Da bi se od visokoprotuktivnih krava postigao maksimalni efekat, moraju se stvoriti odgovarajući uslovi držanja i ishrane.

Krava koja za 305 dana laktacije daje oko 6.000 kg mleka izluči mlekom iz tela oko 200 kg mlečnih belančevina, 260 kg mlečne masti, 8 kg Ca, 6 kg  P i ostalih hranljivih materija. Sve to treba nadoknaditi hranom koja mora biti veoma kvalitetna i pristizati ravnomerno, bez ikakvih prekida. Da bi veliku količinu hrane krava pojela, hrana mora biti visoko svarljiva.

Svarljivost organske materije mora biti:

  • Krava - uzdržna hrana 50%
  • Krava - 10 kg mleka    60%
  • Krava 20 kg mleka       70%
  • Krava - 30 kg mleka     80%
  • Krava - 40 kg mleka     90%

U skladu sa zahtevima krava za probavljivošću organske materije, moramo vršiti usmeravanje napora na proizvodnju osnovnih krmiva koja tim zahtevima mogu najbolje udovoljiti, imajući pri tome u vidu i zahteve da odabrane krmne kulture daju stabilne i visoke prinose krmnih jedinica sa ha, da imaju visoku svarljivost i koncentraciju neto energije, da se daju lako konzervirati i sa što manje gubitaka i da imaju neznatan sadržaj štetnih materija. Istraživanja su pokazala da svarljivost organske materije, odnosno energije stoji u tesnoj vezi sa količinom sirovog vlakna i da, približno, svako povećanje vlakna za 1%, u obroku snižava svarljivost energije za jedinicu. Prema tome, dostupan kriterijum za ocenu kvaliteta kabastih krmiva bio bi, u prvom redu, sadržaj sirovih vlakana, a svakako još i sadržaj proteina i koncentracija energije (količina kr.jedinica u 1 kg suve materije).

Za uslove praktične ishrane preživara procena sena, dehidriranih produkata i travne silaže, a i zelene mase, na osnovu sadržaja sirovog vlakna i probavljivog proteina vrši se na način koji je prikazan u tab. 13 i 14.

 

Tab.13. Procena kabastih hraniva na osnovu količine sirovih vlakana

 

Količina sirovih vlakana,g/kg SM

Ocena količine sirovog vlakna

Manje od 240 

Povoljno 

240-290 

Još podnošljivo 

291-330 

Nepodnošljivo 

331-370 

Veoma nepodnošljivo 

više od 370 

Ravno slami 

 

 

Tab.14.Procena kabastih hranivana osnovu količine sirovog proteina

 

    Količina sirovog proteina,

                 g/kg SM

          Ocena količine 

proteina,g/kg SM 

sirovog proteina 

Manje od 75 

Veoma mala 

76-100 

Neznatna 

101-125 

Neznatna do umerena 

126-150 

Umerena (prosečna) 

151-175 

Prosečna do velika 

176-200 

Velika 

Više od 200 

Jako velika 

 

Zadovoljavanje različitih zahteva krava za probavljivom organskom materijom, zavisno od njenog fiziološkog stanja uslovljeno je, prema tome, kvalitetom osnovnih krmiva. Ukoliko je kvalitet lošiji moraćemo ukupnu svarljivost obroka povećavati manjom ili većom količinama koncentrata. Za procenu kvaliteta osnovnih krmiva naročito je dragocen podatak o koncentraciji energije, koja se izražava količinom neto energije, odnosno skrobnih ili krmnih jedinica u 1 kg SM krmiva ili obroka. U tom pogledu krmiva se veoma razlikuju što se vidi iz tabele 15.

S obzirom na to da su u preživara predželuci ograničenog kapaciteta, to od koncentracije energije i hranljivih materija obroka zavisi da li će krava iz obroka dobiti potrebne sirovine za njenu genetski moguću proizvodnju. To znači, ukoliko je proizvodnja mleka veća, koncenracija hranljivih materija obroka mora biti veća i obratno. Ako se zahtevi ne usaglase proizvodnja mleka će se smanjiti ili će se trošiti telesne rezerve do određene mere. Ti odnosi se vide iz tabela 16 i 17.

 

Tab.15. Procena kvaliteta osnovnih krmiva na osnovu sadržaja skrobnih jedinica u 1kg suve materije

 

            Vrsta hraniva

Skrobne jedinice+ u 1 kg SM

Slama

200-334

Seno

350-44

Travna silaža

400-500

Krmna repa

600

Kukuruzna silaža

600-650

Pivski treber

550-600

Mekinje rezanci

550-650

Zrna žitarica

700-900

Uljana sačme, pogače

700-900

Zelena lucerka,1.otkos,pupanje

586

Zelena lucerka,2.otkos,cvetanje

452

Dehidrirana lucerka

700-755

Lucerkino obično seno,

466

1. otkos pupanje

 

Lucerkino seno obično,

361

1. otkos početak cvetanja

 

 

Tab.16.Potrebna koncentracija energije u obroku za proizvodnju 25 kg mleka kada krava dnevno jede različite količine hrane.

 

     Količina konzumirane

             SM, kg/dan

         Skrobnih jedinica

           u kg SM obroka

15

610

17

544

20

463

22

420

 

Skrobna jedinica pretvara se u krmnu (zobenu) jedinicu množenjem faktorom 1,67.

 

 

Tab.17. Potrebna koncentracija energije u obroku kada je različita proizvodnja mleka a konzumirana jednaka količina (predpostavka da krava jede 15 kg SM/dan).

 

Dnevna proizvo-

Skrobnih jedinica

Dnevna proizvo-

Skrobnih jedinica

dnja mleka, kg

u kg SM

dnja mleka, kg

u kg SM

10

367

22

567

12

400

24

600

14

434

26

634

16

467

28

667

18

500

30

700

20

534

-

-

Sve se dakle svodi na zahtev da se na farmi mora proizvoditi vrlo dobar i odličan kvalitet osnovnih - kabastih krmiva (zelena masa, seno, silaža). Ako to bude tako, onda će se trošiti manja količina koncentrata jer će udeo kabastih, u ukupno potrebnoj energiji za proizvodnju mleka, biti manji nego u slučaju kada su kabasta hraniva lošijeg kvaliteta. Normalni odnosi između osnovnih i koncentrovanih krmiva u ishrani krava za proizvodnju 5.000-6.000 kg mleka, kada su osnovna krmiva kvalitetna su prikazani u tabeli 18.

 

 

Tab.18. Normalni odnosi izmeću osnovnih i koncetrovanih krmiva za proizvodnju 5000-6000 kg mleka

 

       Period 

         dani

Konzum.

SM u kg 

Odnos osnovnih i koncentrovanih krmiva

Dnevna proizvodnja mleka za 5.000 kg u laktaciji

Steonost:

45-20 

10

80:20

-

20-telenje

10

10:30

-

Laktacija:

1-30

16

60:40

23

31-90

18

60:40

24

91-150

17

75:25

19

151-210

15.5

85:15

14

211-300

14

93:7

11

 

 

Ovakvi odnosi mogu važiti i za proizvodnju 6.000 kg mleka u laktaciji, jedino, u početku laktacije, udeo koncentrata može se povećati do 45% umesto 40%.

Naime, novija ispitivanja pokazala su da je za krave koje daju 4.000-6.000 kg mleka najefikasniji tip ishrane sa umerenim utroškom koncentrata. Veći utrošak koncentrata, zavisno od kvaliteta kabastih krmiva, može se uvesti samo u prva 3 meseca laktacije. Za potrebe planiranja proizvodnje hrane za visokoproduktivna stada polazi se od sledećih podataka o utrošku koncentratnih krmiva u polukoncentratnom tipu ishrane po jednoj kravi koji su prikazani u tabeli 19.

Da  bi  se  mogli  postaviti  puni  zahtevi za krmnu  bazu na farmi, moraju se razmotriti normativi ishrane visokoproduktivnih  krava. Ovi normativi  koriste se  gotovo jedino za potrebe planiranja proizvodnje hrane na farmama.

 

Tab.19. Utrošak koncetrovanih krmiva u polukoncetrovanom tipu ishrane po jednoj kravi

 

  Laktaciona      proizvodnja        mleka, kg

 Utrošak koncentrata         za 1 kg mleka

              g 

 

    Ukupna potreba

4.000

200-250

8-10

5.000

250-350

12.7-17.5

6.000

250-350

15.0-21.0

 

 

S obzirom na to da će se mlečnost kretati od oko 4.000 do 6.000 kg mleka, najpre je potrebno razmotriti kretanje muznosti po mesecima laktacije.

 

 

Tab.20. Planirana proizvodnja mleka po mesecima laktacije

 

                  M e s e c i   l a k t a c i j e

      Količina mleka

       u laktaciji, kg

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

17

19

17

16

15

14

13

11

10

8

4.200

18

20

18

17

16

15

14

12

11

9

4.500

20

22

20

19

18

17

16

14

13

11

5.100

23

25

24

22

21

20

18

17

16

14

6.000

 

U određivanju normi krmnih jedinica za 1 kg mleka u ukupnoj godišnjoj proizvodnji, da bi se izračunale ukupne količine hrane za godinu, u većini slučajeva polazi se od vrednosti prikazanih u tab. 21.

 

Tab.21. Utrošak krmnih jedinica za 1 kg mleka pri različitoj godišnjoj proizvodnji mleka

 

Godišnja laktaciona 

  proizvodnja mleka 

             kg 

 Utrošak krmnih 

 jedinica za 1 kg 

       mleka 

 Potrebno kr. jedinica 

 za godišnju mlečnost 

         po kravi 

4.000

1.00-1.05

4.000-4.200

5.000

0.90-0.95

4.500-4.750

6.000

0.85-0.90

5.100-5.400

7.000

0.80-0.85

5.600-5.950

8.000

0.83-0.85

6.800-6.640

 

Količina probavljivog proteina, dosta tačno, ali i orjentaciono, određuje se prema datim krmnim jedinicama i iznosi:

 

 

        Količina mleka, kg 

10-15

15-20

više od 20

Kada je izbalansirana ishrana: 

100

100-105

105-110

Kada ishrana nije izbalansirana: 

110

115

120

 

Tab.22. Normativi potreba hranljivih materija za krave sa raznom godišnjom proizvodnjom mleka prilikom izračunavanja godišnje količine hrane

 

                                              M  e  s  e  c  i      l  a  k  t  a  c  i  j  e

Ukupno

u laktac.

Hranljive materije

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Dnevna količina mleka

17

19

17

16

15

14

13

11

10

8

4.200

Krmnih jedinica

17

19

17

16

15

14

13

11

10

8

4.200

Probavljivog proteina, g

1700

1995

1700

1600

1500

1400

1300

1100

900

720

417.450

Ca, g

100

110

100

90

85

81

77

69

65

57

25.020

P, g

68

75

68

62

62

58

55

49

45

40

17.160

Kuhinjska so, g

110

120

110

105

85

81

77

69

65

57

26.370

Karotin

630

708

633

605

525

500

475

425

400

350

156.530

Vitamin D2, I.J.

16.830

18.810

16.830

15.840

14.850

13.860

12.870

10.890

9.900

7.920

4.158.000

 

Tab.23.Normativi potreba hranljivih materija za krave sa raznom godišnjom proizvodnjom mleka prilikom izračunavanja godišnje količine hrane

 

                                                     M e s e c i    l a k t a c i j e

Ukupno u

laktaciji

Hranljive materije

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Dnevna količina mleka

18

20

18

17

16

15

14

12

11

9

4.500

Krmne jedinice

18

20

18

17

16

15

14

12

11

9

4.500

Probav.protein,  g.

1800

2000

1880

1700

1600

1500

1400

1200

1100

990

450.000

Ca, g

97

114

97

100

90

85

81

73

69

61

26.110

P, g

71

78

71

68

62

62

58

52

49

42

18.102

Soli, g

115

125

115

110

105

85

81

73

69

60

28.110

Karotin, mg

600

650

600

633

605

525

500

450

425

375

160.890

Vitamin D2, I.J.

17280

19800

17820

16830

15840

14850

13860

12068

10890

8910

4.360.731

Dnevno mleka

20

22

20

19

18

17

16

14

13

11

5.100

Krmne jedinice

18

19.8

18

17.1

17.2

15.2

15.2

13.3

12.4

10.5

4.723

Probav.protein, g

1890

2079

1890

1796

1710

1620

1520

1264

1235

998

480.060

Ca, g

105

113

105

101

97

93

89

81

77

69

27.900

P, g

78

84

78

75

71

68

65

58

55

49

20.430

So, g

125

135

125

120

97

93

89

81

77

69

30.330

Karotin

650

700

650

625

600

575

550

505

475

425

172.500

VitaminD2,I.J.

17820

19602

17820

16929

16038

16929

15048

13137

12276

10395

4.158.720

Dnevno mleka

23

25

24

22

21

20

18

17

16

14

6.000

Krmne jedinice

20.7

22.5

21.6

19.8

18.9

18

16.2

15.3

14.4

12.6

5.400

Probav.protein, g

2277

2475

23.76

2178

2079

1890

1701

1607

1512

1260

581.650

Ca, g

117

125

121

113

109

105

97

93

89

81

32.130

P, g

87

94

90

84

81

78

71

68

65

58

23.280

So, g

140

150

145

130

109

105

97

93

89

81

34.170

Karotin

725

775

750

700

675

650

600

575

550

500

195.000

Vitamin D2, I.J.

20493

22275

21384

19602

18711

17820

16038

15147

14256

12474

5.346.120


Na osnovu podataka navedenih u predhodnoj tabeli može se izračunati godišnja potreba hrane za krave različite muznosti. Mogućnosti krmne baze određuju tip obroka (međusobni odnos pojedinih vrsta krmiva u godišnjoj potrošnji hrane).

Iskustvo je pokazalo da je za visokoproduktivne krave najbolji pun obrok tj., u kome je zastupljeno seno, sočna krmiva i koncentrati. Najbolji efekti se postižu sa senom od leguminoza i senom koje predstavlja smesu leguminoza i slatkih trava: sočna komponenta u obroku trebalo bi da je predstavljena silažom (dve vrste) i repom. Sastav koncentrata trebalo bi da odgovara kvalitetu i hranljivoj vrednosti osnovnih krmiva.

Polazeći od napred navedenih vrednosti, i poželjnog odnosa 60 : 40 između kabastih i koncentrovanih krmiva proizilazi da krava koja ima godišnju proizvodnju oko 5.100 kg mleka treba 4.723 krmnih jedinica.

 

 

Tab.24. Godišnje potrebe u krmnim jedinicama krava muzara


Kabastih krmiva

2.834 krmnih jedinica

Koncentratnih krmiva

1.889 krmnih jedinica

 

Polazeći od prosečnih vrednosti pojedinih krmiva, zimskog perioda ishrane od 180 dana i letnjeg perioda ishrane od 180 dana , 2.834 krmnih jedinica, koliko otpada na kabasta krmiva, mogu se uopšteno rasporediti na kabasta hraniva kao u tabeli 25.

 

 

Tab.25.  Godišnje potrebe u kabastim hranivima (u kg ili krmnim jedinicama)


Zelena masa

5.400 kg ili 1.080 krm.jed.

Seno

540 kg ili 270 krm.jed.

Silaža kukuruzna

6.300 kg ili 1.512 krm.jed.

Ukupno

2.862 krm.jed.

 

Visoka proizvodnja mleka, a pre svega, potreba da se sa 1 ha postigne što veći prinos energije (krmnih jedinica) zahtevaju da se za letnju ishranu koristi ne samo zelena masa lucerke nego i sočna krmiva. U prvom redu to se odnosi na iskorišćavanje ozime smeše, koja pristiže rano u proleće, a u drugoj polovini godine stočna repa (polušećerna) koja se izvanredno slaže sa zelenom lucerkom i stimuliše veću proizvodnju mleka. Silažni kukuruz može se koristiti i za ishranu u zelenom, u određenom periodu godine, jer se i on dobro slaže sa zelenom lucerkom. Potrebno je razmotriti i potrebu setve i korišćenja jarih zelenih useva, ali i prethodni program zadovoljio bi potrebe visokoproduktivnih krava.

U visoku proizvodnju mleka ne može se ići oslanjajući se u letnjem periodu samo na zelenu masu i koncentrat. Naime, malo duži period kiša i kvalitet zemljišta onemogućavaju ulazak mašina u polje, te se ishrana mora bazirati na privremenom i kratkotrajnom programu ishrane koji se bitno razlikuje od planiranog i do tog vremena primenjenog. Ta kratkotrajna promena ima znatan uticaj na godišnju proizvodnju, snižavanjem dnevnih količina mleka, koje je teško ili nemoguće vratiti na prethodni nivo. Zbog toga smatramo, da tokom celog letnjeg perioda, pored zelene mase i sočnih krmiva u obrok, mora ući kukuruzna silaža sa najmanje 10-12 kg po kravi.

U svakom periodu ishrane koncentrat mora odgovarati prirodi i hranljivoj vrednosti osnovnih krmiva u obroku.

 

Literatura: Mr Milun D Petrović, Dr Milan M Petrović, Dr Vladimir S Kurćubić - GOVEDARSTVO  TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE, Čačak, 2006.

Prijavi se

Pretraži sajt

petshop logopitajte-veterinara

Oglasi

Oglasi za posao

veterina.info fan box