U toku zadnjih deset godina i u svetu i kod nas, ispoljava se na izmuznim farmama trend ka odabiranju krava muzara sa većom proizvodnjom mleka i koncentraciji većeg broja krava na farmi. Ovaj trend ima za posledicu da na jednog radnika dolazi sve veći broj krava i veća količina proizvedenog mleka. S druge strane nastojanje društva ide u pravcu većeg skraćivanja radnog vremena.

Ova suprotnost u okviru izmuzne farme može se prevazići samo na taj način ako se što je moguće više mehanizuje proces proizvodnje hrane i hranjenja životinja. Uvođenje mehanizacije u ishrani, međutim, zahteva da se pripremaju i konzerviraju ona krmiva koja najbolje odgovaraju procesu mehanizacije.

Usevi sa prirodnih ili sejanih travnjaka predstavljaju najjeftiniji izvor hranljivih materija za preživare. Sistemi ishrane koji do maksimuma koriste ove useve su najekonomičniji.

Bez obzira na metod žetve i način sušenja usev mora biti rano košen da bi se dobio vrhunski kvalitet bilo sena ili silaže.

U našim uslovima veoma su retke godine u kojima je moguće da se kosidba izvrši bez kiše u razdoblju od 1. do 15. juna, kada je krajnja granica da se od prvog otkosa dobije kvalitetno kabasto krmivo. Praktično rešenje je da se prvi otkos iskoristi za silažu a za seno ostavi drugi i treći otkos.

Prema Hoglundu, 1973, najmanji ukupni gubici dešavaju se kada usev ima vlagu između 50 - 60%.  To se vidi iz sledećeg grafikona:

 

Grafikon1

 

Kada je vlaga bila 58%, ukupni gubici iznosili su oko 13%, upoređeno sa 33% koliko su bili najveći gubici sušenjem u polju za seno. Na polju sušeno seno ima najveće gubitke lišća, a samim tim i najveće gubitke SM. Slično je i sa senom sušenim u seniku. Veliki gubici u polju koji nastaju kada se od useva sa 40% i manje vlage želi napraviti senaža, dovode uopšte u pitanje pravljenje senaže kada usev ima tako malu vlagu bez obzira na tip silosa kojim se raspolaže. S druge strane velika vlažnost useva u momentu siliranja može uticati na gubitke i to ne u polju nego u silosu zbog oticanja soka.

Istraživanja u SAD su pokazala gubitke oticanjem soka u silotornjevima, koji su prikazani u tab. 8.

 

Tab.8. Gubici u SM usled oticanja soka u tornjevima

 

Vlažnost silaže,%

85

75

70

65

Gubici SM,%

12-15

5-8

1-2

1

 

Isti faktori na koje se oslanjamo u proceni kvaliteta sena, takođe su važni i za kvalitet silaže, a to su: sadržaj proteina, vlakana, lisnatost i odnos lišće/stabljika. Prema standardnom metodu koji se primenjuje u Danskoj tu se uzimaju i ocenjuju i drugi faktori kao što su: boja, struktura, miris, pH, NH3-N, buterna i sirćetna kiselina.

Kvalitetna detelinsko travna silaža ima tamno zelenu boju, sa oštrim i čistim mirisom kiseline, koji je karakterističan za košene trave ili leguminoze.

Međutim, silaža može imati istu boju i miris kao kvalitetna, a ipak da bude u lošem stanju. To je slučaj kada potiče od prestarelih biljki. Karamelizirana svetlo smeđa do crna boja, sa mirisom zagorelog šećera ili sladakim mirisom, karakteristika je silaže koja je u procesu fermentacije preterano zagrevana zbog prisustva vazduha.

Velika količina buterne kiseline u silaži, koja ima svetlo do tamno zelenu boju i oštar miris, posledica je nepravilne fermentacije, koja se dešava kada se silira suviše vlažan ili leguminozni materijal.

Gnila, crna i ljigava masa sa neugodnim mirisom rezultat je nepravilne fermentacije preterano vlažnog i loše sabijenog materijala. Plesniva silaža posledica je suvog materijala i prisustva vazduha u silo prostoru.

U određivanju hranljive vrednosti silaže, sadržaj vlage je najvažniji faktor. [to je više vlage, manje je SM, a time i hranljiva vrednost. Ako je silaža suviše vlažna, gubitak hranljivih materija je velik, a silaža ima oštar i prodoran miris.

Shepherd je zaključio da sadržaj vlage u silaži indirektno utiče na apetit goveda i njihovu želju za travnom silažom. To se vidi iz podataka koji su navedeni u tabeli 9:

 

Tab.9. Uticaj vlažnosti silaže na konzumiranje


Vrsta silaže

Vlaga silaže

%

Pojedena količina SM na 50kg tel. težine u kg

Dactylis, prvi otkos /vlatanje/:

Svež, zelen

79,7

2,72

Provenuo

66,9

4,00

Drugi otkos/rani stadijum /:

Svež, zelen

71,8

4,16

Svež, zelen + 5% suvog zrna

69,7

2,42

Provenuo

59,5

2,22

Lucerka, prvi otkos, 1/10-1/4 u cvatu:

Sveža, zelena

77,9

2,46

Provenula

72,7

3,88

Provenula

65,6

4,68

Pola suva

45,7

5,04

Soja, stvorene prve mahune:

Sveža, zelena

74,1

3,04

Sveža, zelena + 10% suvog zrna

69,9

4,38

Provenula

58,1

3,40

 

Literatura: Mr Milun D Petrović, Dr Milan M Petrović, Dr Vladimir S Kurćubić - GOVEDARSTVO  TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE, Čačak, 2006.

Prijavi se

Pretraži sajt

petshop logopitajte-veterinara

Oglasi

Oglasi za posao

veterina.info fan box