroci koji depresiraju masnoću mleka dovode do sledećih biohemijskih promena u buragu:

 

1. Smanjenje udela sirćetne kiseline u ukupnim IMK u buragu.

2. Povećanje udela propionske kiseline u ukupnim IMK u buragu.

3. Smanjen odnos acetata: propionat kao rezultat prednjih promena.

4. Smanjen buražni pH.

5. Povećanje valerijanske kiseline u buragu.

6. Opadanje krvnih lojišta.

7. Smanjenje krvnih acetonskih tela.

8. Povećanje krvne glukoze.

9. Povećanje nezasićenih masnih kiselina u mlečnoj masti.

 

Na osnovu naučnih istraživanja može se zaključiti da se svi divergentni stavovi koji depresiraju procenat mlečne masti mogu svesti na 3 glavne teorije kojima se danas objašnjava sniženje procenta masti u mleku.

Davanje velikih količina koncenrata naročito u peletiranoj formi.

 

1. Prva teorija svodi uticaj depresirajućih obroka na smanjenje količine sirćetne kiseline u sadržaju buraga: Hacime navodi - iskorištavanje acetata od strane vimena preživara za proizvodnju mlečne masti.

2. Druga teorija obuhvata smanjenje koncentracije betahidroksi-buterne kiseline u krvi čije je iskorištavanje u vimenu za stvaranje mlečne masti dokazano. Ketogena aktivnost buterne kiseline i aktivnost propionske kiseline je dokazana.

3. Treća teorija obuhvata endokrinu kontrolu mobilizacije masti. Povećanje glukoze u krvi depresira oslobažanje masnih kiselina iz adinoznog tkiva, dovodeći time do smanjenja lipida u krvnoj plazmi, koji su potrebni za sintezu mlečne masti.

 

Literatura:

Mr Milun D Petrović, Dr Milan M Petrović, Dr Vladimir S Kurćubić - GOVEDARSTVO TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE, Čačak, 2006.

Prijavi se

Pretraži sajt

petshop logopitajte-veterinara

Oglasi

Oglasi za posao

veterina.info fan box