Do danas se nakupilo dosta podataka i rezultata iz komparativnih ogleda o hranljivoj i produktivnoj vrednosti sena i silaže u obroku krava muzara.

Poznato je da se minimalni gubici u polju, u procesu pripremanja kabastih krmiva za ishranu preživara, postižu samo tada kada se detelinsko travne smeše kose i neposredno koriste za ishranu kao zelene (sveže) ili konzerviraju kao silaža. U ovom pogledu koristan je i postupak dehidriranja. Mali gubici u polju zajedno sa mogućnošću uvođenja pune mehanizacije kosidbe, siliranja i doturanja silaže u jasle daje prednost silaži nad senom. U tom pogledu prema nekim autorima najveću prednost ima direktno spremljena silaža, s obzirom na minimalne gubitke u procesu košnje i minimalan utrošak rada, ljudskog i mašinskog. Međutim, u procesu fermentacije u silosu, zbog većeg oticanja soka, gubici se mogu upoređivati sa drugim postupcima siliranja.

Thomas i saradnici, navode da ukupna količina SM koja se pojavljuje u silaži i koja stoji životinjama na raspolaganju, iznosi 70 do 90% od SM u momentu kosidbe, tako da je teško dati prednost ma kojem postupku konzerviranja zelene mase. Prema Hoglundu to bi bio senaž.

Shepherd i saradnici, te Slock i saradnici na osnovu poređenja potrebnog vremena i troškova mašinskog rada u raznim postupcima konzerviranja zelene mase, dolaze do zaključka da su podaci veoma varijabilni. Malo ima podataka za postupak siliranja direktno košenog useva, tako da je i u tom slučaju teško dati tačnu ocenu i sud koji postupak ima prednost.

Jedan od vodećih eksperata na polju ishrane muzara Mc Cullough ima određeno mišljenje, kada je u pitanju odlučivanje između sena i silaže. On smatra da farmer danas ima sledeća tri izbora krmiva:

1/ pašu ili zelenu masu; 2/ suvu krmu u formi sena i zrna i 3/ vlažnu krmu u formi silaže.

Kada se radi o manjem stadu ili broju goveda najekonomičnije je koristiti pašu. Međutim, današnja velika stada zahtevaju obezbeđenje toliko velike količine hrane ujednačenog kvaliteta da je uskladištena krma jedina alternativa izbora. Sušenje hrane u formi sena i zrna je veoma podesan sistem za manipulisanje hranom te je mnogo godina bio metod dominantan na farmama. Nagao zaokret ka silaži desio se zbog tri osnovne prednosti silaže:

  • 1. smanjenja gubitaka pri kosidbi i sušenju  - gubici isključivo zbog vremenskih prilika.
  • 2. moguće potpune primene mehanizacije od polja do jasala i
  • 3. mogućnosti korišćenja fermentacije da se krmivo učini više prilagođenim potrebama životinja nego originalno krmivo.

Ove prednosti silaže trebalo bi imati stalno na umu, jer mnoge današnje preporuke za spravljanje silaže predstavljaju kompromis između navedenih prednosti i rizika spremanja sena. Tako provenula silaža smanjuje prednosti nezavisnosti silaže od vremenskih prilika i odluka da se pristupi provenavanju useva mora se doneti na osnovu uverenja da će se dobiti korist koja je veća od navedenog rizika.

Mc Cullough, 1965 i 1969, je na sledeći način, kako je to dato u tabeli 10, prikazao relativne vrednosti silaža sa različitim sadržajem vlage. U tabeli 10, sabrani su rezultati mnogobrojnih ogleda. Na osnovu tih podataka može se zaključiti, da čak u procesu spravljanja sena sušenjem u seniku nastaju gubici od 21% SM, što je gotovo jednako ili neznatno manje u poređenju sa spravljanjem jako vlažne silaže, gde su gubici 25%. Ovako visoki gubici SM karakteristični su za postupak u kome se direktno košena zelena masa silira. Verovatno, u silo trenčevima gubici mogu biti još veći.

 

Tab.10. Relativna vrednost detelinsko travnih silaža u poređenju sa senom spravljenim u seniku

 

Sadržaj vlage i način uskladištenja Prosečni gubici SM(%): Efikasnost u poredjenju sa senom (%) Ukup. vredn. u odnosu na seno s obzirom na proiz. mleka po jedinici povšine - jutru (%)
U polju i kosidbom U skladištu Ukupni

Silaža,70% vlaga i više, silo toranj 

2 

23

25

110

104

60-70% vlaga,silo toranj

 

5

12

17

108

114

55% vlaga, silo toranj 

8

12

20

101

103

50% vlaga, harve-stor 

10

3

13

101

113

40% vlaga, harve-stor 

13

2

15

101

108

Seno sušeno u seniku,

 25-35% 

15

6

21

100

100

vlaga

 

Prema istom istraživaču maksimalna efikasnost s obzirom na količinu SM sačuvane u silaži postiže se kada usev ima 60 do 70% vlage. Kao što smo videli ranije, smatra se da se to postiže kada je vlažnost useva između 50 do 60, odnosno 58%. Ukupni gubici SM u tom slučaju iznose 17%. Međutim, u procesu fermentacije hranljiva efikasnost SM povećava se za nekih 8% u odnosu na seno, tako da se za oko 14% dobije više mlekea po jedinici površine (jutru), kada se usev silira, nego kada se pretvara u seno. Dalje snižavanje  vlage  dovodi do povećanja gubitaka SM u polju, a izostanak prave fermentacije u suvljoj masi smanjuje efikasnost iskorišćavanja krme, tako da se time postiže dobitak zbog umanjenih gubitaka SM u skladištu.

Na osnovu podataka koji se daju u tabeli može se zaključiti da su razlike u svarljivosti SM između direktno košene i provenule silaže i sena veoma varijabilne, nestalne i da variraju iz godine u godinu i da se ne znaju jasni razlozi za ova variranja.

 

Literatura: Mr Milun D Petrović, Dr Milan M Petrović, Dr Vladimir S Kurćubić - GOVEDARSTVO  TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE, Čačak, 2006.

Prijavi se

Pretraži sajt

petshop logopitajte-veterinara

Oglasi

Oglasi za posao

veterina.info fan box